Како се ближи 5. новембар, дан када ће Американци изаћи на биралишта и одлучивати о новом председнику, тако расте и нервоза. Скандали се нижу један за другим, укључујући и покушај убиства једног од кључних кандидата, помињу се утаје новца, корупција, неуобичајене одлуке судова у појединим случајевима... Ипак, све то некако остаје у сенци вечитог страха житеља најмоћније земље на свету да би неко са стране могао да утиче на њихову изборну одлуку. А као најпогоднија тема у том смислу свакако је – утицај Русије у одлучивању о новом станару Беле куће.
Џејк Саливен, саветник председника САД за питања националне безбедности, још пре неки месец је напоменуо да стрепи од мешања Русије у предстојећи изборни процес. „Још не могу да говорим о конкретним доказима, али претње постоје. Није у питању политика, већ безбедност државе”, изјавио је у једном интервјуу за Ен-Би-Си.
Подсетимо, у октобру прошле године, америчке безбедносне службе објавиле су извештај у којем наводе да је Русија створила читаву мрежу шпијуна, медија под контролом државе и разних друштвених група у циљу подривања поверења светске јавности у амерички изборни процес. Извештај је разаслат дипломатским представништвима у око 100 држава широм планете.
За актуелне станаре Беле куће посебно је индикативно то што је руски председник Владимир Путин у неколико наврата исказао већу наклоност према Доналду Трампу него према Џозефу Бајдену. Ово је схваћено као директан удар на слободу избора Американаца и покренуло је праву лавину непримерених, па и непристојних оптужби са једне на другу страну.
Наравно, уследио је одговор из Москве: „Никада се нисмо мешали у изборне процесе, било у САД или негде друго”, изјавио је Алексеј Чепа, заступник у Државној думи Русије. „Ово не значи да наши политичари немају право да отворено критикују ову или ону власт, искажу своје мишљење”, рекао је он за портал Лента.ру. „То је обичан покушај да се нађе кривац за сопствене организационе грешке. По схватању таквих, овакво мешање у званичну политику неке државе представља прекршај. То није демократски, то су двоструки стандарди, то је цензура”, сматра Чепа.
Америчке сумње у Русе нису нешто што је тек сада стављено на дневни ред. Идеолошке поделе које се вуку још из блоковских времена, никада нису сасвим избледеле, иако их је време одавно прегазило. О томе говори и чињеница да се у Вашингтону више плаше „малигног утицаја Руса”, него нпр. Кинеза, Мексиканаца и сличних којих је на територији западног хегемона свакако далеко више и са јаснијим утицајем. Ипак, већ и само помињање Русије у САД је позив на опрезност.
Подсећа се и на примере из прошлости, посебно случај пресуде дванаесторици грађана руског порекла, који су оптужени и осуђени на затворске казне под оптужбом да су компјутерским хакерским нападима покушавали да промене изборну вољу Американаца 2016.
У околностима када су две велике земље, на неки начин, на самој ивици директног војног сукоба, свака прича о умешаности у унутрашњу политику противника подиже се, малтене, на ниво опште претње. Оправдања за то свакако има, поготово у ери електронских комуникација, компјутерских мрежа и сл. Не треба ни сумњати да свака земља покушава да оствари сопствене интересе на терену противника, али нема у томе ничега новог. Осим на технолошком плану.
Објективно, током предизборних активности циљ сваког упирања прстом на спољно мешање јесте покушај да се покрију сопствени пропусти, да се они који другачије мисле „убеде” да греше, да се подигне морал гласача... А у данашњим условима тај морал међу Американцима јесте пољуљан.
Такође, питање је и колико било чији покушај мешања у изборе може да има ефекта у ситуацији када је просечан Американац целодневно везан за телевизор са којег му стижу информације добро профилтриране на за то надлежним местима. Новог председника бираће обични грађани, а они су толико оштро подељени између демократа и републиканаца да анимозитет ове две стране тешко да може да поремети било какав страни утицај.
Прочитајте ОВДЕ о борбама у Курској области
Извор: Политика
