Пише: Џевад Галијашевић
Према подацима из повјерљивог извјештаја обавјештајаца НАТО савеза из 2017.г., од 2008. И 2011. године, иранска обавјештајна инфраструктура у Босни и Херцеговини, успостављена 1990.-их година посебно је активна данас. Улога и задатак, звучи класично -, обавјештајно информативна координација са другим обавјештајним службама присутним у регији, прије свега сирисјком и пакистанском.
У новим геополитичким околностима планираног удара на Иранска нуклеарна постројења ирански обавјештајци присутни у БиХ и регији, прије свега имају задатак отварање секундарног, ратног жаришта и изазивање потпуне дестабилизације Балкана, по угледу на њихову улогу на Блиском Истоку. Иранско Министарство сигурности с тим је задатком у БиХ инсталирало официре тзв. „Quds Force“, најелитније обавјештајне јединице задужене за циљано изазивање криза и дестабилизације у регијама од посебног иранског интереса.
Обавјештајцима „Quds Forcea“ командује и управља директно Предсједник Исламске Републике Иран. „Quds Force“ је, заправо, саставни дио Иранске револуционарне гарде, која проводи све иранске обавјештајне операције изван граница државе, које одобри и којим руководи највиши државни врх Ирана, укључујући предсједника Исламске Републике. Официри ове елитне обавјештајне јединице проводе најосјетљивије обавјештајне задаће којима је између осталог циљ доказати „војну моћ Ирана изван његових граница“. Задужени су за операције на Блиском Истоку, Средњој Азији, Африци, Балкану, те за координацију са различитим исламским терористичким групама у свијету, с којима планирају, припремају и проводе своје обавјештајне и терористичке акције. И у вјерском, и у војном смислу, Quds је најрадикалније крило Иранске револуционарне гарде, формирано само за офанзивне акције и нападе, те њихово планирање, припремање и обавјештајну логистику, посебно у случајевима и земљама гдје Техеран сматра „иранске интересе угроженима“.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 15, 2024
„Они су формирани с намјером изазивања циљаних криза, извршења атентата, саботажа, за извршење различитих терористичких акција, те за вршење притиска на одређене групе или особе. Град Ком(а) у Ирану је центар моћи Револуционарне гарде и њезиног крила Quds, то је мјесто гдје се планирају све њихове акције и активности у свијету“ ,наводи се у строго повјерљивом извјештају обавјештајаца НАТО савеза од краја 2020. године, под називом „Организација, операције и циљеви иранске обавјештајне службе, њезине шпијунске терористичке активности на територију БиХ у времену од 1992. до 2011. године, те тактички и стратешки интереси и циљеви у односу на међународну заједницу у БиХ, генерално на југоистоку Еуропе у смислу безбједност САД и ЕУ“.
„Неколико особа које припадају тој војној групацији боравили су или још бораве на територију БиХ. Те особе су: Мехди Талати, држављанин Ирана, генерал службе; ту је и Хади Садат, запосленик хуманитарне организације „Обнова“; Јафер Naghi Поур, шеф иранског научно истраживачког центра „ИБН СИНА“, као и Али Берзегера, члан хуманитарне организације „Обнова“. Углавном, они чине врх иранске војне обавјештајне мреже у БиХ“, наводи се у споменутом обавјештајним извјештајима НАТО савеза од 2006.године до данас.
Мехди Талати, добио је, посредством политичког врха СДА држављанство Босне и Херцеговине, те му је издата лична карта број 1012964170047, оженио је Бошњакињу Елвиру Бајрамовић, и био је пријављен на адреси становања Неркеза Смајлагића 5/17, општина Нови Град у Сарајеву. У вријеме састављања НАТО обавјештајног извјештаја, Талати је пребивао на адреси Босанска 6/7, у стану Ибрахима Ликића. Прије овог брака, Талати је био ожењен за Мелиху Салихбеговић (бившу шеријатски, вјенчану супругу Алије Изетбеговића – осуђену у процесу Младим Муслиманима из 1983. – у групи са Алијом, Бехменима, Ченгићем, Живаљом, Касумагићем, Бичакчићем, Ђурђевићем...итд) , која је провела неко вријеме у Ирану, али се након рата вратила у БиХ и развела од Талатија. Недвосмслено, је „Qods force“ задужен за све терористичке групе изван Ирана акојима Иран даје подршку.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 15, 2024
Иначе - „Qods Force“ основана је као огранак обавјештајне службе 1990.-их година, од обавјештајне јединице ИРЦГ, али је након оснивања преузела примат над свим покретима у иностранству које подржава режим из Ирана. Официри те службе су елитни ирански стручњаци за паравојну обуку муслиманских терористичких група у свијету и осигуравање тајне логистике и потпоре, укључујући, осим обавјештајне логистике и оружје и потребне експлозиве за терористичке акције.
Задужени су и за пропагандне активности, али и прикупљање обавјештајних података, њихову обраду и анализу, регрутовање странаца за терористичке активности и планирање терористичких операција. Јединица је организована у војне и регионалне комнанде, чиме су одређене и оперативне одговорности појединих официра. Ако иранско водство неку регију сматра ратном зоном, јединицом руководи војна команда. Примјер таквог командовања јединицом били су присутни у Ираку, Либанону и Афганистану. Регионалне јединице, одговорне су за обавјештајне и терористичке операције у иностранству, те у њихове зоне одговорности спадају Перзијски залив, Арапско полуострво, Средња Азија, државе настале распадом Совјетског савеза, Африка и Еуропа. Претпоставља се да су управо официри „Qodsa“ данас координирају обавјештајну терористичку мрежу у БиХ, те је тај обавјештајни центар један од главних логистичких пунктова припадницима Al Qaide у њиховим европским операцијама.
Иако су до сада западне обавјештајне службе сматрале како је овакав облик међусобне сурадње терористичких групација и организација готово немогућ, те како је немогућа координација и међусобна сурадња појединих обавјештајних служба исламских земаља, управо у случају њиховог репозиционирања и реорганизовања на територију БиХ и Хрватске, ове су се претпоставке показале нетачним. Наиме, сасвим је извјесно да сиријска, пакистанска и иранска обавјештајна инфраструктура у БиХ дјелују као дио једног обавјештајног, информативног, логистичког центра глобалне терористичке мреже, те да се из њихових ћелија у БиХ координира обавјештајне активности, логистичпке активности, у смислу осигуравања оружја и експлозива за терористичке акције у Еуропи, те се осигурава попуњавање терористичких ћелија, односно мобилизација нових припадника терористичких ћелија, у чему настоје придобити и извјестан број држављана еуропских земаља, које називамо припадницима тзв. „бијеле Al Qaide“. Управо та чињеница изазива посебну забринутост земаља НАТО Савеза – способност иранске тајне службе да иницира и управља појединим акцијама „сунитске“ терористичке инфраструктуре – тзв. вехабија у Босни и Херцеговини, упркос чињеници да су на глобалном нивоу сукоби Шита и Сунита, увијек били брутални и разорни.
Другим ријечима, пакистанска обавјештајна служба ИСИ и терористи оперативно и хијерархијски везани на ту службу, у планирању акције у Мумбаију, а обзиром да се радило о акцији координираној преко терористичких обавјештајних центара у БиХ, нису могли ту акцију планирати без знања и судјеловања оперативаца „Qodsa“ и сиријске обавјештахјне службе. Исти је случај са планираним нападима терористичких ћелија у Белгији, чији су припадници ухапшени у Bruxellesu прије неколико година. Обзиром да и у том случају имамо доказану везу терориста ухићених у Белгији са терористичком мрежом у БиХ, нема сумње да је у планирању њихових терористичких акција судјеловала и мрежа оперативаца „Qodsa“, тренутно активна у Босни и Херцеговини, а чије су активности још прије више године идентификовали обавјештајци НАТО савеза. Присуство „Qodsa“ на Балкану изазива забринутост посебно у контексту заоштравања односа Запада према Ирану и наговјештајхима војне интервенције обзиром да се ради о иранској обавјештајној служби задуженој искључиво за терористичке операције и везе са глобалном терористичком мрежом, те терористичким групацијама, организацијама и ћелијама у свијету. Задњих година „Qods“ је, према неким обавјештајним извјештајима, углавном оријентисан на операције у Еуропи и Азији, посебно у сарадњи са пакистанским ИСИ-јем. Занимљива је и чињеница да је неколико високопозиционираних дипломата Амбасаде Ирана у Загребу, заправо на листи официра обавјештајне службе „Qods Форце“, и то као врхуснки оперативци за прикупљање и обраду обавјештајних података.
Процјена је западних обавјештајних служби, како је Амбасада Ирана у Загребу један од главних комуникацијских центара „Qodsa“, преко којега оперативци „Qodsa“ из БиХ дистрибуирају своје информације и оперативне планове оперативцима терористичких ћелија на западу, особито у Европској унији. Западне обавјештајне службе, тако су као официре „Qods Форцеа“ у иранској Амбасади у Загребу идентификовале сљедеће особе: Mohammada Hassana Фадаифарда, Амбасадора Ирана у Загребу; Abbasa Noruzija, првог савјетника у Амбасади; Abdolhosseina Allah Karma, војног аташеа; Хадија Кхазаеија, првог секретара Амбасаде и Рамина Солтани Абкенара, савјетника у Амбасади. Занимљиво је да су управо ови дипломатски представници Ирана присуствовали тајном састанку са предсједником Хрватске Стјепаном Месићем, у Топуском, 22. Новембра 2008. године, када је договорен тајни споразум Хрватске и Ирана о војној, дипломатској и финансијској сарадњи. Према свим обавјештајним подацима којим, располажу западне обавјештајне службе, „Qods“ је на Балкану присутан са главним задатком дестабилизације Балкана, обзиром да Иран сматра својим стратешким националним интересом преко Хрватске и БиХ одржати своју зону интереса у Еуропи.
„Qods“ се, притом, врло вјеројатно неће сам експонирати, него ће то учинити особе које су оперативци ове иранске обавјештајне организације мобилизирали за сарадњу, од којих су у БиХ најпознатији управо Харис Силајџић и Бакир Изетбеговић, који су и постигли договор у Техерану 1990.-их година на темељу којег је омогућен долазак иранских обавјештајних оперативаца у БиХ. Са хрватске стране као сарадници „Qodsa“ регистровани су Осман Муфтић (иначе пунац Томислава Карамарка), који је 1990.-их био обавјештајни официр за везу у Техерану.. Као сарадници оперативаца „Qodsa“ регистровани су и Амир Мухареми, Жељко Добрановић и Мирсад Сребрениковић, али и Фарис Нанић и неки други бивши или садашњи високопзиционирани политички функционери у Хрватској. Зато је сигурно да „Qods“ већ има разрађен сценариј изазивања нове кризе на Балкану. Проблем је што располаже и довољном оперативном снагом за реализацију тог плана, јер има људе у обавјештајним службама, државним институцијама у земљама у регији, али и раширену терористичку инфраструктуру, а користи и Вехабијску (суштински непријатељску) као и мрежу балканског организованог криминалног и обавјештајног подземља насталом у рату деведесетих након распада јединствене, југословенске службе,
Пратећи начин дјеловања иранских снага у БиХ за вријеме рата, Сједињене Америчке државе су енергичније наступиле у првим данима мира, прекидајући програме војне обуке интервенцијом на Погорелици.
Босански и ирански извори тврдили су да је у Погорелици провођен "класични програм обуке полицијских снага за антитерористичку борбу и акције хватања ратних криминалаца."
"Сва секуларна власт, без обзира у којој форми, дјело је Сотоне", па муслимани се морају борити да се она заустави," објавио је недуго након исламске револуције у Ирану њезин вођа ајатолах Хомеини.
Сукоби обавјештајних служби САД и Ирана почели су још током рата.
Парламент Федерације БиХ усвојио је нови закон о обрани који је предвиђао формирање заједничких бошњачко-хрватских снага. Када су формално били испуњени сви предувјети, Цлинтон је објавио почетак програма чији је циљ "успоставити војну равнотежу међу раније зараћеним странама и тако осигурати да након одласка ИФОР-а ниједна од њих не буде охрабрена да обнови непријатељства." Када је програм "Опреми и обучи" службено окончан 2002., његова укупна вриједност, у достављеном војном материјалу и пруженим услугама, процијењена је на 500 милиона долара. Удио Сједињених Држава је био преко 100 милиона, док су остатак донирале владе Брунеја, Египта, Њемачке, Јордана, Малезије, Катара, Саудијске Арабије, Турске и Уједињених Арапских Емирата. Алија Изетбеговић је, због свега, у више наврата био под врло јаким притиском Американаца који су тражили испуњење ових увјета. Неколико дана након састанака у Риму с Ричардом Холбруком и генералом Georgem Joulwanom, koji су тражили прекид веза с Ираном, Изетбеговић, у прољеће 1996., доживио је инфаркт. Есад Хећимовић, "Угљен ме је продао Иранцима". Амерички званичници су тражили од власти у Сарајеву да смијене и министра унутрашњих послова Федерације БиХ Бакира Алиспахића, за којега су сматрали да је омогућио јачање иранског присуства у полицијским и обавјештајним структурама у БиХ и посебно му замјерали раније споменути случај Погорелица..
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 15, 2024
Природа сложених и врло конспиративних односа између власти у Сарајеву и Техерану као и о војно-политичком дјеловању Ирана у Босни и Херцеговини, потпуно је разоткривена цјеловитим Извјештајем о почињеним кривичним дјелима упереним против државе која су подразумијевала изградњу паравојних структура које би вршиле политичке и друге ликвидације, непожељних за власт у Сарајеву те планирање војно-политичког дјеловања и против западних војно-безбједносних структура и западне дипломатије у БиХ и у цјелом региону.
Упркос акцијама из Вашингтона и обећањима из Сарајева, Иран је остао у БиХ снажно обликујући и утичући на безбједносно-одбрамбени сектор.
Наставиће се...
