Терористички напад у Београду, покушај убиства полицајца ангажованог на послу обезбеђења израелске амбасаде, као и погибијa вехабије „Салахудина“ у фокус светске јавности ставио је питање европске безбедности. Један детаљ забринута европска заједница није детектовала-степен њене угрожености у директној је вези са проценом оперативних способности терористичких организација и њиховог деловања у Босни и Херцеговини.
Да ли је случај терористичког акта у Београду срачунат и као позив на буђење синова џихада, и могу ли Ал Нусра и Исламска држава, преко своје беле сабраће ојачати базе у Босни и посредно загосподарити Балканом?
СЛОБОДНА ЗОНА БАЛКАНА
Бела Ал Каида назив је организације настале у Босни која је као главни циљ прокламовала „освету за убијену исламску браћу у Авганистану, Ираку и Сирији“. Назив дугује члановима, углавном светле пути, нетипичне за Арапе који чине главнину чланства постојеће "класичне" Ал Каиде.
Предност Беле Ал Каиде у односу на традиционалну структуру лежи у чињеници да су њени чланови, потенцијални нападачи, мање упадљиви у европским земљама- посебно у околностима када су мете стране амбасаде, тргови, места масовног окупљања, владине зграде као и критична инфраструктура и снажне економске институције. Као идеална за ширење европске терористичке мреже показала се БиХ- држава у којој су криминал, проституција и шверц легитимне категорије.
Иначе, „слободна зона“ Балкана задовољава све услове за рад терористичког подземља - на једном месту налази се и оружје, незадовољни муслимани, вехабизам и моћни супер картел Тито и Дино. То објашњава и појачано деловање америчке и западно-европске тајне службе на Балкану, па тако већ деценију, у Сарајеву постоји противтерористичка база из које се прате и надзиру исламски радикали у Босни.
СА РАТИШТА - НАЗАД У БОСНУ
Крвави трагови терористичког напада на израелску амбасаду у Београду такође воде до Босне и Херцеговине, из чијих се вехабијских насеља тероризам успешно већ деценијама извози у Европу. Босна је постала стециште исламистичких радикалних елемената почетком 90-их година када се у тој земљи водио рат између Бошњака, Хрвата и Срба.
Бошњацима су тада у помоћ пристизали муслимански борци из арапских земаља, од којих је значајан број, након рата, остао да живи у муслиманским деловима БиХ како би мисионарио и регрутовао нове чланове. Везе између државних институција и свих форми организованог криминала овде су нераскидиве.
Иза врбовања нових исламистичких елемената и организовања терористичких акција стоји снажна мрежа организација у БиХ. Џихадисти који су ратовали под командом Ал Каиде, Исламске државе, Ал Нусре и других терористичких организација уживали су заштиту Бошњака у политичком систему. По повратку у земљу, прекаљени ратници учествовали су у организовању и припремама за терористичке нападе. Конфронтирања по питању разумевања тог процеса и улоге Ислама у њему као и неартикулисаног националног идентитета Бошњака, трају већ три деценије. Припадност исламу, начин разумевања вере и њеног практиковања био је и остао проблем у сложеним односима међу три народа.
Ислам се у БиХ тумачи као аутохтона „европска верзија“ Османског модела и Ханефијског мезхеба који захтева модернизацију како би понудио одговор на изазове живота у хришћанском окружењу, нужност евро-атлантских интеграција и понашање западних друштава и држава у целини. Иако се потреба за реформом представља као израз актуелног тренутка, оптерећеног ратним искуством, она је, у суштини, дубоко исламска (ревивалистичка, селефијска традиција) али и западна (одговор на европски колонијализам). Ислам поседује богату, дугу традицију обнављања (теџдид) и реформе (ислах). У односу на Запад она подразумева одбијање, одступање, секуларизацију и позападњачење и исламски модернизам.
ВЕХАБИЈСКА НАСЕЉА КАО ТЕРОРИСТЧКЕ ЋЕЛИЈЕ
Нетачно би било рећи да су екстремизам и склоност насиљу Бошњацима наметнути искључиво споља јер би то било занемаривање унутрашњих потенцијала и акција усмерених ка промоцији насиља као средства за остваривања политичких циљева. Војне обуке у изолованим заједницама и насељима, учење религијских образаца које насиљу дају верски легитимитет једнако као и потрага за идентитетом и одсуство било какве утемељене артикулицаје себе као специфичне народне заједнице са дубоким коренима у историји - од Бошњака су градили ратничку заједницу. Заједницу која изазива сукобе а затим се вешто скрива иза леђа западних држава, представљајући себе као жртву.
Институције заједничке државе имају своју улогу у овом процесу - намећу динамику, омогућавају ресурсе, војне полигоне за обуку и нуде контра-обавештајну заштиту. Вежбе вехабија у касарни Оружаних снага БиХ као и вежбе које се свакодневно изводе у око сто вехабијских насеља, класичних терористичких ћелија, оправдавају се причама о грађанској држави и положају „европског ислама“ у њој.
МЕТАФОРА ЗА СВЕТСКИ ТЕРОРИЗАМ
Чињеница је да су вековима, појединци (теолози, учени правници, суфије и харизматични проповедници) и организације указивали на очигледан јаз између исламског идеала и стварности муслиманског живота. Повратак исламу, Кур'ану, животу Посланика и раној исламској заједници – подразумевао би модел исламске реформе која, апсолутно, противречи прокламованим политичким циљевима и начину представљања властитог, исламског друштва као грађанског и европског. Овакав поредак није одговарао онима који су у исламску једначину убацили тероризам: намерно и систематско убијање, сакаћење и угрожавање невиних људи и владање страхом зарад политичких циљева.
Фанатичне муџахединске и вехабијске групе, државни агенти и шири исламистички покрет, уз подршку јавности, политике и религије, настојали су реализовати, политичке и војне циљеве које је, по њиховој процени, било немогуће постићи у постдејтонском миру и на политичким форумима. Када су своје амбиције пренели на поље целе Европе постали су позната метафора светског тероризма.
РАТ НА ВИШЕ НИВОА
Велики је број организација иза којих у разним формама и са разних места деловања и утицаја, стоје бошњачке политичке елите у Сарајеву. Њихове политичке акције и лажна лојалност европским вредностима и интересима само су покриће за неконвенционално деловања и низ координисаних акција политичког, психолошко-пропагандног, оружаног, економског, обавештајног и субверзивног карактера које се предузимају против противника, хришћанских политичара, друштава и држава у суседству, углавном, ради остваривања психолошких, економских, социјалних и политичких циљева. На овом плану, у шеми функционисања ове структуре, рат без престанка и компромиса, не престаје никад и води се стално: на тактичком, оперативном и стратешком нивоу.
НИ ФИЛОЗОФИЈА НИ ПОКРЕТ- ТЕРОРИЗАМ ЈЕ СРЕДСТВО
У начелу, тероризам је увек политички чин, чак и онда када ангажује друге мотиве, као што су верски, економски или друштвени. Зато, тероризам није ни филозофија ни покрет: Тероризам је средство. Данашњи Бошњаци као народна заједница, представљају идентитет који се обликује у многим процесима: верска хијерархија моћних диктаторских, исламистичких друштава и држава (Саудијска Арабија, Турска и Иран), затим, дипломатска машинерија Запада (САД, Велика Британија и Немачка) и на крају унутрашњи верски и политички фактор (породица Изетбеговић, СДА, Исламска заједница). Народни морал заснива се на вредностима које су од користи стаду: просечан Бошњак не мучи се много питањима савести. Он следи вођу, логиком оданости и реагује по задатом обрасцу - што се нека особина чини опаснијом по стадо, то је стадо жешће осуђује. Мржњу према супериорнијима артикулишу пропагандним оружјем осуде као што су: сумњичење за наводну издају; негирање заслуга, креирање тезе о опасности, која је огромна; „човјек мора стрепити и осећати се лоше“.
Криза бошњачке националне свести је таквих размера да је о њој забрањено озбиљно и аргументовано говорити како се не би довела у питање њена утемељеност; целокупан начин на који је она дефинисала и схватила себе и одредила свој задатак у историји. То важи за све форме и манифестације воље тог идентитета, који је данас евидентно огрезао у дефетизму, кукавичлуку, мржњи и екстремној, ирационалној и мистичној форми властите верске праксе.
Огољена, истина о Босни, саблажњава. Господари политичке мочваре, исламисти и западњаци, поништили су идеју бриге о народу, чак и оном њеном радикализованом делу којем су обећали да ће његова жртва бити уграђена у темеље нове Босне и Херцеговине, оне без Срба и без Хрвата...и без било које друштвене групе кадре да поквари хармонију стварања Исламске државе. Опасни пројекат је пропао. Чињеница коју су спремни да уваже разумни, али не и злонамерни тумачи и креатори босанских прилика.
ДОДИК: Хоћете ли да градите БиХ на мржњи према Србима?
Извор: Еagleeyeexplore.com
