Брнабић је Шошкићу одговорила на друштвеној мрежи "X" (бивши Твитер), где је написала:
"Ево још једне Алисе из земље чуда! За све који не знају, Шошкић је обављао значајне државне функције од 2003. до 2012. године (члан Савета НБС, председник Савета НБС, гувернер). Тада није чуо за Рио Тинто? Није појма имао да су његови мењали (два пута!) Закон о рударству како би држави одузели могућност да распише тендер за експлоатациона права, већ је ОБАВЕЗАЛИ да експлоатациона права додели искључиво оној компанији која има истражна права, а која су они дали Рио Тинту 2004. године? Није чуо да су довели Данди, Фрипорт МекМоран и друге? Није чуо да су до 2008., распродали сва водоизворишта странцима?? Сада се, 20 година касније, сетио?!? При томе, прича глупости које су увреда за сваког иоле интелигентног човека - под један, одувек је постојала могућност да стране компаније рударе у Србији, а под два, то никако и нигде не значи да су оне власници сировине. А у литијум се разуме колико и у банкарство - пошто нам је у то време динар изгубио трећину своје вредности (курс отишао са 80 динара на 120 динара), а ненаплативи кредити (политичко давање новца без покрића) достигли 23% (готово четвртина укупних кредита)! Али се данас јавља да каже нешто о рударству и страним директним инвестицијама. Свашта ћемо ми још чути од разних Алиса..."
Претходно је Шошкић жестоко критиковао активности владе по питању литијума у свом ауторском чланку за агенцију Фонет.
"Ако се допусти да страна компанија врши експлоатацију наших минералних сировина, онда она постаје њихов власник, док нашој држави плаћа само рудну ренту (која је у рангу пар процената ископаних вредности, а у Србији је рудна рента међу најнижим у Европи).
У таквом сценарију далеко највећи део нове вредности остаје страној компанији, која чак не мора платити ни порез на добит нашој земљи ако профит „пресели“ на своја друга правна лица у иностранству где су порески услови повољнији (што иначе мултинационалне компаније често раде).
Ако се тако шта деси, тј. ако се профит „исели“ у иностранство, онда ће и позитиван утицај такве инвестиције на БДП бити мањи (потенцијално и никакав), јер, подсетимо се, БДП неке земље је збир бруто додате вредности увећан за порезе и умањен за субвенције у једној земљи.
Дакле, ако мултинационална компанија новостворену вредност „исели“ у иностранство, директног позитивног ефекта на БДП земље нема.", пише Шошкић између осталог.
Извор: Правда
