Неколико дана после изјаве председнице Скупштине Ане Брнабић која је позвала посланике да оду у Финску и Немачку и виде руднике литијума, председник Србије је током разговора са грађанима у Малом Зворнику изјавио да постоји рудник поред града. У Финској.
“Није сасвим истина да нема рудника литијума поред градова. У Финској је на три километара од центра града. У Финској у којој је заштита животне средине подигнута на највиши ниво. И то је реч, не о подземном руднику већ о површинском копу“, изјавио је Александар Вучић недавно у Малом Зворнику.
Председник је помињао пројекат „Келибер“, за који се не зна када ће и да ли ће прорадити. Према последњим информацијама које је објавио сајт компаније Сибание-Стилвотер (Sibanye Stilwater) која стоји иза њега, помиње се друга половина 2025. године. То није прва најава отварања рудника. Отварање је најављивано и за почетак 2025. године.
Оно што је истина у изјави председника јесте да се у близини потенцијалних налазишта литијума, а ради се о четири лежишта, налази једно насељено место. У питању је општина Каустинен, која је део региона Централна Остроботнија. Општина има око 4.300 становника и простире се на површини од 361,12 квадратних километара од чега је 7,09 км² воде. Густина насељености је 11,68 становника по квадратном километру. Суседне општине су Халсуа, Кокола, Кроноби и Ветел.
Тренутно, у Европи па тако и у Финској, не постоји активан рудник литијума, било да се добија из стена или воде, а Константин Илијевић доцент Хемијског факултета у Београду недавно је за Н1 и навео још неке детаље у чему се овај потенцијални рудник у Финској разликује од Јадра у Србији.
„Рудник литијума у Финској, за почетак, уопште није отворен. Финска има пет пута мању густину насељености него Србија и свакако не важи за житницу Европе. Тај рудник неће бити ни у воћарском, ни у сточарском крају, већ ће бити окружен густом шумом и дивљином”, рекао је недавно Константин Илијевић, доцент Хемијског факултета у Београду.
Још неке разлике су те да је у финском руднику планирана четири пута мања прозиводња литијума од жељене у Јадру, а да у плану није огромна екстракција изузетно отровног бора.
План компаније специјализоване за рударство и хемикалије за батерије је достизањ производње од 15.000 метричких тона литијум хидроксида годишње. Поређења ради Рио Тинто је најавио 58.000 тона литијум карбоната, 160.000 тона изузетно токсичне борне киселине и 255.000 тона натријум сулфата.
У Нацрту српског Националног енергетског и климатског плана налазе се подаци и о већој производњи.
„Из једне неупадљиве табеле у том документу сазнајемо да Србија 2030. године планира да производи 600.000 тона литијума/бора и других повезаних производа, а очекује се да иста физичка производња остане и до 2050″, указала је пре неколико месеци Христина Војводић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).
Еколошка студија за пројекат Келибер је, како наводе из компаније, предата крајем 2022. године. У фирми чије је седиште у Јужној Африци, тврде да је прихваћена, али под одређеним условима, због којих не долази до почетка екстракције. О каквим се условима ради и када би могли да буду испуњени, нема јавно доступних информација. Јавности је доступан технички извештај.
Литијум који планирају да изваде у Финској имаће, кажу, мањи угљенични отисак од конкуренције. То је зато што се рафинерија налази 70 км од рудника, а више од половине електричне енергије у финској националној мрежи производи се из обновљивих извора енергије. Планирано је да на изградњи буде упослено 500 људи, док би у процесу копања било посла за укупно 350 радника.
Петину власништва над рудником има Финска, односно државна компанија Финиш минерал групс.
Моћан продор руске војске на Доњецком правцу
Извор: Данас
