Ратни планови су направљени, војници и цивили припремљени, а ракете усмерене. Укратко – Блиски исток је спреман за велики рат.
Међутим, чини се да (још увек) нико није спреман да повуче окидач.
Убиство Исмаила Ханијеа, политичког лидера Хамаса и вероватно најутицајније личности у том палестинском покрету, последњи је у низу инцидената који би могли да запале тај традиционално нестабилан регион.
Чињеница да је палестински политичар убијен ни мање ни више него у Техерану целу причу посебно компликује, стављајући додатни притисак на Иран да одговори на до сада најотворенију израелску провокацију.
Врховни вођа Исламске републике, ајатолах Али Хамнеј, поручио је да је освета смрти званичника Хамаса "дужност Ирана", зато што је он убијен на његовој територији, као и да је Израел "поставио основу за оштру казну".
Израелци су, са друге стране, остали тихи, одбијајући да коментаришу "наводе страних медија", али нису ни демантовали да стоје иза убиства Исмаила Ханијеа. Дуга историја израелских атентата на званичнике Хамаса, међутим, не оставља много места за сумњу ко се заиста налази иза јучерашње операције.
Операција је изазвала негативне реакције широм света, а многе државе, између осталих – Русија, Кина, Турска и Катар – осудиле су убиство лидера Хамаса. Амерички државни секретар Ентони Блинкен је рекао да "САД нису биле умешане нити су знале за план" атентата, као и да постизање примирја у Гази остаје њихов приоритет.
Очи читавог света сада упрте у Тел Авив, Техеран, Бејрут и Газу, а у стабилност читавог региона налази се у рукама израелских и иранских руководилаца, као и лидера прорианских покрета.
Међутим, изјаве званичника и ранија искуства показују да до отвореног рата на Блиском истоку (највероватније) неће доћи.
Иран не жели ескалацију
Уредник ТВ Фронт Андреј Млакар за РТ Балкан истиче да је "све спремно за велики рат, али да се нико не усуђује да крене први", поредећи тренутну ситуацију на Блиском истоку са Европом уочи сарајевског атентата 1914. године.
"Све ће бити као што је било и прошли пут, само ће Иран одговорити на само симетричнији начин. Они неће испалити балистичке ракете, већ ће покушати да нападну да ли неког званичника, дипломатско представништво, туристе…", сматра он.
Иако су Иранци и представници Хамаса оштро осудили убиство Ханијеа, у њиховим изјавама ипак има назнака да ће одговор остати суздржан.
Тако је заменик лидера Хамаса у Гази Халил ел Хаја рекао "злочин мора бити кажњен", али да "Хамас и Иран не желе регионални рат", док је потпредседник Ирана Мохамед Реза Ареф рекао да земља "нема намеру да ескалира сукоб на Блиском истоку".
Портпарол Беле куће за националну безбедност Џон Кирби је рекао да "нема знакова да је ескалација неизбежна", као и да САД "не могу ни да потврде ни да демантују да је лидер Хамаса убијен у израелском удару".
Млакар истиче да чињеница да је Иран развио "црвену заставу освете" изнад џамије у светом граду Кому не значи много, зато што је то трећи пут од почетка године да је подижу: "Тада ништа нису урадили, то је нека мршава освета."
Ни универзитетски професор др Срђан Перишић не верује да ће најновији инцидент довести до отвореног рата Израела и Ирана, пошто Техеран од почетка рата у Гази одбија да се директно умеша у тај сукоб – иако Израел покушава да га испровоцира.
"Ја не верујем да ће доћи до ескалације. Ако до сада нису успели да увуку Иран у сукоб – а он тај сукоб избегава – неће успети ни сад. Он би у таквом сукобу имао подршку Русије, у одређеној мери и Кине, али не и осталих исламских земаља", истиче он.
Перишић додаје да је Иран мирољубива земља, као и да "често и на своју штету, избегава сукобе".
"Они су преживели нека понижења и губитке, али и даље не желе да уђу у велики рат са Израелом – без обзира шта званичници говоре", наглашава он и додаје да пре очекује неку симболичну акцију.
Андреј Млакар истиче да ће убиство Исмаила Ханијеа бити већи ударац за Хамас од елиминације оснивача Хамаса Ахмеда Јасина из 2004. године. "Он је био духовни лидер, али је Ханије оставио већи траг и идеологију Хамаса применио у пракси – он је показао слабост Израела", каже Млакар.
Иран се такође налази пред великим изазовима, а тамошње власти ће морати да одговоре на питања: како је један од њихових најзначајнијих савезника убијен у сред Техерана, и ко је одговоран за пропусте безбедносних протокола?
Какву игру игра Нетанјаху?
Позиција Израела и његовог премијера Бенјамина Нетанјахуа није толико јасна. Већина аналитичара се слаже да он већ месецима покушава да подигне тензије и ескалира сукоб, пре свега како би остао на власти и избегао потенцијално суђење за корупцију, које му већ годинама виси над главом.
Међутим, након више од девет месеци рата у Гази, поделе у израелском друштву су све израженије, те више није извесно да у тој земљи постоји неопходно јединство за неки шири рат. Такође, САД су свом најважнијем блискоисточном савезнику јасно поручили да не желе ескалацију свега неколико месеци уочи председничких избора.
Срђан Перишић сматра да су Израел и САД покушале да увуку Иран у рат током првих месеци сукоба у Гази, али да су Американци у међувремену променили рачуницу и сада желе да избегну сукоб већих размера.
"Америчко руководство најављује подршку Израелу ако буде нападнут, али они нису сигурни како би се то одразило на њиховог кандидата Камалу Харис у новембру", истиче он.
Са тим тумачењем слаже се и Андреј Млакар: "Вашингтону не требају нови ратови, видимо да се и у Украјини мало стишало. Креће председничка кампања, зато Американци не дозвољавају Нетанјахуу да запали Блиски исток, и више пута му је сугерисано да престане са таквом реториком.
Каква је будућност мировних преговора
Преговори о размени талаца и примирју у Гази, који се воде уз посредство Египта, Катара и САД, до сада нису дали значајније резултате, а убиство Исмаила Ханијеа дефинитвно неће помоћи да се пронађе компромисно решење за окончање сукоба.
Амерички председник Џозеф Бајден уложио је значајан политички капитал у преговоре о примирју, које је видео као најбољи начин да умири страсти у сопственој држави и забележи дипломатску победу непосредно пре председничких избора.
"Како посредовање може да успе када једна страна убије преговарача на другој страни?", написао је катарски премијер Мухамед бин Абдул Рахман ел Тани на Иксу.
Према писању "Аксиоса", амерички званичници су били негативно изненађени вестима о атентату, као и да постоји забринутост да би он могао да значајно отежа преговоре о таоцима и примирју. Исти портал је пренео да Тел Авив очекује да ће преговори бити привремено суспендовани.
Будућност преговора сада виси о концу, а наде администрације у Вашингтону да би споразум могао бити постигнут пре новембарских избора вероватно су угашене прошле ноћи у Техерану. Наредних пар месеци, једини задатак америчке дипломатије ће бити - спречити рат који би запалио читав Блиски исток.
ХИТНО ЗАСЕДАО САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН! Бојимо се да је регион на ивици свеопштег рата
Извор: Рт.рс
