Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
НАКОН неуспјелог атентата на Доналда Трампа услиједила је његова успјешна номинација за предсједничког кандидата на конвенцији Републиканске партије у Милвокију.
Након што му је „наредио Бог“, што је био његов ранији одговор на питање хоће ли се повући („само ако ми нареди Бог), Џо Бајден се повукао из трке за америчког предсједника.
Бог је изгледа проговорио кроз неколико истакнутих лидера Бајденове Демократске партије (претходно је више спонзора те партије изнијело исту жељу). Преостало је да се више фракција унутар Демократске партије усагласи о његовом насљеднику, односно ономе ко ће Трампу изаћи на црту.
Како год, Трампова предност постала је недостижна након што му је у атентату тек повријеђено ухо. Херитиџ фондација, која је својеврсни тинк танк његове партије, написала је Пројекат 2025 што би требало да представља платформу за Трампово политичко дјеловање током наредне и не само наредне године.
Шта је написано у том документу који је већ изазвао реаговање Трампових политичких противника?
Платформа је писана „иза затворених врата“. Новинари нису били пожељни, али се и више делегата Републиканске партије жалило да им није омогућен увид у документ.
Пројекат 2025 урађен је на 13 страница, што је у односу на претходни из периода 2016–2020 скоро седам пута дужи текст. Састоји се од 20 слогана и 10 кратких тачака.
Забрана абортуса се више не спомиње (у претходној платформи се више пута спомињала). Републиканци више не желе да оборе Обамин програм здравственог осигурања, а наглашавају и да неће смањити средства за социјалне програме. Обећава се борба против непотребне потрошње, а изостављен је став о браку као вези мушкарца и жене. Тако су републиканци одустали од непопуларних идеја.
Трамп је Пројекат 2025 прихватио као својеврстан водич за републиканског предсједника. У њему је поред наведеног планирана масовна депортација миграната, већи утицај америчког предсјдника на Министарство правде, смањење подршке Фонду здравственог осигурања.
Оно што посебно брине Трампове противнике је да је Трампа подржао Врховни суд, који слови за главног арбитра америчког правног система.
Пројекат је, иначе, разрађен врло детаљно у другом документу који има наслов „Мандат за лидерство“.
Он има 922 странице, подијељен је на 30 поглавља од којих су нека посвећена појединим министарствима или агенцијама, уз препоруку за њихову реформу.
Препоручује се и значајна ревизија односа између предсједника и савезне извршне власти.
Аутори пројекта једним од главних проблема Сједињених Држава сматрају „дубоку државу“, која је, по њима, саботирала Трампов први предсједнички мандат.
Како је написао Расел Боут, бивши шеф Канцеларије за управљање и буџет Бијеле куће у Трамповој администрацији: „Предсједник када преузима дужност сусреће се са врло разгранатом федералном бирократијом која пречесто слиједи сопствене политичке планове и приоритете – или, још горе, политичке агенде радикалне љевице. Посао модерног конзервативног предсједника је да ограничи, контролише и усмјерава извршну власт у име америчког народа.“
Аутори Пројекта 2025 предлажу да се око 40 хиљада функционера пребаци у категорију политичких намјештеника. Уједно, у ову категорију се убраја око четири хиљаде запослених који треба да се мијењају заједно са предсједничком администрацијом.
Да би замијенили 40 хиљада запослених себи лојалним кадровима, у оквиру Пројекта 2025 републиканци су креирали посебну базу података својих кадрова.
Како објашњава бивши Трампов шеф Канцеларије за управљање кадровима Пол Денс, циљ је да се „окупи армија провјерених, обучених и припремљених конзервативаца који ће првог дана почети са рушењем административне државе“.
У Пројекту 2025 се, такође, предлаже масовна чистка запослених у Стејт департменту, задржи политички надзор над кадровском политиком у Пентагону и војсци.
Нова администрација би од првих дана требало да примјењује Закон о побуни из 1807. године који дозвољава употребу војних јединица приликом сузбијања могућих протеста.
Уједно, Пројекат предлаже потпуно распуштање Министарства просвјете и прекид савезног надзора над школским образовањем.
Предлаже се и затварање савезног Фонда за помоћ породицама са ниским примањима.
У Пројекту 2025 се негира проблем климатских промјена и предлаже укидање свих извршних наредби предсједника Бајдена у вези са зеленом енергијом.
У здравственом сектору, према Пројекту 2025, влада треба да промовише имиџ традиционалне породице. Препоручује се да се савезним осигуравајућим компанијама забрани да плаћају промјене пола и хитну контрацепцију. Достављање лијекова за абортус биће означено као кривично дјело.
Према економском плану, Пројекат 2025 нуди још веће смањење пореза од Трампове реформе из 2017. године. Препоручује се смањење пореза на добит са 20 на 18 посто, а порез на капиталну добит да буде умањен на 15 са садашњих 20 посто, док порез од прихода на улагање треба да се потпуно елиминише.
Порез на доходак подијелио би се у двије категорије са стопама од 15 и 30 посто (сада их је седам). Тако би се пореско оптерећење за богате Американце смањило.
Аутори Пројекта 2025 инсистирају да власти Сједињених Држава изврше масовну депортацију илегалних миграната за које се цијени да их има више од 10 милиона (то су лица без правног статуса). Многи од њих су у земљи дужи низ година, а око милион је у браку са америчким држављанима.
За масовну депортацију Пројекат 2025 предлаже да се ангажује војска, а државна и општинске полиције обавежу да помогну.
Како је Пројекат 2025 изашао на свјетло дана, Бајденова администрација се на њега окомила, те су посљедњих мјесеци медији активно писали и истицали да се ради о радикалној идеологији. Демократе су га користиле за критику републиканаца.
Трамп се у јеку критике оградио од Пројекта, изјавивши да не зна ништа о његовим креаторима, што је било у супротности са његовим ранијим изјавама. Истина, Пројекат 2025 је покренут још 2023. године, када Трамп није био званични кандидат Републиканаца, па Трамп има основу за дистанцирање од њега. Међутим, 140 чланова Трампове администрације учествовало је у изради овог документа.
Да би Трамп реализовао основне тезе из Пројекта 2025 потребна му је подршка Конгреса, нарочито за сва питања везана за буџет и порезе. То, опет, зависи од тога да ли ће Републиканци задржати контролу над Представничким домом и хоће ли је остварити над Сенатом. Но, највећа препрека у спровођењу Пројекта могу бити органи правосуђа.
Током првог Трамповог мандата савезни судови су више од 70 пута блокирали политику његове администрације о имиграцији, здравственој заштити и другоме. Такве одлуке су доносиле судије које су именовали и демократски и републикански предсједници. Али, коначни арбитар у судским питањима је Врховни суд, који је показао наклоност према Трампу. Он сам је именовао тројицу од девет судија.
На основу „принципа имунитета“ окончан је кривични поступак против Трампа, вођен због незаконитог чувања тајних докумената. Доктрина „предсједничког имунитета“ штитиће Трампа и уколико буде реализовао основне тезе из Пројекта 2025.
Све су прилике да ће се Трамп као предсједник више бавити америчким унутрашњим питањима, а мање спољном политиком. Ту су нека питања већ јасна – усмјереност на спутавање економског раста Кине, што подразумијева више царине и порезе за кинеску робу, као и поткопавање односа Кине и Тајвана.
То, опет подразумијева окончавање сукоба Русије и Украјине, на штету Украјине, наравно.
Како ће Србија и Република Српска у свему томе проћи? Надати се бољем.
Очишћене листе чекања на Институту "Дедиње": Лекари радили од јутра до сутра, 12 операција дневно
Извор: Свеосрпској
