Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде
Пише: Цвијетин Миливојевић
О религијско-завереничкој концепцији Врховникове суперћелијске индоктринарно-пропагандне кампање за „литијум (који) нема алтернативу“, писао сам у неколико последњих колумни: „Библијска пропаганда литијума“; „Утицај француских избора на овогодишњи род литијума у Србији“; „Литије на литици литијумизације Србије“; „Унука за бабу, баба за деду, деда за репу – ископаше литијум“; „Свима су вам уста пуна јадарита, а за Космет нико и не пита“; „Врховникови принципи производње и трговине сумњом“.
Коначно, тек што је, уз помоћ Пендрек ефендије, спречио „Мајдан“, али не „Таш“, у Београду, за недељу која тече, Врховник најавио „операцију Аватар“ – десант на народ. Дакле, не инвазију на јадарит којом је тај народ, колико јуче, плашио онај с којим се, ложе нас штампани вучићоиди, Врховник, наводно, гложи гледе литијума, дакле, председник РИВ-а и Ес-ен-еса, већ - свој силазак. У властити народ.
Где ће народ (ко год то био) моћи да га пита шта год хоће и о чему хоће. Без последица. У реклами силаска у Зворник Мали, Врховник написао: „Долазим да чујем и саслушам народ. Позивам све грађане на разговор у сали СО Мали Зворник, са почетком у 18 часова. Приступ је слободан и добро дошли, ја сам се спремио и могу да будем с вама сатима и читаву ноћ ако треба, хоћу да вас чујем, хоћу да вас слушам. Сви ћете моћи да уђете! То нису контролисани разговори, то су истински и суштински разговори... Можете да критикујете свог председника, можете да изговорите шта год хоћете, потпуно слободно!“
. . .
Увертира за „Пантелејданак – антилитијумски састанак“ изгледала је отприлике овако. Режимске, некоћ угледне, „Новости“ спустиле су се на пропагандно дно, најавом од четвртка ујутро: „ У суботу хоће да упадну и убију Вучића“. У тексту издиктираном из Врховног пропагандног стожера, кога су потом пренели и сви остали штампани и електронски вучићоиди, тврдило се да је „склопљен прецизан мозаик рушилачких планова опозиције и њихових страних ментора, темпиран за 10. август, чији је крајњи циљ физичка ликвидација председника Србије“, односно да Србији следе „мајданске страхоте“. Вучелин сценарио – све са позивањем на наводну дојаву из руских безбедносних служби – свео се на монструозну инсинуацију да ће „организатори протеста, уколико процене да се на улици окупио довољан број оних који су спремни да прибегну насиљу, позвати присутне да се изненада устреме на Председништво Србије и у свеопштем метежу покушају да се докопају, а потом и убију председника Вучића“?!
Већ увече, истог дана, на насловне стране вучићоидних портала, у прајмтајму, тик уочи кошарке са Америма, заједно са Врховниковим фејсбук обраћањем „српској нацији“, умештено је и ново неодговорно ширење страха и панике у грађанству, са додатним тврдњама да ће опозициони политичари и лидери еколошких удружења, на предстојећем протесту у Београду, „свим силама покушати да изазову огољени грађански рат“.
Као и да је реч о „покушају извођења обојене револуције изазивањем дестабилизације у друштву ради стварања оправдања за насилно свргавање са власти највиших државних представника ,,земље мете“, а све у циљу промене њене актуелне спољнополитичке оријентације“. Уз наглашавање да је Јединствени Палма „убо у сриду“ тврдњом да пропали политичари хоће у суботу да изврше пуч!
Што би – да се, не дај Боже, нешто од ових режимских мрачења и остварило - „струци геополитичара“ овдашњих дало за право да, промптно, закључи како „златном добу“, економског, инфраструктурног, технолошког и културног процвата српске државе као резултанте владавине мира и изостанка сукоба („пакс романа“), и Србији као јединој сувереној држави на свету, а за све то је, наравно, заслужан једино и искључиво Врховник српски - опет прети некакав „пакс американа“, тј. глобална доминација неких спољних сила.
Џаба се, дан уочи протеста, наш кандидат за великомученика, ударао у прса јуначка и викао како од следеће недеље иде у народ и како га нико не може зауставити на путу уласка у историјске читанке и уџбенике, „осим да ме неко случајно убије или да умрем“; и како ће, „где год се појави, имати више народа него ови на протестима јер ће људи желети да чују план за будућност јер је увек најлакше нешто рушити“ .
Бадава је, у дану протеста, председник РИВ-а, чак из Париза (збиља, шта ће први човек извршне власти на Олимпијади у дану када се у отаџбини догађао „Мајдан“, тј. државни удар?), где је пресудно допринео бронзи кошаркаша, отписао да су протестанти „распала банда“. Џаба је свим највишим функционерима виделиста командовано да друштвене мреже заспу некаквом сликом са узвиком подршке Врховнику (за шта? за литијум? за...?) - „Србија је уз тебе“.
Паметније би им било да су слушали човека са много више животног, али и практичног искуства у оваквим народним бунама. Емир Кустурица, који је, пре скоро две деценије, изашао на црту (и победио!) „копачима никла“ по Мећавнику и Западној Србији, изјавио је да слоган „Рио тинто – марш из Србије“ није слоган смишљен у леглу обојених револуција, него код људи који живе на Дрини. И хвале вредан савет нашим властима: „Ми не знамо да ли је Шолц Вучићу донео катил ферман - "потпиши све што си обећао, а онда ћемо очекиване нереде на којима ће народ да искаже незадовољство искористити, рушићемо те и довести на власт човека новорођеног у догађајима који следе! Тај нови ће не само да копа литијум него ће и да потпише санкције Русима! Или ћеш ти потписати санкције Русији?"
. . .
А онда су, након Врховниковог „сумирања протеста“, Он и Његови, како отпочели, тако нападно и престали да помињу наводну „специјалну медијско-политичку операцију чији је крајњи циљ рушење председника Србије, осмишљену и креирану у једној западној амбасади која јој је дала и злокобно кодно име "Пад зида“, а у коју је умешан и врх Ес-пе-еса и хејтерска опозиција око Новог Де-ес-еса".
Он лично, накратко, престао је да, у својој излазно-улазној тактици залагања за литијум по сваку цену, зачикава грађане јал' опозивом јал' референдумом, па извол'те шта више волите.
Зато је, у међувремену, самога себе, из функције „ђавољег адоката“ („Бићу ђавољи адвокат да бих заштитио људе у долини Јадра!“), пошто је најпре, свесно или несвесно, оперативно био марљиви промотер волонтер РТ-а, промакнуо у „најгорег полицајца Рио Тинга“. Шта му сад па то дође? “Ђавољи адвокат“ је, у процесу канонизације (проглашења потенцијалног кандидата за свеца, нпр. литијума у Свети српски минерал или у, такорећи, Свети грал) код католика, нека врста „филтера на путу до небеса“. Значи, он је ту да би обуздао исхитреност у доношењу одлуке, тако што говори контра потенцијалног свеца баш како би то радио и сам Ђаво, а не да га, као у случају нашег „кандидата“, беспоштедно хвали и „промиче“!?
Као што се „производња и трговина сумњом“ у комуникацијској манипулацији своди на то да професионални преваранти, политичари и остали манипулатори контролишу који ће то „подскуп свеукупног скупа информација“ доћи до већине људи да би се код њих произвела сумња у целину неке теме, идеје, области – тако је експлоатација литијума као, у Европи апсолутно неискуствена делатност (када би прорадио за две године, рудник у Јадру би био први такав на тлу „Старог континента“), богомдана за све сорте пропагандних лихвара.
Најава обиласка општина Западне Србије и целонедељног бивствовања у једној од њих, свакако је једна од излазних варијанти једног роба рејтинга (најмање 60 одсто грађана је, тренутно, против копања литијума) какав је најмоћнији политичар у Србији. Оно, за не дај Боже.
Јер, већ дан после суботњег протеста "Рудника неће бити" у Београду, председник је обећао да ће ићи да разговара са онима који другачије мисле, "да разговара о њиховом страху који постоји".
Вероватно уплашен масовношћу протеста „Рудника неће бити“, он је, први пут за 12 година своје владавине, за један опозициони протест рекао да је протекао у демократској атмосфери, да су захтеви легитимни, а говорници били, мање – више, пристојни. Он га је, заправо, легитимисао, али се онда, по оној „топло-хладно“, устремио на оно што се дешавало после митинга, на покушај блокаде железничке пруге на Прокопу и у Новом Београду.
Елем, топло: „Ми још не знамо хоћемо ли ићи у то или не (рудник)... бићу гори полицајац РТ-у него сви они стварно и лажно забринути... Влада ће да тражи разговор, морате људима да кажете истину, а да не говорите свашта; људи мисле да ће им се рађати деца са две главе (аргументација „Трећег ока“), разговараћу с обичним народом о њиховим страховима; чуваћемо природу, здравље, формиран је медицински тим како бисмо имали пуну превенцију; имаћемо подземни рудник, где уопште нема течне јаловине...
Па, онда, кад проговори онај стари радикал у Врховнику, а пропо блокаде, и хладно да студеније не може бити: „Био је то покушај хибридног приступа и обојене револуције, али ми смо били спремни; терор мањине над већином; циљ им је био да униште привреду Србије; немире подгрева криминалац Шолак, али народ неће немире; замислите, Топалка, Секу Алексић и Цецу Бојковић су супроставили Струци...“
Због тога је кандидовао још неколико излазних варијанти власти из лошег положаја у који је запала због литијума. Врховник већ данима не помиње никакав „Мајдан“, нити заверу белосветских сила, већ као да теши грађане, да неће сад бити копања а да, ако га и буде, биће га тек за две године или, можда, тек за три, пошто њему истекне мандат на месту председника. Иако, у једном моменту, свима онима који не мисле као он импутира да желе да сруше власт, њега и државу, већ у следећој фази он сам износи сумње о томе „да ли је баш Рио Тинто та компанија која треба да копа."
Власт је прво обелоданила одлуку о наставку пројекта Јадар, па тек онда позвала на јавни дијалог. То је наопак приступ, јер је одлука да се иде у ископавање донета противно, у том тренутку, и Уредби Владе и чињеници да 38.000 потписа грађана на народној иницијативи за забрану ископавања литијума, већ годину и по дана, стоји негде заробљено, узурпирано, украдено између БИА, Скупштине и скупштинске писарнице, и да су они који су те потписе „сакрили“ бивши председник Скупштине, а тренутни министар полиције Дачић, бивши председник Скупштине, а сада директор БИА Орлић и некадашња премијерка, а сада председница Скупштине Ана Брнабић. И њима над главом висе кривичне пријаве много озбиљније од ових прекршајних, на основу којих је суђено демонстрантима у недељу.
Врховник је схватио да је противзаконитим доношењем одлуке да се вади литијум, изазвао бес чак и у делу њему наклоњеног грађанства, па управо зато и оставља простор да ту одлуку може и да преиспита. Тим пре што тај литијум, можда већ за неколико година, неће ни бити толико важан јер се све чешће говори о заменском натријум карбонату.
Власт је, већ на прву лопту, за три октаве ублажила реторику, иако су министарства силе покушала да „покажу мишиће“ и обесхрабре остале протестанте, али су се врло брзо „ујела за језик“ и хитно ослободила, претходно брзински осуђене, демонстранте.
Све су то последице озбиљних истраживања јавног мњења, а која кажу да је у овом тренутку већина грађана Србије против покушаја да се од Србије направи нека врста покусног кунића, где ће се, за немачке бабе здравље, испитивати да ли је и колико штетно ископавање литијума у Србији, за потребе немачке државе и њене аутоиндустрије.
И то што су покушаји блокаде железничке пруге деловали помало наивно и аматерски, у ствари је комплимент за организаторе, јер то нису „људи од политике“, већ дебитанти у оваквим гибањима, што је контрааргумент онима из режима који су тврдили да су еколози и „лажни еколози“ политички инструирани инструмент у рукама некаквих страних сила и домаћих опозиционих лидера. Да јесу, ваљда би покушали организовање тог, толико пута из врха власти, најављиваног „Беомајдана“.
. . .
А аватар – ако нисте погледали истоимени филм - преведено са санкскрита, означава силазак с неба, тј. (у хиндуизму) инкарнацију божанства на земљи, ситуацију у којој Бог силази да услиши неку потребу човечанства, па се, у ширем смислу, Заратустра, Буда, Исус и Мухамед сматрају аватарима. А лекције, поуке и знања које преносе на људе и којима их уче аватари, човечанство постепено претвара у неку врсту праксе, проширујући разумевање смисла људског живота на овоме свету и доприносећи сопственој духовној еволуцији.
Тако се, рецимо, Кришни приписују следеће речи: „За спас доброга, за уништење зла и због очувања вечног закона, повремено ћу се појављивати у инкарнацијама“.
А један од најпознатијих законодаваца, вавилонски краљ Хамураби (Хамурабијев законик из 1754. године п.н.е) тврдио је да су му управо богови наложили да влада народом и донесе овај законик, „да прибави важност праву у својој земљи, да истреби поквареног и неваљалог, да спречи моћнога да угњетава слабога; да учини да правда превлада на земљи, да уништи развратне и зле, да спречи јаке да науде слабима, да се као бог сунца, Шамаш, вине изнад људи и обасја земљу. "
Наш Врховник је, у недељу, сумирајући, по сопствену власт непријатне, резултате београдског протеста против ископавања литијума, за почетак, најавио свој силазак у народ и разговор, „чак и са онима који другачије мисле“, у Лозници, Ваљеву, Горњем Милановцу, Крупњу, Малом Зворнику...
Што је, у Зворнику Малом, већ у среду, и учинио! Сишао!
За слабије зналце географије, то вам је отприлике – ни близу будућем руднику литијума: Мали Зворник је од Лознице удаљен 27,3 километара. Од Лознице до Горњих Недељица је 14,2 км, а од Г. Недељица до Бање Ковиљаче 17,8 км, те од Бање Ковиљаче до Малог Зворника 21 км, што значи да је место Врховниковог искрцавања (М. Зворник) од будућег рудника литијума и бора у Горњим Недељицама удаљен, брат брату, 40 километара.
Зато, онда, Мали Зворник „сузама (Горњонедељичана) не верује“! Па, су пригодна питања и молбе грађана и експресно услишавање тих молби од стране (асфалтирање макадама, сеоски водовод итд), за „права питања“ традиционално припремљеног, председника деловали баш спонтано и ненамештено. Уз екстра поклон званицама – брза цеста, првобитно замишљена само од Шапца до Лознице, биће продужена до Малог Зворника и направљен функционални мост на Дрини код Каракаја! Уз овације на отвореној сцени, и уз приметно наглашавање учешћа и три особе које су биле и на протестима против литијума (двама од њих, хемичарки и физичару, Врховник је понудио и улазак у експертски тим Владе Србије), Врховник се играо Палме, преводио жедне Малозворничане преко воде, само је, уместо „хиљаду динара за господина, две хиљаде за госпођу“, из рукава, без Дробњакове помоћи, решавао 12,5 км сеоских путева, брачни пар Сакан позвао да буду на челу једног од експертских тимова, нпр. за воде, јер „више верује(м) њима него некима из РТ-а“, а ако ви кажете „не може“ и „не ваља“, нећемо ни да радимо рудник“!? Јер, „нама је стало до ове земље, а не празног богатства, да овде живи више људи, а не мање! (спонтани аплауз доведених)“; „ако ви кажете нема, ја ћу послушати вас, ви кажете не може, ја ћу рећи не може“, па је онда, по принципу „хладно“, призвао два бивша рудара који су „на часну реч“ тврдили да су литијум и сумпорна киселина безопасни, а „опасни су само цинк, олово, арсен и цијанид“.
. . .
А за то време, влада Аљбина Куртија се спрема да једнострано отвори за саобраћај и симболичку границу севера и југа Косова и Метохије – мост на Ибру у Косовској Митровици.
Официјелни, напредни Београд се, ево, већ годину дана, не само по питању заштите суверенитета државе Србије на КиМ, него чак ни поводом све неиздржљивијег живота тамошњих Срба, готово и не оглашава.
Албански градоначелници владају чак и општинама са доминантно српском већином на северу КиМ. Не само полицијска, него и параполицијска и војничка албанска цокула, шпарта уздуж и попреко и кроз оних 10 општина које, према Бриселском споразуму из априла 2013, треба да чине „Заједницу српских општина“. Све то, упркос „усменим гаранцијама“ НАТО-а којима нас је Врховник све ово време обмањивао.
Погашене су експозитуре једине српске банке, полиција је затворила и свих девет објеката Пошта Србије, НИС-ове бензинске пумпе, све је више претњи чак и гашењем српског школства и здравства у српским срединама на КиМ итд.
Да ли је, по принципу „кад иде јуне, нека иде и уже“, јадарит, у ствари јуне, а Косово и Метохија, то, тек обично – уже? Чудна нека „везана трговина“ Врховника српског: давањем литијума Немцима у знак захвалности за Резолуцију о геноциду коју су нам „залепили“, не само да ни за корак нисмо ближи ЕУ, него ћемо, приде, да, само да се не бисмо замерили Американцима и Немцима, још и да частимо Албанце још једном њиховом националном државом! Кредо тренутне државне политике у Србији гласи: Литијум (без Косова и Метохије) нема алтернативу! А и Ниш је, противно изборној вољи Нишлија, под напредњаке (и Русе?!) „шап'том пао“ – као Краљевство Босне, Срба и приморских крајева, што је 1463. пред војском султана Мехмеда Другог Фатиха (Освајача), тихо, под уротом, без великог отпора...
Извор: Правда
