Рат у Украјини је значајно ослабио САД, јер је испразнио америчке арсенале, а то је поткопало интересе САД на другим местима, посебно на Пацифику, пише бивши заменик помоћника министра одбране САД Стивен Брајен на свом блогу "Вепонс енд стратеџи".
Уместо да НАТО буде расуштен 1991, попут Варшавског пакта, Алијанса је прихватила политику експанзије и учествовала у ратовима у Босни и Херцеговини, у ратовима против Србије, Либије и Авганистана. НАТО и даље покушава да се прошири на исток.
Не рачунајући Украјину, Грузију и Молдавију, која је још један од циљева НАТО-а, данас се Алијанса претворила у огромну мултинационалну алијансу коју чине 32 земље, констатује Брајен.
Године 1935, амерички генерал Смидли Батлер објавио је текст под називом "Рат је рекетирање", у коме је написао: "Рат је рекетирање. У рату се профит рачуна у доларима, а губици у љуским животима. Само мали број људи зна о чему се заправо ради. Рат користи само малом броју људи. У рату неколицина зарађује огромно богатство."
Сви Батлерови аргументи важе и данас. Ако погледамо трагедију у Украјини, тешко је схватити зашто је толико милијарди долара потрошено у крсташком рату НАТО-а за проширење његових граница, наводи Брајен.
Рецесија у Европи ће довести до смањења трошкова за одбрану
Европска војна моћ је фрагментирана и оскудева у многим аспектима.
Копнена војска Британије постаје све мања. Британија тренутно има 76.320 војника, али је само мањи део спреман за учешће у војним операцијама. Те снаге су мање него што је била британска војска у доба америчке револуције.
Француска стоји нешто боље од Британије. Француска војска се састоји од 270.000 војника, али њене могућности за распоређивање војске ван земље су прилично ограничене. Пољска има војску од 216.000 људи, једну од највећих армија на континенту.
Уз неколико изузетака, европским снагама недостају оклопна средстава и артиљерија. Осим тога, велики део наоружања Европљани су већ препустили Украјини.
Оно што је тешко разумети јесте како Европа троши 295 милијарди долара годишње на одбрану, али ипак нема добро опремљене снаге, каже Брајен.
САД имају око 100.000 војника стационираних широм Европе, што укључује америчко ваздухопловство, војску, маринце, морнарицу и специјалне снаге. Око 20.000 њих су размештени у Источну Европу, од Естоније, преко Литваније, Летоније и Пољске, до Румуније.
Европљани очекују да их штите америчке експедиционе снаге, тврди Брајен. Европа троши много на одбрану, чак 295 милијарди долара, што је много у поређењу са Русијом, али за то не добија много. Можда Смидли Батлер знао одговор зашто је то тако.
САД су затражиле од Европе да троши више на одбрану. Међутим, рецесија у Европи, посебно у Немачкој и Британији, вероватно ће довести до смањења трошкова за одбрану и смањења броја људства, сматра бивши заменик помоћника министра одбране САД.
Све то умањује способност САД да бране своје интересе на другим местима, посебно у Азијско-пацифичком региону, тврди Брајен.
Ширење НАТО-а представља огроман ризик за САД, које су подржале проширење НАТО-а и непријатељски, агресиван став према Русији. Да ли је сада дошло време да коначно преиспитамо подршку Америке ширењу НАТО-а, пита се бивши заменик помоћника министра одбране САД.
Извор: Рт.рс
