Пише: Петр Давидов
У књизи се све добро завршило, „наши су победили“ – додуше, не без божјег, уплитања. Али хајде да бајке, макар и за одрасле, оставимо по страни, и да погледамо нашу, на жалост, нимало бајковиту реалност. Бојим се, доћи ћемо до закључка да без још једног божјег уплитања, овог пута нећемо успети да изађемо на крај.
Дакле, само по званичним подацима за прошлу годину, у Украјини је двоструко порасло црно тржиште ватреног оружја, бацача граната, ПТУР-ова, артиљеријских оруђа. У овом тренутку на потерницама је више од 630 хиљада јединица оружја. Од почетка Специјалне Војне Операције (СВО) „изгубило се“ више од 230 хиљада цеви: око 90 хиљада аутомата произведених у разним земљама; 12.000 бацача граната; 307 ПЗРК (преносни ракетни зенитни комплекс) (укључујући „Стингер“, „Стрела“, „Игла“); 268 ПТУР (противтенковски ракетни комплекс); 44 артиљеријска оруђа; више од 12.000 митраљеза, десетине хиљада пиштоља, хиљаде јединица хладног оружја.
Замислимо се: 630 хиљада јединица оружја само по старим прошлогодишњим подацима и само оно што је званично. То је, формацијски, у суштини неколико корпуса, армија, или чак и фронт, ако рачунамо по бројности. Узимајући у обзир, разлику између званичних и реалних података, нарочито у таквом територијалном ентитету као што је данашња Украјина, може се сматрам, говорити о довољно оружја за наоружавање неколико фронтова или жаришта у Европи. Управо тако: не у Украјини, већ у Европи и у другим деловима света – јер зашто, упитајмо се, постоји тржиште? Колико је већ пута, оружје, брижно дато „за борбу против омражене Русије“, испливало у Босни, Немачкој, на Блиском Истоку, или у Африци? Тако да се армије и фронтови успешно стварају, и тешко да је то на задовољство, некада разумне Европе, која је толико говорила о „безбедности и сарадњи“.
Недавно су западни медији, снебивајући се, објавили изјаву да су, према подацима немачке обавештајне службе, терористи 2023. године користили Украјину као транзитну тачку, шаљући своје присталице под видом избеглица у западне земље. Није тајна да је украјински пасош сада један од најтраженијих докумената међу терористима. Врло успешно конкурише са косовским документима. Тако да немачки и француски буржуји (кажу, да још увек и такви постоје) вапе како су очекивали несрећне избеглице из села негде поред Одесе, а њима – каквог ли изненађења! – долазе разни афро-одесити или неки Сулејмани Наливајченко, који не знају ни реч украјинског, али строго поштују законе шеријата. И ови момци се према европској култури, а према хришћанству да се не спомиње, односе отприлике као становник Кабула према храму Светог Саве на Врачару. Поставља се питање: да ли руководство НАТО и Европске уније заиста не виде шта се заправо догађа?
Шта је ту, иза лепих фраза о „помоћи Украјини“ – у ствари крвава пијаца, и то самоубилачка? Друга је ствар што, судећи по политици која се води и која се скрива иза „праведне мржње према Русији“, управо то руководство, на народе који живе на територији ЕУ, гледа управо као у поменутој књизи – као на заостали елемент који треба „оптимизовати“ ради успостављања сопствене апсолутне власти. Неки Немци или Французи, Срби или Грци, Португалци или Италијани – нису ништа више од ситниша за поткусуривање, непотребан остатак који се може, мирне душе потрошити и лиферовати. Да ли то руководство заиста веома брине за животе стотина хиљада Украјинаца? – Потпуно је иста његова забринутост и када је реч о животима других људи.
Постојање огромне количине оружја, присуство бораца и милитаната који умеју њиме да рукују – то је већ чињеница за данашњу Европу. Босански рат, „Олуја“, Косово, Украјина – нису крај. Чувено правило Чехова: „Ако на почетку представе на зиду виси пушка, до краја представе она мора да опали“. Таквих је пушака на зидовима европске представе окачено већ много – није ли време да се затвори тај театар крвавог апсурда? Како? Не знам. Претпостављам да ће Бог морати поново да се умеша. И не први пут.
Лоше је када се свет претвори у театар – позоришне даске врло лако могу да постану губилиште.
Остале текстове овог аутора можете прочитати ОВДЕ.
Извор: Правда
