„Уставни суд је наведеном одлуком привремено ставио ван правне снаге Изборни закон Републике Српске од дана његовог ступања на снагу 17. јула 2024. године применом принципа аб инитио, па до коначне одлуке Уставног суда о захтеву за оцену уставности“, наводи се у саопштењу.
У образложењу ове одлуке стоји да је оцењено очигледним да околности овог предмета покрећу врло озбиљна и сложена питања уставности оспореног Изборног закона Српске.
„Наиме, одредбама оспореног закона регулишу се питања која су већ регулисана Изборним законом БиХ, те се Републичкој изборној комисији Српске дају надлежности које има Централна изборна комисија БиХ, уз истовремено стављање ван правне снаге одређених одредби Изборног закона БиХ“, наводи се у саопштењу.
У околностима конкретног случаја, крњи Уставни суд је закључио да се покрећу питања надлежности Народне скупштине за различито регулисање исте области на различитим нивоима власти у БиХ.
„Уставни суд стога сматра да постоје ваљане сумње да би оспорени закон могао да наруши уставни поредак и политичку стабилност БиХ , што је у овој фази довољно да се утврди постојање 'доказиве тврдње' за могућност наступања неотклоњивих штетних последица као једног од услова да би Уставни суд одлучивао о захтеву за привремену меру“, стоји у саопштењу.
Осим тога, разматрајући услов „хитности“ доношења привремене мере, крњи Уставни суд сматра да прописи који се односе на изборе представљају једну од најважнијих области регулисања које је кључно за обезбеђење слободних, поштених и транспарентних избора који одражавају вољу грађана.
„Стога би имплементација Изборног закона Српске озбиљно подривала улогу Централне изборне комисије БиХ. И сама могућност организовања предстојећих локалних избора у Републици Српској применом оспореног закона представља претњу за настанак непоправљиве штете за демократски изборни процес, правну сигурност и владавину права. Задржавање такве правне ситуације нарушило би правни поредак и уставни оквир државе, довело би до правне несигурности и угрозило легитимитет изборног процеса, што би могло резултирати озбиљном политичком нестабилношћу“, тврде из овог суда.
Подсећају и да одлука о привременој мери не прејудицира одлуку о меритуму захтева.
Изборни закон је усвојила Народна скупштина Републике Српске на седници одржаној 19. априла ове године, а ступио је на снагу 17. јула.
Захтев за оцену уставности Изборног закона Републике Српске и доношење привремене мере поднео је заменик председавајуће Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Звиздић, преноси РТРС.
МОСКВА О СИГНАЛИМА ИЗ КИЈЕВА: Зеленском се не може веровати – чујемо речи, не видимо дела
Извор: Спутникпортал.рс
