Однедавно стижу алармантна упозорења различитих међународних организација. Мисија Уједињених нација за подршку Либији (УНСМИЛ) саопштила је да са „забринутошћу прати недавну мобилизацију војних снага у различитим деловима земље“. УНСМИЛ је позвао „све стране да покажу максималну уздржаност и избегну било какве провокативне војне акције“.
Сличну забринутост изразила је и Делегација Европске уније у Либији : „Употреба силе угрозила би стабилност у Либији и поново проузроковала људску патњу. Треба је избећи по сваку цену“, наводи се у изјави.
Искусни познаваоци прилика у тој земљи су директнији. Они упозоравају да би, након четири године релативног мира у земљи, грађански рат поново могао да се разбукта.
Сва та упозорења уследила су након велике мобилизације паравојних снага једне од двеју супарничких влада у Либији. Та земља је, наиме, од 2014. подељена на два дела, са супротстављеним владама на истоку и западу Либије.
Влада националног јединства (ГНУ), коју прихватају Уједињене нације, има своје седиште на западу земље, у Триполију. Супарничка влада под именом Представнички дом смештена је на истоку, у Тобруку.
У различитим периодима током прошле деценије, оне су једна другу покушавале да надјачају и преузму контролу над читавом земљом – али у томе нису успевале.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) August 23, 2024
Хафтарове снаге одлучне да преузму контролу над Триполијем
Влада у источној Либији има Хафтарове снаге већ неко време желе да преузму контролу над аеродромом у граду Гадамесу, али и над околином, рекао је за француски лист „Ле Монд“ Џалел Харчауи, стручњак за Северну Африку из британског труста мозгова Royal Унитед Сервицес Институте. Контрола над Гадамесом „значајно би побољшала његов територијални статус у односу на Алжир, Тунис и Нигер“, каже, а то би уједно и блокирало приступ супарничкој влади.
Ако Хафтарове трупе заузму Гадамес, то би „званично означило колапс примирја из 2020. године“, написао је у објави на Иксу Тарек Мегериси, стручњак за Либију при берлинском трусту мозгова Европски савет за спољне односе.
Као одговор на кретање трупа, разне друге милиције које подржавају владу из Триполија на западу земље, добиле су наређење да повећају своју борбену готовост.
Да ли ће доћи до новог грађанског рата у Либији? Дан након што је уочена мобилизација Хафтарових трупа, дошло је до сукоба између две милиције у приобалном појасу недалеко од Триполија, при чему је најмање девет особа погинуло. Локални медији касније су известили да је до тога дошло због покушаја убиства једног од вођа милиције.
Након тога се, како се чини, ситуација у Либији поново смирила. Али, опасност од избијања сукоба и даље је ту, кажу познаваоци прилика за DW.podršku бившег генерала војске Калифе Хафтара, који је у међувремену постао политичар и који контролише различите наоружане групе. Управо су Хафтарове снаге почетком месеца кренуле ка Триполију. Хафтар је иначе још 2019. године кренуо у поход на тај град, али је на крају 2020. био присиљен да потпише примирје.
Он је изјавио да су трупе под командом његовог сина Садата, кренуле како би осигурале либијске границе, како би се бориле против трговине дрогом и људима, али и сузбиле тероризам. Војни аналитичари, међутим, сматрају да иза тог покрета његове војске стоје други планови.
Хафтарове снаге већ неко време желе да преузму контролу над аеродромом у граду Гадамесу, али и над околином, рекао је за француски лист „Ле Монд“ Џалел Харчауи, стручњак за Северну Африку из британског труста мозгова Royal United Services Institute. Контрола над Гадамесом „значајно би побољшала његов територијални статус у односу на Алжир, Тунис и Нигер“, каже, а то би уједно и блокирало приступ супарничкој влади.
Ако Хафтарове трупе заузму Гадамес, то би „званично означило колапс примирја из 2020. године“, написао је у објави на Иксу Тарек Мегериси, стручњак за Либију при берлинском трусту мозгова Европски савет за спољне односе.
Као одговор на кретање трупа, разне друге милиције које подржавају владу из Триполија на западу земље, добиле су наређење да повећају своју борбену готовост.
Да ли ће доћи до новог грађанског рата у Либији? Дан након што је уочена мобилизација Хафтарових трупа, дошло је до сукоба између две милиције у приобалном појасу недалеко од Триполија, при чему је најмање девет особа погинуло. Локални медији касније су известили да је до тога дошло због покушаја убиства једног од вођа милиције.
Након тога се, како се чини, ситуација у Либији поново смирила. Али, опасност од избијања сукоба и даље је ту, кажу познаваоци прилика за DW.
Емадедин Бади, виши сарадник Атлантског савета који се фокусира на Либију, оцењује да су последњи Хафтаровови потези „играње с ватром“. „Многи актери у Либији ангажовани су да провере докле могу да иду у изазивању, маргинализацији или подривању својих противника“, каже Бади. Супротстављене стране у Либији верују да једна од њих мора на крају да буде та која ће да води читаву земљу – уместо да заједно раде на јединству, каже стручњак Атлантског савета.
„Либија се и даље тихо распада, а супарничке владе поново окупљају и мобилишу снаге за нешто велико“, оценио је у колумни за Јуроњуз Хафед ал Гвел, извршни директор Иницијативе за Северну Африку при Институту за спољну политику Универзитета Џонс Хопкинс у Вашингтону. С разним паравојскама, Либија је у опасности да постане „мафијашка држава“, додао је.
Страно уплитање спречава Либију да дође до понора?
Сваку од две либијске владе подржава низ страних сила. Владу на западу подржава Турска, а ону на истоку Египат, Уједињени Арапски Емирати и Русија. Раније су УН и други заговарали повлачење разних земаља које дају подршку једној или другој влади, односно њихових војника из земље.
Међутим, како објашњава Бади, присуство страних земља у ствари спречава насиље у Либији. „Иронично, једина ствар која је ту заиста спречила повратак у потпуни рат јесте страни утицај у земљи“, каже он за DW. „Влада равнотежа снага између Турске и Русије, као и других земаља, али и геополитички резон да не треба улазити у нови сукоб у пуном обиму.“
Покушаји да се два дела земље уједине одржавањем националних избора, уједињењем снага безбедности, административних функција и националним буџетом, или формирањем привремене владе јединства – нису успели. Заправо, међународна заједница се навикла на сарадњу с две администрације када ради с Либијом на питањима као што су снабдевање нафтом или миграције.
Међутим, аналитичари попут Бадија, Ал Гвела и Мегерисија сматрају да једноставно прихватање статуса кво у Либији више не функционише.
„Актери у Либији су охрабрени некажњивошћу коју им је омогућила међународна заједница“, указује Емадедин Бади.
„Либија је углавном била занемарена од стране међународне заједнице од 2021. године, а многи су се заварали мислећи да би та земља могла дугорочно да остане стабилна, било с овим статусом кво, било олакшавањем договора између фракција и снага које су поделиле земљу поступајући у складу са сопственим интересима. Али, таква политика претварања да се сукоб може задржати под контролом, не функционише“, каже Бади и закључује: „Сада се и та фатаморгана – да је Либија добро и да је стабилна – полако урушава.“
Извор: Данас
