Колико је озбиљно схватио Вучић нова истраживања јавног мњења која показују да литијум није добродошао међу грађанима Србије, најбоље говори оркестрираност кампање којом се форсира нова идеја референдума о опозиву председника уместо првобитно пласиране идеје референдума о литијуму.
Укључио се и премијер Србије, али и Ивица Дачић као кључни и највећи коалициони партнер. Тако је Дачић данас упитао опозицију зашто се плаше референдума о опозиву председника, а Вучевић је изашао у јавност са поруком да ће СНС подржати председника Србије у иницијативи за референдум о опозиву председника. Нико ни да писне о референдуму о копању литијума.
Идеја је наравно да се на крилима подршке коју Вучић још увек као председник има замагли питање самог литијума, па као што сваки политичар чека са спровођењем одређених пројеката да прођу избори, па онда тај “изборни легитимитет” користи, тако је и Вучић чекао да прођу избори и наставио са кампањом о литијуму, а сада би и референдум да претвори у изборе и својеврсно гласање против њега или за њега, али никако против или за копање литијума.
Рачуница је једноставна, Вучић, захваљујући одвратно глупој и заосталој опозицији, ужива “страхо-поверење” народа. Простије речено, људи углавном гласају за мање зло. Са друге стране, грађани дефинитивно неће гласати за копање литијума и уништавање животне средине, па је онда Вучић одлучио да причу о гласању за или против литијума, претвори у причу о гласању за или против њега.
Вучићеве “гарантије”
Колико је опозиција глупа и промашена, најбоље говори то што се упецала на причу о “гаранцијама струке”, као да ће струка да копа. И ту је Вучић успео маестрално да изманипулише темом. Уколико би држава заиста хтела да добије, како Вучић каже “гарантије”, “гарантије” би и добила и то праве и реалне.
Наиме, тржишно-имовинска вредност Рио Тинта на глобалном нивоу је нешто преко 130 милијарди долара, али влада Србије никада Рио Тинто није позвала да пружи реалне “гарантије”, а праве “гарантије” могу бити само оне у којима би Рио Тинто свом својом имовином и свим својим рудницима које има широм света гарантовао да неће бити угрожавања животне средине. То би влада Србије и Вучић, да хоће, могли да издејствују итекако.
Нпр. неколико стручних комисија и агенција прати и врши мониторинг питања животне средине, рецимо на шестомесечном нивоу, од чега је једна комисија државна, а друге независна међународна састављена од стручњака наравно, итд.. па се тако прати сваки покрет деловања компаније Рио Тинто у Србији и апсолутно штити животна средина. Тренутак у којем се покаже да Рио Тинто нарушава животну средину у Србији је тренутак у којем сва њихова имовина у вредности од 130 милијарди долара прелази у власништво државе Србије, а исти Рио Тинто губи свако право пословања и деловања на територији Србији. Прост уговор. То може бити постигнуто или анексом уговора са самим Рио Тинтом или одређеним законским одредбама и законским иновацијама од стране владе Србије.
Сам пласман овакве иницијативе у јавности би притерао Рио Тинто уза зид, али и спустио тензије и беспотребни тон буке који се сада има у дијалогу троугла “влада – РиоТинто – опозиција”. Најпростије речено, Рио Тинто гарантује свим што поседује у целом свету да ни на који начин неће угрозити животну средину Србије, а уколико буде другачије и чим се покаже другачије, цела та њихова имовина у вредности од 130 милијарди долара, наравно укључујући значи све руднике широм света – прелази у власништво Србије. Зашто Вучић и влада Србије не траже такве “гарантије”!? И од Рио Тинто компаније, али и од Шолца и Европске Уније који су већ “залегли на руду”. Зашто опозиција не тражи знамо, зато што је глупа к'о литијум!
Прочитајте ОВДЕ о Хезболаху и њиховој улози у рату у Босни и Херцеговини
Извор: Правда.рс
