Окупљени на тргу у Бујановцу носили су заставе Албаније и САД и транспаренте на којима су били исписани захтеви, попут "стоп пасивизацији", "Хоћемо уџбенике на албанском". Протест је почео интонирањем химне Албаније и минутом ћутања за страдале припаднике тзв. ОВПМБ.

We protested in Bujanovc today against the Government in Belgrade, for violating the most basic values ​​of the EU: peace, democracy, human rights, the rights of human minorities, equality before the law, the rule of law in Preševo ​​Valley toward albanian community.
1/2 pic.twitter.com/qY7vy1d3cS

— Shaip Kamberi (@shkamberi) August 12, 2024

Албански политичари поручили су да, како кажу, Срби врши дискриминацију над њима, и да "више неће да ћуте док албанска заједница трпи репресију".

Затражили су од међународне заједнице да изврши притисак на Србију како би испунила захтеве Албанаца, и уједно најавили нове протесте.

Једини албански посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери устврдио је да Србија појачава притисак на Албанце из тзв. Прешевске долине након што је најављен протест, преноси портал близак премијеру Албаније Едију Рами.

Он је рекао да званични Београд дискриминише Албанце у односу на локалне Србе. 

"Овде смо зато што влада у Београду одбија да поштује наша права, одбија да нас интегрише у државне органе на правичан и равноправан начин. Дискриминација је као појава забрањена за демократска друштва, посебно за она која тврди да је део Европске уније", рекао је Камбери окупљеним демонстрантима.

Додао је да влада у Београду не признаје "наша права, не признаје наше дипломе, пасивизира наша пребивалишта, неће да нас интегрише".

Према његовим речима, српска власт крши темеље Европске уније, чији представници су посредници у постизању три споразума од 2001. године.

"Зашто се дешава ова дискриминација? Зато што су се јучерашњи пиромани претворили у данашње ватрогасце. Београд игра са дуплим стандардима. Без симетрије у правима нема стабилности. Неки европски центри, нажалост, гледају на Србију кроз прсте", рекао је он.

The protest of the Albanians in Bujanoc/Presheva Valley has ended, with a joint #statement asking the authorities in Belgrade to stop ???? the oppression against the Albanians. The statement mentions #all concerns of the Albanians of the Valley. pic.twitter.com/RYPeIIbykz

— RTK - Radio and Television of Kosovo (@rtklivecom) August 12, 2024

Позив Квинти и међународној заједници у помоћ

Камбери је истакао да Албанци траже посвећеност земаља Квинте и других међународних механизама у вршењу притиска на Србију да испуни њихове, како је рекао, легитимне захтеве.

Председник Националног савета Албанаца Невзад Лутфиу рекао је на скупу да су Албанци најдискриминисанија заједница у Европи.

"Од 24 националне мањине у Србији албанска је у најгорем положају", рекао је Луфтиу и затражио од међународне заједнице да сагледа захтеве Албанаца.

На крају скупа прочитана је декларација којом се од власти у Београду захтева спровођење и поштовање три до сада потписана споразума између Владе Србије и представника Албанаца, са посебним акцентом на План од 7 тачака из 2013. о интеграцији Албанаца, преносе Бујановачке.

Уочи протеста назван "За идентитет и достојанство", Камбери је 9. августа написао да "суочавамо се са новим таласом притисака и застрашивања полиције и органа реда у Бујановцу и Врању".

Он је истакао да је оно што Србија ради отворени покушај да се обузда народна реакција и да се ућутка глас Албанаца.

Европска комисија и Министарство спољних послова Немачке су пре недељу дана изразили забринутост због деактивирања адреса Албанаца у "Прешевској долини" од стране српских власти.

Према тврдњама Албанаца, до сада је "деактивирано" око 6.000 адреса у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.

Немачко Министарство спољних послова саопштило је да је ова тенденција у супротности са обавезама које има Србије да поштује права мањина.

Представници власти у Србији у више наврата су одбили оптужбе да се врши селективно таргетирање Албанаца, наводећи да се на читавој територији Србије, сходно важећим прописима, врше провере пребивалишта у склопу којих се утврђује да ли особе које су пријављене на адресама на њима заиста и живе.

Извор: РТ Балкан