„Позвала сам да идемо да видимо шта они раде, па да видимо како би ми могли да радимо, они кажу да неће да учествују у томе и да ја идем сама. Ићи ћу сама, ако нико неће, јер мене занима и да видим и да нешто научим, па ћу донети та искуства. Али, ако њих не занима да оду у Финску и Немачку да виде руднике литијума и како су они заштитили животну средину, зашто неко мислите да онда њихова борба има везе са литијумом и бригом за животну средину? Не, у питању је политичка борба“, оценила је Ана Брнабић, која је позив упутила критичарима рударења литијума у Србији.
Изјава бивше премијерке Србије о рудницима литијума може се оценити као лако проверива неистина, макар ако се говори о рудницима који раде, а таквих у Европској унији нема. Рудника нема, а разлог томе је утицај на животну средину.
Истраживања има, као и идеја, планова, али нигде није започето са копањем или испаравањем вода. Јавности није презентована ни једна еколошка студија о одрживости рудника.
Оно што се дешава, прецизније се може описати као понављање изреченог пар година раније, а то је нада да ће рудник почети са радом за пар година.
Попут „за две, највише три године“ како су наше власти једно време најављивале боље сутра. То је утисак и када се погледа текст Н1 на ову тему из 2022. године. Стање је исто, жеље постоје, али рудника нема нигде, а понајмање на пољопривредном тлу или тамо где је има пуно воде око налазишта.
У Немачкој – нема
У Немачкој се развија Вулкан пројекат, односно вађење литијума из геотермланих извора. Иако је вађење литијума из воде знатно мање угрожава животну средину од добијања ове руде из камена и даљом хемијском обрадом киселинама, постоје проблеми због којих се још ова ретка руда не вади на овај начин, нити се зна када ће почети.
Међутим, и поред вишегодишњих истраживања са добијањем литијума из воде се није започело.
Немачка влада је зелену транзицију прогласила политичким циљем, али не постоји временски распоред, односно почетак експолатације у својој земљи.
Примера ради, 2021. године компанија Вулкан која ради на истраживањима у Горњој Рајни, имала је за циљ да покрене комерцијалну производњу литијума у Немачкој средином 2024. а да од 2025. укупно пет фабрика производи ко 40.000 тона литијума годишње, односно око милион возила.
Иако се компаније и истраживачи слажу да би долина Горње Рајне могла да постане важан извор литијума, не слажу око тога колико брзо може да почне експлоатација у индустријским размерама и колико ће то бити економски одрживо. Према истраживању Института за технологију у Карлсруеу (Карлсрухер институт für Technologie КИТ) постоје два велика проблема.
Као један од проблема се наводе тектонски поремећаји, односно земљотреси који би могли да изазову пуцања кућа, зграда. С друге, поставља се питање концентрације литијума, јер би је вода после повратка у геотермалне изворе умањила. Од 400 тона литијума који би протекао могли би да се издвоји између 180 и 320 тона. Даља смањења која би могла настати током времена због разблажења литијума у резервоару.
Када је копање литијума у питању у Немачкој се ради на пројекту Зинвалд, други највећи пројекат копања литијума у ЕУ. Налази се у рејону Саксоније, на граници са Чешком где се налази и највећи рударски литијумки пријект у ЕУ – Циновец.
Према тренутним пројекцијама, постоји нада да би руднбик могао да буде отворен 2028. године. Пројектована производња је 12.000 тона годишње, а за 2025. године најављена је предстудија изводљивости.
Циновец, највећи пројекат у ЕУ
Циновец је тренутни највећи пројекат копања литијума у Европској унији. Према студији изводљивости Јуропијен металса (Еуропеан Металс) из 2022. године, Циновец има потенцијал да постане произвођач најјефтинијег литијума из стене на свету. Руда би могла да производи по цени од 5.000 до 6.000 долара по метричкој тони.
Завршетком инвестиције у априлу 2020. године, пројекат је започео програм рада, али не и производње. Крајем прошле године је за прва три месеца 2024. године најављена коначна студија изводљивости, затим је речено да ће је бити до краја априла, али то се до данас није десило. Инвеститор је Јуропијен металс (Еуропеан металс).
У Финској и даље нема рудника. Нових информација о пројекту Келибер нема. Тамо је планирано да 2025. године почне копање, али потврде да постоје назнаке о издавању дозволе нема. Петина овог потенцијалног рудника је у власништву државе Финске.
Баросо, битка на периферији Европе
На периферији Европске уније траје вишегодиишња борба централе у Бриселу против локалног становништва које је против Брасос пројекта, односно отварања рудника литијума поред истоименог села у Португалу. Планирана је производња литијума за приближно пола милиона возила годишње.
Иако је годинама виђен као први рудник литијума у Европи или макар ЕУ, пројекат Баросо и даље то није. Пре две године оптимисти по питању отварања рудника сматрали да би могао почети са радом 2023. године. Међутим, то се није десило иако је влада дала зелено светло, али није се ишло преко воље грађана и ставова организација које се баве екологијом. Локално становништво је против уништавања природне средине. Поручују да имају своју земљу и своје послове и да им нису потребни о рударски.
„Отворени копови, тешка механизација на фосилна горива, стотине камиона на путевима. Како се било шта од овога може назвати зеленим? Зелено је оно што имамо: наше шуме и наши пејзажи који ће бити уништени овим пројектом. Већ имамо посао“, рекао је Алфредо Кадиме, произвођач говедине Бароса, цењене расе домаћих говеда.
„Имамо чист ваздух, чисту воду, квалитетне производе. То је оно у шта треба да улажемо“, сматра Кадиме.
Новембра 2023. године дошло је до пада владе и нових избора због истраге о корупцији у вези са рудником литијума. Бивши државни секретар за енергетику и председник португалске агенције за заштиту животне средине именовани су за осумњичене.
Н1 је снимио документарни филм о Баросу који је недавно емитован.
Волфсберг пројекат: Од короне ништа ново
Пројекат Волфсберг у Корушкој, 270 километара југозападно од Беча, такође је више пута одлаган.
Овим ће се опремити батерије око 200.000 електричних возила. Надају се да ће постићи радну стопу од 800.000 метричких тона годишње са животним веком рудника од преко 10 година. Компанија очекује да почне производњу 2025. године.
Компанија је успешно завршила позитивну предстудију студију изводљивости (ПФС) у другом кварталу 2018. године. На интернет страници овог пројекта налази се исти текст као и 2022. године компанија има за циљ да започне производњу литијум хидроксида на пројекту у првом кварталу 2025. године. Да се ради о старом тексту потврђује и напомена која се односни на играничења услед корона вируса. Раније процене су биле да би рудник могао да буде отворен 2021. године.
Касерес: Сукоби и нова одлагања
Друго највеће налазиште тврдог камена у Европи за литијум мирује у напуштеном руднику калаја на капији града Касереса. Од 2016. године аустралијска компанија Infinity Lithium покушава да добије дозволу за рударење. Првобитно планиран као површински коп, пројекат је изазвао велики отпор међу становништвом због близине старог града, који је на Унесковој листи светске баштине.
Рудник Сан Хосе де Валдефлорес једно је од највећих налазишта литијума у Европи. Смештен у Сијера де ла Моска, само 800 метара од центра града Касереса. Рудник је епицентар сукоба који је почео 2017. године и не показује знаке да ће ускоро бити разрешен.
Власти су поништиле дозволу за истраживање 2021. У септембру 2022. компанија је поднела захтев за добијање дозволе за експлоатацију, овог пута за подземни рудник. У пројекат Сан Хозе Валдефлорес укључена је и шпанска компанија Екстремадура њу енерџис (New Енергиес). Оператери се надају да би изградња рудника могла да почне 2025. године а експлоатација две године касније. Пре две године план је био да експлоатација кренреу 2025. године.
Француска компанија Имерис је објавила да ће 2028. године почети да ископава налазиште литијума у Централном масиву које би ребало да траје 25 година. Пројекат под називом Емили има за циљ да од 2028. произведе литијум неопходан за производњу батерија за више од 700.000 возила током двадесет пет година. Најаве да би рудник могао да крене 2025. године нема.
Литијума има и у Корнволу у Великој Британији
Амбасадор Велике Британије у Београду Едвард Фергусон недавно је рекао да је литијум у Србији одличног квалиета, а да је копање изванредна прилика.
У његовој домовини рудника литијума нема. У близини Редрута, у Корнволу, британска компанија Корниш литијум (Цорнисх Lithium) ради на вађењу литијума из слане воде. Иако је ова метода еколошки прихватљива, о датумима почињања екстракције се не прича. У другом пројекту, планирају да ископају око 15.000 тона литијума годишње од 2026. године у површинском копу каолина у близини Сен Остела.
Само код нас
На крају, једна велика разлика између Немачке, Финске и осталих европских земаља у односу на Србију јесте да што власт наше земље једина отворено и некритички заступа интересе приватне компаније, без независне студије. Тако нечега, извесно је, нема нигде на континенту. А и шире.
РУСКА АРМИЈА ТУЧЕ У КУРСКОЈ ОБЛАСТИ: Испред себе пржи колону војне технике
Извор: Н1инфо.рс
