Одговор Албина Куртија на изневерена обећања грађанима о бољем животу, недостатак перспективе, одлазак великог броја албанских породица у земље ЕУ, јер живе на фактички најсиромашнијој територији у Европи, могао би да се сажме у једну „агенду” – екстремизам.
Пред косовске изборе, које Приштина најављује за 9. фебруар – нема изгледа ни за отварање нових радних места и пораст стандарда на Космету, ни за прихватање руке дијалога из Београда.
Не би ли то надоместио, шеф Самоопредељења игра на једину карту која му још преостаје, а то је подизање тензија и отворена и неприкривена мржња према Србима.
У том је контексту и свакодневно понављање претњи да ће отворити главни мост на Ибру у Косовској Митровици, што је још један покушај да ескалацијом масовног насиља над Србима увуче Србију у сукоб с НАТО-ом.
Укидање људских права грађанима српске националности, док тзв. косовска полиција константно прети аутоматским наоружањем и хапси на основу лажних оптужница које процесуира псеудоправосуђе, разлози су зашто део људи напушта јужну српску покрајину. И тешко да ће привремене приштинске институције од тога одступити будући да је председница тзв. Косова Вјоса Османи одредила 9. фебруар 2025. године као термин за редовне парламентарне изборе на Косову и Метохији.
У таквој ситуацији Курти може да се обрати само екстремнијем делу бирачког тела и да тражи подршку дијаспоре, као и центара из иностранства. Иначе, ови избори ће бити први редовни од 2008. године.
Председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша каже да није чудно што је Курти отпутовао у Чикаго на Демократску националну конвенцију, где је промовисана Камала Харис за председничког кандидата демократа на предстојећим председничким изборима у САД.
Курти је у делу тамошње јавности добио прилику да промовише своју опасну политику и етнонационалистичку агенду.
За „Политику” Бериша каже да то говори да он до избора на Космету неће ништа предузети да спусти тензије у овом делу Србије и да се ни за милиметар неће поправити односи Београда и Приштине.
„Може се очекивати да се само настави притисак на Србе и покушај дестабилизације региона. То ће се радити на више начина – од активирања наводних проблема у ’прешевској долини’, до појачавања полицијских патрола на северу Косова и покушаја да утиче на односе Северне Македоније и тзв. Косова. Од њега до 9. фебруара тешко је надати се да нешто уради добро за све у региону, јер њему недостаје економски део, где објективно ништа није учинио у свом мандату за скоро четири године. Уз то, његова власт је оптужена да је умешана на локалном нивоу у корупцију. Зато је усмерен ка провокацијама с циљем смањења броја Срба којима се свакодневно загорчава живот, уопште на Косову и Метохији, а посебно на северу”, каже Демо Бериша. Додаје да, према информацијама које има, може да се очекује да од тзв. специјалних снага косовске полиције Курти оформи јединицу тзв. косовске жандармерије. То је, додаје Бериша, још један доказ да се Приштина не спрема да решава питања односа Београда и Приштине, него да жели да потпуно искључи сваки утицај Републике Србије на Србе и остале грађане који поштују своју домовину Србију.
Професор на Филозофском факултету у Новом Саду Борис Стојковски каже да сви досадашњи показатељи, нажалост, иду наруку томе да Курти неће ни на који начин да заустави или ублажи своју екстремистичку политику и однос према српском народу на КиМ, али и Србима у целини. За наш лист наводи да је примера безброј. „Сведочимо огољеном насиљу над припадницима српског народа, хапшењима, пребијањима, монтираним судским процесима, па и покушајима убистава људи. Надаље, ту је и то економско насиље, удар на институције државе Србије које функционишу на КиМ. Оправдан је страх да би то могло да се прошири и на образовни систем, установе културе, као и на здравство”, упозорава Стојковски.
Додаје да се Куртијева политика одувек заснивала на управо оваквом деловању. Подсећа да је оног момента када је дошао на чело привремених институција самоуправе у нашој јужној покрајини, све оно што је одраније део његовог политичког програма, од ране младости, преко опозиционог деловања покрета Самоопредељење, наставио да спроводи уз помоћ полуга власти и присиле.
„Други важан аспект јесте и Куртијева жеља да се наметне за вођу албанског народа, те да свој утицај прошири и на албанске политичаре и становништво и ван КиМ. То чини и са албанским политичким представницима у остатку Србије, нарочито у општинама Прешево и Бујановац, где Албанци чине значајан део грађанства. Исто покушава нескривено и у Северној Македонији, те Црној Гори. Дакле, јасно се назире да се политика Куртија заснива и на идеји природне Албаније, коју ми некад називамо ’велика Албанија’. То је идеја која постоји већ готово век и по и заснива се на намери да се уједине подручја где у релативно већем броју живе Албанци. Курти очигледно види прилику да се наметне као лидер који ће остварити тај прокламовани циљ”, наглашава Борис Стојковски.
Уз све екстремне кораке које Курти предузима и упркос томе што добија упозорења, па и оштрије осуде од неких већих западних центара моћи, ипак се из ових центара још увек не чини довољно, него се стиче утисак да они овакву политику толеришу и, индиректно, чак и подржавају. Зна се ко на њега може да утиче да макар обузда терор над Србима, али до тога веома дуго већ не долази. А временом Курти се практично специјализовао у „минирању” процеса дијалога и увек покушава да наметне тему за коју процени да ће му донети највише поена у екстремнијем бирачком телу. Упркос томе што су у Бриселу делегације Београда и Приштине већ потрошиле сате разговарајући о протеривању динара с КиМ и последицама те једностране одлуке и та тема се новим развојем догађаја гура с преговарачког стола. Такав механизам насилног мењања дневног реда Курти је патентирао када је први пут гласније почела да се помиње Заједница српских општина, што је обавеза коју Приштина упорно игнорише већ 11 година.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић оцењује да ће Курти у наредних пет месеци, односно током предизборне кампање, наставити с политиком преузимања севера Косова и негирања Заједнице српских општина. За наш лист наводи да је мост на Ибру сад актуелна тема, али да ће Курти настојати да заокружи одузимање својине Србима, пре свега непокретне имовине, а упоредо с тим ће напасти њихов систем образовања и здравства. „На тај начин жели да дефинитивно скине с дневног реда ЗСО, чији су кључни елементи образовање и здравство. Албанско руководство у српским општинама омогућило је Куртију развлашћивање српских институција и преузимање имовине. Због тога ће Курти до 9. фебруара ићи у даље дизање интензитета мера које је до сада предузео према Србима како би заокружио косовску државност”, оцењује Миливојевић.
Подсећа да су Куртију управо такви потези донели висок рејтинг код бирача. „Немам утисак да његова позиција што се тиче већине у парламенту може бити уздрмана на изборима. Не верујем у тешњу сарадњу опозиционих странака у Приштини, нити у акцију Запада која би евентуално дестабилизовала Куртијеву власт. Интерес Запада је, такође, да се потврди косовска државност”, закључује Миливојевић.
Економиста Арбен Мустафа оценио је да премијер Курти говори о страним инвестицијама и економском развоју „као да не живи на Косову”. „На Косову под санкцијама ЕУ, оно мало страних инвестиција које имамо су углавном куповина станова од дијаспоре, док се не памти долазак било које стране компаније која је донела капитал и отворила велики број нових раних места. Стране инвестиције не долазе у земљу с владом која има аутократске тенденције, која изолује земљу и која одражава Косово као центар кризе”, навео је Мустафа.
Борис Стојковски истиче да је у последњих неколико дана Албин Курти прилично активан и на пољу фалсификовања историје, па тако антички римски локалитет Улпијану, недалеко од данашњег Липљана, смешта у некакву косовску баштину. Стојковски каже да Курти на тај начин само наставља покушаје да се Косово и Метохија са својим пребогатим културним наслеђем, доминантно српским, али не само њим, прикажу као простор где су Албанци наводно аутохтон народ, као тобожњи потомци Илира и Дарданаца. „Ни за шта од тога не постоје научни докази, али као што спроводи насиље над људима и институцијама, исто тако се поступа и са културним наслеђем и историјом”, истиче Стојковски.
Прочитајте ОВДЕ о борбеним операцијама у Курској области
Извор: Политика
