Свети српски новомученици јасеновачки жртве су усташког геноцида над Србима током Другог светског рата, када је за време постојања Независне Државе Хрватске у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини од усташке руке страдалог више од седамсто хиљада људи.
Заједно с овим мученицима Српска православна црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама у Пребиловцима, Јадовну, Ржанима и другим местима само Богу познатим.
У књизи "Свети српски новомученици јасеновачки" Архимандрит Јован Радосављевић наводи да су неки од усташких кољача нажалост били фратри. Један од њих звао се фратар Мирослав Филиповић Мајсторовић звани "Фра Сотона" који се, пише Архимандрит Јован, једном приликом 1941/42, године, пред масом сабраног римокатоличког, хрватског народа обратио беседом у којој је рекао следеће:
"До сада смо вам проповедали теоретски како да живите, а да се понашате у љубави Господина Криста, а сад вам проповедамо ту науку, ево, овако - затим је узео једно мало српско дете од мајке из колевке, и као лопту бацио га у вис левом руком, а десном га са ножем у руци дочекао, пробо и преклао - ево, ово вам је данас моја беседа и мој аманет; овако од сада сви да чините, да ни једно српско уво не остане више у животу у нашој лијепој, новој Независној Држави Хрватској", довршио је свој говор Филиповић "Фра Сотона", наводи у књизи Архимандрит Јован.
Свети архијерејски сабор СПЦ је 16. априла 2010. године донео одлуку да се спомен Светих новомученика јасеновачких прославља 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару.
Главна прослава Светих српских новомученика јасеновачких се литургијски обележава у манастиру Јасеновац, а од 2010. године је овај празник обавезујући за читаву Српску православну цркву.
Како је све почело
Спомен Јасеновачких Новомученика се у календарима појавио осамдесетих година 20. века, и то за време трајања црквеног раскола у СПЦ у САД и Канади. У календарима које је штампала тадашња Слободна Митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких Мученика.
Касније, након зацељења те велике црквене ране, заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја, Свети Архијерејски Сабор СПЦ доноси одлуку да се у календарима које штампају српска владичанства у иностранству може унети и празновати и њихов спомен.
Руска и грчка црква уврстила српске мученике у календар
Према одлуци Светог Синода од 24. августа 2023. године Руска православна црква ће страдале Србе у НДХ уврстити као светитеље и они ће имати своје спомен дане који ће се поклапати њиховим спомен данима у СПЦ.
Међу прослављенима нашла су се и света деца која су страдала у дечијим логорима у усташкој НДХ, која су страдала у специјалним дечијим концентрационим логорима у хрватским градовима Јастребарском и Сиску, основаних 1942. године.
Кроз логор Јастребарско прошло је више од 3.000 деце, а кроз слични логор Сисак више од 7.000. Погребни документи сведоче о масовној смрти деце заробљеника. За само један дан, 22. јула 1942. године, у Јастребарском је сахрањено 107 деце, а од 11. јула до 26. августа 1942. године 768 деце узраста од неколико месеци до 14 година.
Грчка Православна Црква такође је прихватила канонизацију 700. 000 новомученика јасеновачких.
Градити свест о теми геноцида над Србима у НДХ-а
Према речима историчара Драгослава Илића, градити свест о теми геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској и Јасеновца као саставног дела те теме, је начин да стигнемо до културалног памћења које треба да постане део културног образца Српског народа у 21. веку.
Како истиче, у Јасеновац и Доњу Градину треба одлазити, са свешћу да је геноцид над Србима универзална тема.
"У Јасеновац и Доњу Градину треба одлазити са свешћу да су тамо наши преци, да све оно што се тамо десило није само важно за заједницу, народ, већ да је геноцид над Србима универзална тема глобалне важности. Ако је ми тако посматрамо, тако ће је видети и други", наводи Илић и истиче да геноцид над Србима у другом светском рату, када уђе у колективно или културално памћење помаже да се као такав дефинише.
Каже, најбољи пример како један догађај постаје саставни дио културног кода нашег народа, је косовско предање.
"Градило се кроз црквено-народно сјећање, али и кроз стваралачки приступ и нема великог српског песника или сликара који није стварао на тему косовског предања", истакао је Илић у разговору за Радио Републике Српске.
У црквено-народном сећању код Срба косовска трагедија доживљена је као потврда светосавског морала, а Јасеновац као потврда косовског предања.
Извор: РТ
