Пише: Џевад Галијашевић
Значајна концентрација терористичке обавјештајне инфраструктуре у регији никако није случајност, процјењују западне безбједносне службе, и представља озбиљну пријетњу стабилности не само у регији, већ и европској сигурности. Свакако да постоји дилема: како, откуда и откада, се шиитски Иран позиционирао међу сунитским муслиманима у ризичном дјелу БиХ који представља бошњачко-хрватску федерацију?
Контакти и сарадња између бошњачког политичког естаблишмента и иранског државног врха започели су 1979 године, побједом Хомеинија; настављени 1992., када су тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић и његов син Бакир постигли начелни споразум о војној, политичкој и привредној сурадњи.
Наредне су године у Иран отпутовали Изетбеговићеви најповјерљивији ратни сурадници Хасан Ченгић и Омер Бехмен. како би договорили механизме војне помоћи, која је уз пошиљке оружја и муниције за Армију БиХ, подразумијевала и долазак иранских војних инструктора (касније распоређених од Сарајева до Бихаћа), али и агената иранске тајне службе ВЕВАК. Службено је обавјештајна сарадња с Иранцима започела 1994., када из БиХ у Техеран одлазе Бакир Алиспахић, Ирфан Љеваковић и Неџад Угљен, а потом и прве групе „курсиста“, пажљиво селектираних, вјерски и идеолошки провјерених кадрова, који су у Ирану похађали специјалну обуку. Ирански утицај на војне и полицијске структуре се проводио под дирекним надзором Изетбеговићевог војног обавјештајца Фикрета Муслимовића и Зијада ефендије Љеваковића. Ипак, након што се под снажним притиском Американаца Алија Изетбеговић у фебруару 1996. (послије упада војника ИФОР-а у камп на Погорелици) формално одрекао иранске војне и обавјештајне помоћи, активна улога иранских емисара у БиХ замаскирана је оснивањем бројних културних, научних и образовних организација, институција, удружења.
Алија и “Млади муслимани” – суђење 1983
Ирански културни центар у ратном Сарајеву 1994.године, отворио је тадашњи ирански министар вањских послова, Али Акбар Велајати. У складу са дугорочним циљевима Ирана, боравак обавјештајних служби Ирана у БиХ прикриван је кринком хуманитарног рада, оснивањем разних курсева, школовањем и стручним усавршавањем држављана БиХ у Ирану. Разграната је мрежа хуманитарних организација, научних института, удружења грађана, културних друштава, приватних предузећа кроз чији су се рад обављале обавјештајне активности: Научно-истраживачки институт ИБН СИНА, Центар за културу Исламске Републике Иран у Сарајеву, РТВ ИРИБ (Ирански радио и ТВ сервис), Иранска новинска агенција ИРНА (касније премјештена у СиЦГ), Друштво иранско-босанског пријатељства, Персијско-босански колеџ, Ирански центар за реконструкцију и развој ИРЦА, Удружење грађана НУР (свјетлост), Удружење грађана Фатих, Удружење грађана Кевсер, Хумантирна организација Обнова, ХО Хасиб, HO Birds-Estehhlal Институт – Техеран, ХО Ирански црвени полумјесец, ХО Косар, ХО Мост пријатељства, д.о.о. Дуга, Heyva д.о.о. и друге, Фондација „Мула Садра“; Телевизије Сахар, Бехар и ИРИБ.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 15, 2024
Блиска сарадња високих официра Армије БиХ, Фикрета Муслимовића, Енвера Мујезиновића и Џемала Најетовића, с припадницима Иранске револуционарне гарде, која је успостављена у ратним годинама, у мирнодопским је увјетима настављена кроз Друштво иранско-босанског пријатељства, у којем су некоћ најутјецајнији војни обавјештајци изнимно активни. Претпоставља се како је, поред Научноистраживачког института Ибн Сина, најважнији пункт Иранске револуционарне гарде у БиХ Перзијско-босански колеџ који је отворен 1999. у llijašu код Сарајева. Евидентноно је ирански колеџ основан са циљем и прикривања идентитета припадника Револуционарне гарде који у БиХ долазе с дипломама наставника, а заправо се баве обавјештајним пословима.
У првој седмици марта 2017. године, Национално Безбједносна Агенција УСА, је објавила посебни извјештај о ђеловању Иранске обавјештајне заједнице у БиХ. Извјештај заправо представља пресјек сазнања о дјеловању и активностима иранских обавјештајаца у посљедњих петнаест година, и базирана је на подацима које је прикупљала и Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА) БиХ.
У извјештају 2783. НСА, посебна пажња посвећена је акцији шифрованог назива „Платон“, коју су службеници ОБА-е провели у најстрожој тајности. Тај извештај ОСА-е има службени назив „Анализа оперативне акције „Платон““, а сачињен је 7. јуна 2009. године и заведен под бројем УР-04-429/09., куцан је на више од стотину страница. Осим информација ОБА-е, у извјештају НСА-е кориштене су и информације до којих су дошле западне обавјештајне службе. „НСА располаже с око 650 имена припадника највише иранске, али и још неколико обавјештајних служби исламских земаља у БиХ, док је у службама у БиХ у оптицају још 330 имена. Тај број од скоро 1.000 припадника тајних обавјештајних служби Ирана, Пакистана, Кувајта и Саудијске Арабије је алармантан и представља посебну кочницу на путу БиХ ка НАТО, али и представља пријетњу националној сигурности западних земаља, а нарочито САД“, стоји у извјештају НСА-а.
Алија Изетбеговић као припадник Ханџар дивизије
Такође, откривено је да је и читав низ интелектуалаца постао саставни дио иранских обавјештајних служби, а посебно МОИС-а. Један од њих је, према тврдњи из извјештаја ОСА-е, и професор Филозофског факултета у Сарајеву, Невад Кахтаран, а затим и директор Радио ТВ Исламске Републике Иран у Сарајеву (Ириб) Мухамед Реза Голзарди. За босанске безбједњаке посебно је био интересантан и један од људи који је држављанство БиХ добио захваљујући свом учешћу у рату - Јавдан Амјад звани Меџид, припадник Комитета шијитске организације која делује на подручју БиХ. Његово име се помиње и у више оперативних акција шифрованих имена „Сидро“ и „Маратон“ гђе је недвосмислено закључено да ради за више тајних служби Ирана, а да је у сталном контакту са шефом ИРГЦ-а Али Сабетом. Присуство припадника иранске обавјештајне службе у БиХ нагло је појачано од почетка 2012.год. као и активности иранских службеника и дипломата.
„Често се помиње и име дугогодишњег, градоначелника Зенице, Фуада Касумовића, те његова веза са иранским тајним службама. Сарадња Касумовића почела је још у вријеме док је био замјеник директора царине“, стоји у извјештају НСА-а.
С тим у вези западне обавјештајне службе тражиле су податке о (не)службеном боравку Фуада Касумовица у Ирану крајем јуна 2012. године. Иако је тврдио да је тамо званично, касније је то демантовао и рекао да је ишао приватно и о свом трошку. Посјета је трајала 5 дана и према подацима западних служби Касумовић се тада сусрео са Abolghasem Parhizkarom (један од највише рангираних официра ВЕВАК-а, односно МОИС-а). Интересантно је да је Abolghasem Пархизкар два пута током 2014. године посјетио БиХ али са дипломатским пасошем и оба пута се тајно срео са Фуадом Касумовићем, наводи се у извјештају НСА. Да ствар буде озбиљнија, након повратка из Ирана Касумовић, који је тада обављао дужност замјеника министра финансија и трезора БиХ, организовао је ифтар -вечеру за амбасадора Ирана и његове сараднике у сарајевском хотелу „Загреб". За то је експресно сазнала Амбасада САД и одмах започела својеврсну истрагу о вези Касумовића и Техерана. Према изворима ОБА-е, задњих година (од 2012. године) особе повезана с иранском обавјештајном службом највише контактирају представнике невладиног сектора и особе окренуте радикалном исламу и тероризму. Из анализе Иранског присуства у БиХ и кретања њихових дипломата и службених лица,, након посебне и заједничке анализе: Граничне полиције БиХ и Обавјештајно безбједносне агенције БиХ, може се извући неколико закључака:
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 16, 2024
1. Појачано је присуство Иранских службених лица и дипломата у БиХ, видљиво у поступцима политичког врха у Сарајеву, посебно, Бакира Изетбеговића који прима у приватну посјету, у кругу породице, у властитом дому, Иранског министра културе Сејид Мухамед Хусеинија - 14.1.2013.и поновљену, ненајављену посјету, 28.5.2013. двије недјеље након прогона двојице дипломата).
Стална комуникација Бакира Изетбеговића са амбасадорима Исламске Републике Иран у БиХ те Изетбеговићева посјета Техерану 24 и 25. октобра 2016.године и пријеми на највишем нивоу од стране Ајатолаха Али Хамнеија и тадшњег Предсједника Исламске Републике Хасана Роханија, потврђују интерес и намјеру обе стране (СДА и укупна Бошњачка политика са једне стране а Иран са друге) да се та сарадња настави и интензивира без обзира на Америчко-Израелско противљење.
2. Интензивна активност и кретање унутар БиХ, контакти са невладиним сектором и лицима индицираних на радикални исламизам и терориза, поготово контакти са лицима из Г.Маоче као и учестали преласци границе, свим, граничним прелазима, (начин провјере пропусности граничних прелаза) у вријеме вјерских и државних празника, када је надзор над преласком, умањен, показују да Иранске службе, користе териториј Босне и Херцеговине као простор из кога врло лако улазе у Србију а преко Хрватске и у Европску Унију.
3. Када је својевремено, Одлуком Министарства безбједности БиХ, којим је тада руководио Фахрудин Радончић, ирански дипломати, Хамзех Доолаб Ахмад и Јадиди Сохраб, проглашени су непожељним особама и протјерани су 14.5.2013. американци су показали задовољство али нису заштитили Радончића од, убрзо отвореног судског процеса и хапшења. Иако су „непожељни дипломате“ дјеловали као други и трећи секретар у амбасади, утврђено је да раде за Министарство националне сигурности Исламске Републике Иран (МИСИРИ). Протјеран је и Muhsin Bayat Гиасхи.
Анализом и поређењем доступних информација о идентитетима из различитих националних извора, откривени су многи ирански безбјењаци и обавјештајци са лажним идентитетима. Утврђено је да Иранске службе користе идентификацијска документа сљедећих држава: БиХ, Либан, Ирак, Турска, Сирија, Израел (преко Хамаса и управе у Гази)...
У суштини Иран није признао Косово и никада није подржавао ни лобирао за Албанце. Када се та политичка кретања и интереси, у сфери дјеловања Исламске Републике Иран анализирају, однос према овој регионалној сили не може бити једноставан. Сарадња Ирана и Русије и дубоко партнерство, у самој БиХ, не би смјело изазивати забуну ни недоумице. Босна, у пројекцији Исламске Републике Иран је важна одскочна даска за Европу те важан мост до сунитских муслимана који на босанске муслимане гледају са пијететом. Иран се никада неће одрећи својих позиција у БиХ нити амбиција да преко ње снажно дјелује у Европи и међу сунитима. За Иран босански муслимани су управо тројански коњ за улазак у оба свијета, која се традиционално, историјски и културно налазе у идентитету босанских муслимана. Зато су Иранске позиције искључиво базиране на њиховом односу и више-деценијској сарадњи са муслкиманима тј. породицом Изетбеговић, Младим муслиманима и Странком демократске акције. Сви интереси, које је Иран формулисао и прије рата у БиХ, потврдио у самом рату задржани су и у новој стратегији међународне и вјерске политике Ирана. И то ниједно савезништво не може промијенити. И у начелу – и у детаљима, Иран је непријатељ Босне и Херцеговине, непријатељ немуслимана у њој –непријатељ Срба и Хрвата. Све активности Ирана увијек су биле уперене против не-муслимана и увијек ће бити. Сарадња са Исламском Републиком.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 15, 2024
Узурпација Босне и Херцеговине коју Изетбеговићи врше већ четврт вијека мора бити онемогућена и заустављена а непријатељски орјентисаним исламским земљама, које нуде модел властитог политичког уређења евопским муслиманима, мора се смањити маневарски простор у БиХ и морају се онемогућити у деструктивним политикама. Сентименталност и погрешно разумијевање интереса и међусобних односа који владају између регионалних и свјетских сила, не смије бити препрека правилног разумијевања иранске позиције у БиХ и формулисања адекватног одговора на ту политику.
Након отварање сукоба са Израелом и америчко-британским снагама у региону, само је питање дана, када ће Иран са Западом отворити фронт у Босни и Херцеговини – за овај сукоб Иран има довољно снажан потенцијал који се до сада углавном потцијењивао. Бошњаци су, на Балкану били и остали „ирански прокси“ снаге способне да поткопавају западну политику на разне начине.
Kрај
Извор: Правда
