Пише: Небојша Јеврић
Нови келнер је келнерску блузу обукао преко униформе и преузео посао на “Старој Јалти”, сплаву Биг Лакија.
Залуду су горели шпорет и пећ на дрва. У кафани је увек хладно, толико је рупа.
Сплав – шест са шест метара. Ради док има гостију.
Први дан келнер је попио литар вињака.
Други дан, литар и по.
Трећег дана му је власник Биг Бата дао отказ.
“Само да узмем ствари.”
“Каве ствари кад ништа ниси ни донео?”
Келнер је одвалио даску од шанка а по кафани су почеле да се котрљају бомбе, између столова и ногу гостију.
Покупио их је и напунио пластичну кесу.
Но, јутарње пилце није то много узбудило. Нико се ни померио није. Овде је све могуће.
Отмена кафана, али ти се могло десити ако не понесеш ујутру флашу пића са собом да нема шта да се попије.
Власник Биг Лаки онижи, дебељушкаст, плав, ситних очију, коса чела, ошишан на опасно, није знао да плива.
Једном је играо жандара у скакање у воду и изгубио.
Пијан, скочио је са ивице сплава а тројица за њим да га ваде.
По блоку су се шетали дечаци са калашњиковима. Рат је беснео преко Дрине. Неретко, пред зору, чује се рафал између солитера.
Пуцало се и на сплаву. Кад су пуцали у плафон ништа страшно. Али кад би неко пуцао у под, морала су се мењати бурад.
У блоку синови партизанских официра почели су да славе. Да се крштавају.
Реше да крсте и Биг Бату. Сви гости су били кумови.
И то на сплаву. А где би друго. Дошла музика – Цигани трубачи.
Јело се и пило и све је низ уста текло а ништа у уста улазило није.
“Ајде, скрати, попе!” добацивао је Драган Дупе.
“Отвори се, попе, части музику, узео си паре”, бунила се Славица Лавица, газдарица, чувена по сентенци: ”Шта ме боли qрац, ја сам дама!”
Сутрадан сви мамурни, док флаша иде од руке до руке, нападну Биг Бату.
“Сад кад си крштен треба да узмеш и славу!”
Чешка се Биг Бата по глави. Би он, али не зна која му је слава.
А не зна ни тата Власта.
Биг Бата је по природи био геније.
Имао је генијалане идеје.
Читав дан је смишљао а пошто је сабио десет пива закукурека:
“Знам коју ћу! Велики петак! То нико не слави. Сви ће моћи да ми дођу. А и Велики је.”
Није било никог да малом Биг Бати са Ледина објасни да је то најтужни хришћански дан. Да се пости на води.
На Велики петак Бата закоље прасца, крка се крканлук, испред продавница ни једног пијанца, сви су ту, пића и ића колико хоћеш. И све џабе.
Старе Јалте одавно нема. Грађа од ње је употребљена за ложење кад је никао, на истом месту, нови сплав.
Нема ни Биг Бате.
Двојица клошара што су пили читав дан, ко зна одкуд долутали, остали су последњи. Сами у кафани са Бата Лакијем.
Кад је затражио да наплати ударили су га ушимице секиром.
Никад се није опоравио. Умро је од ударца а можда и од цирозе.
Извор: Ин4с.рс
