Пише: Емир Кустурица
Копања литијума у Србији је донедавно било политичко питање, сада се ствар обрнула па истовремено власт и народ, свако за свој рачун, настали проблем премјешта у егзистенцијалу сферу. Власт третира Србију као растућу економију у свијету распада свјетског економског поретка, која мора да обезбједи континуирани прогрес, народ који је уплашен да му тло измиче под ногама и да ће му због сумпорне киселине и других хемикалија које се користе за одвајање литијум бора од отпада, упропастити све што су створиле генерације очева, ђедова.
Рио Тинто je компанија која је, још прије проналажења литијума, пустошила земље Латинске Америке, сејала револуције у Чилеу, данас држи Боливију на ивици грађанског рата, у пустињама Аустралије експлоатише литијум, сада долази у Србију и први пут копа на насељеној, пољопривредној територији; народни страх се увећава. Да ли је тај народ уплашен за судбину српске државе након што је Предсједник Републике, чекајући оберштраумфирера Шолца и питао ”добро хоће ли неко мени да објасни о чему се ради (шта ми чекамо)” или је напалм страха посејао сам Шулц када је народну сумњу да ће бити потрован поткрјепио реченицом – ”да, биће и оних којима ће нашкодити копање литијума.”
Ми не знамо да ли је Шолц Вучићу донио катил ферман; ”потпиши све што си обећао а онда ћемо очекиване нереде на којима ће народ да искаже незадовољство искористити, рушићемо те и довести на власт човјека новорођеног у догађајима који слиједе!” ”Тај нови ће не само да копа литијум него ће и да потпише санкције Русима!Или ћеш ти потписати санкције Русији?”
А шта ћемо са народом питам се ја? Ко ће њега покупити са улице и смирити вратити у нормалан живот, дати му да дише, оре, ствара, ради, рађа се умире и одлучује освојој судбини? Народ је довољно уплашен и неће одустати од идеје ”Рио Тинто Марш са Дрине”. То није слоган смишљен у леглу обојених револуција него људи који живе на Дрини.
Од 1941. није било тако страшне појаве у Србији као понижење које нам је приредио оберштраумфирер. Једино што је тадашња Њемачка била срце свјетског инжењеринга укључујући и идеологију супериорности која пресељена преко океана и претворена у идеју нове лијевице те woke идеологије коју воде богата елита и холивудска антихришћанска коалиција. Не знам ко је пустио вијест да није само Јадар на удару Рио Тинта него да се Западна Србија претвара у рудник на још тридесет локација, па да има још тридесет, укупно шесдесет? Тај потез је увећао страх у народу који се попут инфекције раширио Србијом. Подстакнут таквом идејом, човјек послије, надамо се, једнократног губитка Косова, Резолуције о Сребреници, тешко подноси године које слиједе носе и његов потпуни нестанак.
Народ у Србији стоји на брвну преко дубоко ископаног јарка, политичког јаза између власти и опозиције који је, узгред, само привид пошто је најдубља српска држава њен амерички амбасадор Кристофер Хил, који је, треба примјетити, сједио у згради на Андрићевом венцу када је потписиван Меморандум о рударским активностима. Не може бити да помеути господин није компатибилан са Рио Тинтом! Као што није искључено да посредно може бити укључен и у рушење Вучићеве власти. Његова огромна улога у српској социјалној арени успјешно је покривена у маглама које производе низови ”креативних” телевизија и таблоида који одавно релативизују ову истину. Кључна пак истина коју не вјерујем да доживљава са задовољством је истина да Власт није увела санкције Русији а дио опозиције би то учинио одмах (Ђилас и партија Слободе и правде)
Власт са својим декоративним национализмом и несумњивим инфраструктурним достигнућима има адуте за своје политичке сљедбенике иако није извјесно да се, када је литијум у питању ради о стопостотној сагласности укруговима СНС. С друге стране успјешно разбијена опозиција (међу њима неки већ дјелују као југоисточно крило НАТО пакта) и овај пут ускачу на воз народних невоља, као свој број на политичком рулету Србије. Овај пут нема посредника у производњи догађаја који слиједе. Није опозиција потписала уговор са РиоТинтом па је на ономе које тај папир потписао да га повуче (не знам да ли треба тражити од Руса да нам дају те двије милијарде да се ратосиљамо РиоТинта када већ од њих добијамо обавјештајне податке да се спрема Мајдан). Па да се избјегне катастрофа и да се народ доживи као савезник који је, у међувремену изгубио заштиту. Јер он је кренуо у одбрану својих интереса који нису мали; ваздух, вода, храна, приватно власништво и тај народ не може бити идентификован као непријатељ своје државе! Дакле народ осјећа да губи све. А човјек који тако осјећа увећава своју деструктивну моћ па се стопи у мистичну масу. Шта та маса ради знамо из своје несрећне и величанствене прошлости.
Прочитајте ОВДЕ нови ауторски чланак Цвијетина Миливојевића
Извор: Искра
