Дакле, шта уочи зиме хоће Руси, а шта Украјинци?
Прво, шта би Руси хтели? Наизглед не одустају од заузимања Покровска, Вухледара и Часив Јара, важних стратешких градова Донбаса (њиховим освајањем би практично обезбедили контролу читавог подручја, које је Русија, подсетимо, прошлог септембра прогласила својом територијом).
Зато, пише "Волстрит џурнал", Руси појачавају притисак на развучену линију украјинског фронта на истоку, покушавајући да заузму Покровск и Часив Јар, што би им могло дати предност у Донбасу, њиховом главном војном циљу.
Заузимање та два града довело би Русију у позицију да може да рачуна на освајање остатка источног Донбаса. Наиме, Покровск се налази на путу и железничкој прузи, који су главни пут снабдевања и логистике украјинских снага у Доњецкој области.
Губитком Покровска, градови на истоку, као што су Константинивка и Часив Јар, остали би са само једним путем снабдевени са североистока, а руске снаге би се приближиле западној ивици Донбаса.
Додуше, интензитет руских напада је ослабио последњих дана. Међутим, поједини западни медији јављају да украјинским снагама на тој линији, где су сада углавном новомобилисани војници, недостаје искуство, као и мотивација.
Контраофанзива у Курску
Руси су покренули и контраофанзиву у Курској области, како преноси украјински војни портал "Дип Стејт", како би повратили контролу над важним деловима тог региона (око 1.300 квадратних километара) које Украјинци држе од средине августа. Како је пренео тај портал, Руси су ипак успели да пребаце тенкове и војну опрему код села Снагост, преко реке Сејме, где су Украјинци срушили три моста, а уништили и неколико понтона које су Руси поставили. Осим тога, Руси су од Ирана добили разорне балистичке ракете кратког домета Fath-360.
А сад, шта хоће Украјинци пред прве снег и ниске температуре? Украјинци по сваку цену желе да сачекају зиму да и даље буду у већем делу Курске области, а да Покровск и Часив Јар не буду под руском контролом, а за њих је важна једна одлука која виси у данима у ваздуху и наводно је питање времена када ће бити објављено - да САД и Велика Британија одобре Украјини да користи ракете дугог домета АТАЦМС и Сторм Шадов и крстареће ракете за гађање војних циљева дубоко у руској територији.
Иако је Џо Бајден наводно већ донео ту одлуку и очекивало се да ће она бити одобрена за недавну посету америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кијеву, она се очигледно пролонгира.
Наиме, московски Комерсант пише да ће се у петак, 13. септембра, на састанку у Белој кући америчког председника Бајдена и новог британског премијера Кира Стармера "о томе разговарати, али се не зна да ли ће буде одлучено".
Напад на руску територију
Међутим, "Гардијан" тврди да ће на том састанку бити саопштено да Британија дозвољава употребу Сторм Шадов на руској територији, а "Блумберг" из својих извора наводи да ће САД оставити одлуку о АТАЦМС-у до краја септембра, када је заседање Генералне скупштине УН-а.
Подсетимо и представници републиканаца су подржали предлог да се Украјинцима дозволи коришћење ракета дугог домета на територији Русије. Украјинци су до сада користили АТАЦМС и Сторм Шадов за гађање циљева на Криму. Међутим, како наводе украјински медији, Блинкен је од Владимира Зеленског и његових генерала у Кијеву тражио списак и "тачну спецификацију" тога које би војне циљеве у Русији циљали и зашто!
Наиме, у неким западним круговима постоји бојазан да би ова одлука могла да изазове ескалацију сукоба на руској страни и да би после ове одлуке на удару могла да се нађе и Москва, а то је последње што Владимир Путин жели.
Истакнимо да би, према подацима Америчког института за проучавање рата (ИСВ), чак 245 руских војних циљева, складишта, база и аеродрома, било у домету, а седам руских региона у европском делу било би подложно нападу, с тим што би у домету била и област Калуга, која се граничи са Москвом и удаљена је само стотину километара од руске престонице.
Могућност да Москва буде мета права је ноћна мора за Кремљ, па постоји бојазан да се могу очекивати нови брутални напади на цивилне циљеве и енергетску инфраструктуру широм Украјине, као и претње попут оних о употреби "тактичког нуклеарног оружја" или упозорења да ће бити гађани и циљеви у земљама НАТО-а, односно да су транспорти наоружања за Украјину легитимни циљеви и на територији других земаља.
Међутим, у то је (за сада) тешко поверовати јер би то проширило сукоб, а питање је да ли Русија има снаге за тако нешто и како би Кина реаговала на то. Међутим, да подсетимо, руски дронови су недавно улетели на територије Пољске и Румуније.
Али неки амерички војни аналитичари или, у скорије време, републикански представник Мајкл Мекол, председник Комитета за међународне односе, кажу да то неће довести до ескалације сукоба, напомињући да је "украјински напад на руску територију у региону Курск, у којима је коришћено западно оружје, није довео до руског одговора који би радикализовао и распламсао сукоб", а неки кажу да је ескалација већ почела неселективним гранатирањем украјинских градова, али да су и Руси свесни да им отворени сукоб са НАТО не иде у прилог.
Недавно је писано да су Руси били принуђени са финске и норвешке границе, важних НАТО веза на северу, да повуку чак 80 одсто својих снага (послатих у Украјину), иако се тамо налазе важни руски нуклеарни потенцијали - полуострво Кола и лука Мурманск.
Извор: Курир/Јутарњи
