Обавештење Савета Агенције за електронске медије Црне Горе о томе да је Влада Црне Горе донела "нову Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мера према руским медијима у Црној Гори" изненадило је црногорску јавност.
Информације о овој одлуци Владе Црне Горе нису се протеклих дана, колико је познато, појавиле у овдашњим медијима.
У поменутом обавештењу Савета агенције нема податка о томе када је одлука Владе којом је "прописана забрана емитовања руских медија" донета, али је наведено да је објављена у Службеном листу Црне Горе број 061/24 од 25. јуна 2024. године.
Савет Агенције за електронске медије обавештење о овој одлуци Владе проследио је пружаоцима аудиовизуелних медијских услуга у Црној Гори, Министарству културе и медија, Министарству спољних послова, Делегацији ЕУ у Црној Гори, директору Агенције за електронске медије, Сектору за надзор над радом пружалаца аудиовизуелних услуга 3. јула ове године.
Иначе, Влада Црне Горе још 4. марта 2022. године дала је позитивно мишљење поводом одлуке Европске уније о обустави диструбуције руских медија РТ и "Спутњик", пренели су тада подгорички медији.
По тада објављеном тумачењу, коначну одлуку о евентуалном прекиду емитовања тих канала у Црној Гори, требало је да донесе Агенција за електронске медије, "која је једина по закону овлашћена да то уради".
Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић тада је поручила да снажно подржава одлуку ЕУ да обустави дистрибуцију руских медија.
"Црна Гора ће, као што је најављено из владе, пратити мере ЕУ према Русији, па према томе и мере које се односе на заустављање ширења дезинформација и пропаганде преко медија који су препознати по пласирању лажних вести", саопштила је тада Срзентић.
Истог дана, међутим, Савет Агенције за електронске медије Црне Горе саопштио је да без одлуке владе о увођењу санкција Русији нема правни основ да забрани деловање руских медија.
Министарство спољних послова Црне Горе пре тога је саопштило да се Црна Гора придружила свим санкцијама Европске уније против Русије, али такво опредељење није могуће применити док влада не донесе формалну одлуку о увођењу санкција Русији.
Тек месец дана касније, почетком априла 2022. тада одлазећа влада Здравка Кривокапића усвојила је на седници којом је председавао Дритан Абазовић пакет санкција Русији.
"Браво", реаговала је тада на друштвеним мрежама Џуди Рајзинг Рајнке, амбасадорка САД у Подгорици.
Тако, из доступних података, сада није јасно да ли је и када, Влада Црне Горе накнадно расправљала и донела одлуку о забрани руских медија у Црној Гори или је одлука потврђена на основу претходне о увођењу санкција Русији.
"После изјаве Милојка Спајића од пре неколико месеци у којој се западним партнерима похвалио да је број руских туриста у Црној Гори спао на свега неколико процената, било је јасно да се ради о острашћеном русофобу и србомрсцу који неће зазирати од било каквих одлука па макар оне биле и на штету црногорског народа, туризма па и целокупне економије само да остане на функцији и да се додвори западним партнерима. Дакле, човек који је на таласу српских гласова дошао до функције, најпре министра финансија, затим и премијера, окренуо је ћурак и наставио политику Мила Ђукановића", кажа за РТ Балкан Владислав Дајковић, председник "Слободне Црне Горе".
Додаје да се нада да ће црногорски грађани, а ту доминантно мисли на Србе, схватити о каквој се политичкој превари ради и да ће отказати поверење таквој политици.
"Ова одлука да се укине емитовање руских медија у Црној Гори је ништа друго до чист фашизам који није забележен ни у много тежим геополитичким околностима. Коме смета емитовање руског сигнала тај данас, када постоји справа звана даљински управљач, може једноставно да промени канал,", каже Дајковић уз подсећање дасу раније укидани неки српски канали.
Додаје да ови представници власти "очигледно знају да већина црногорских грађана има изузетне емоције према Русији, руском руководству и да због тога на све начине покушавају да угасе ту емоцију и на ове радикалне начине".
"Без обзира на општепознати став институција Европске уније према украјинској кризи, као и на одлуку црногорских власти да следе европски смер - медијска цензура није и не може бити решење проблема. Спроводећи медијске цензуре, европске институције могу да поприме обличја свих оних негативних ствари тоталитаризма и једноумља којима се, макар декларативно, већ деценијама супротстављају", каже за РТ Балкан Бошко Вукићевић, политички аналитичар из Подгорице.
По његовом мишљењу, "спровођење цензуре према руским медијима може изазвати контрапродуктивне ефекте, имајући у виду све израженији вољу грађана да се информишу преко алтернативних канала".
"Уместо спровођења рестриктивних мера, спровођења санкција и цензуре против Русије, европске институције би требало више да се посвете достизању праведног мира на европском континенту. Мађарска, а и неке друге европске државе, већ сада интензивно раде на постизању мирног решења. Надам се да ће такву миротворну линију Мађарске, тренутне председавајуће ЕУ, ускоро следити и Црна Гора, као и остале државе бивше Југославије, које желе да ускоро постану чланице Европске уније", каже Вукићевић.
За Спасоја Томића, уредника портала "083" из Никшића, потез Владе Црне Горе је "једна је срамна одлука, којом се не поштују основи демократије и слободе говора".
"Ако желимо да будемо слободни онда морамо чути причу обе стране, како руску тако и украјинску, па остаје на нама који се информишемо да сами извучемо закључке. Као уредник портала '083', потрудићу се да људи буду информисани у складу са етичким принципима новинарства и да ову бедну блокаду разбијемо, јер овакав начин деловања Владе ЦГ је сраман, безочан и дискриминаторски. Све нас који желимо добро демократији, који желимо да медији могу слободно да извештавају чека дуготрпан посао, али не мари, победили смо и много веће и много јаче забране а камоли забрану једног Монтенегра", каже за РТ Балкан Томић.
БУГАРСКА ВЛАДА КРЕЋЕ У АКЦИЈУ ЧИШЋЕЊА СВЕГА РУСКОГ: Пало озбиљно хапшење и ово је почетак
Извор: Рт.рс
