Делген је бивши турски поморски официр и аналитичар одбране, специјализован за односе Турске са НАТО-ом и ЕУ.
До сада је било неколико индиректних потврда турских и руских званичника. Члан турске владајуће Партије правде и развоја је изјавио: "Председник Ердоган је у неколико наврата рекао да желимо да постанемо чланица БРИКС-а. Наш захтев по овом питању је јасан."
Следећа потврда о кандидатури Турске за чланство стигла је од Јурија Ушакова, председавајућег БРИКС-а и спољнополитичког саветника руског председника Путина, који је рекао: "Турска је поднела захтев за пуноправно чланство. Размотрићемо њихову молбу."
Осим тога, очекује се да ће турски председник Реџеп Тајип Ердоган присуствовати самиту БРИКС-а у Казању, који ће се одржати од 22. до 24. септембра, што је у складу са ранијим најавама да ће Ердоган присуствовати следећем састанку шефова држава Шангајске организације за сарадњу (ШОС), примећује Делген.
Ови догађаји наглашавају интересовање Анкаре за нови мултиполарни поредак који представља БРИКС, посебно након неуспешних настојања Турске да се придружи ЕУ.
Рокови за придруживање Турске БРИКС-у постављају важна питања, посебно ако имамо у виду да је такав развој догађаја уследио након неформалног састанка са министрима спољних послова Уније, што је први такав позив Турској од 2019. године 2024.
БРИКС-у су се придружиле земље попут Египта, Етиопије, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ.
Како додаје турски аналитичар, циљ БРИКС-а је да повећа сарадњу економија у успону и оспори доминацију атлантиста над глобалним финансијским системом. Иако није формална међународна организација, као што су УН или Светска банка, БРИКС је основао Нову развојну банку, како би земљама у развоју омогућио да добију зајмове за развојне пројекте.
До краја 2022. године, банка је позајмила невероватних 32 милијарде долара за нове путеве, мостове и железнице. Број људи који живе у земљама БРИКС-а је тренутно 3,5 милијарди, или 45 одсто укупне светске популације. Величина њихових економија премашује 28,5 билиона долара, што износи око 28 одсто глобалне економије. БРИКС данас производи око 44 одсто светске сирове нафте. Чак и на унутрашњем плану, закључује Делген, политика Турске се мења.
На локалним изборима одржаним 31. марта, владајућа АКП је изгубила значајан део подршке по први пут у последњих 20 година, углавном због текуће економске кризе. Услед тога, председник Ердоган је именовао Мехмета Шимшека за новог министра финансија, фигуру познату по јаким везама са западним финансијским институцијама, што су неки протумачили као повратак Турске на проевропске и пронатовске позиције.
На састанку у британском истраживачком центру "Четам хаус" овог лета, Шимшек је поновио да чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Турске и да ће ова земља поштовати санкције Русији.
Шимшекова реторика изазвала је извесну нелагоду у Москви. Очекивана посета руског председника Владимира Путина Турској је отказана, а Путин је на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу 5. јуна изјавио: "Изгледа да се економски блок турске владе у последње време фокусирао на добијање кредита од западних финансијских институција. То, вероватно, није лош потез, али, уколико је то повезано са ограничавањем трговинско-економских односа са Русијом, онда ће турска економија више изгубити него добити.“
"Према мом мишљењу", додао је Путин, "таква претња постоји."
Турска гради нове позиције у глобалној дипломатији
У међувремену, напетост у односима Турске са Русијом се наставља. Турске банке, које су ограничавале трансфер новца компанијама које се баве испорукама у Русију, довеле су до пада трговине између две земље.
И, као што је упозорио Путин, упркос прошломесечном учешћу Турске на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ, Анкара је видела мали напредак у погледу својих захтева за либерализацију визног режима или ажурирања споразума о царинској унији са ЕУ.
У позадини затегнутих односа и са ЕУ и са Русијом, пријава Турске на БРИКС значи рекалибрацију њене спољне политике и тражење нове позиције у глобалној дипломатији, сматра турски политиколог.
Важно је и то да се о интересовању Турске за БРИКС расправља још од 2018. Међутим, различити приступи унутар турске владе, посебно између министра иностраних послова Хакана Фидана, који је подржао идеју о чланству Турске у БРИКС-у, и министра финансија Шимшека, показују унутрашње поделе по том питању.
Изгледа да је руска потврда пријаве Турске за чланство пре званичног саопштења Анкаре показује намеру да се доведе у питање Шимшеков прозападни став. Ово открива противречност између прозападних амбиција Анкаре која постоји између прозападне економске политике и жеље да се придружие БРИКС-у, блоку који предводе евроазијске силе, Русија и Кина.
БРИКС би у економским смислу могао да представља прилику за Турску, посебно зато што то значи приступ кредитима и инвестицијама Развојне банке БРИКС-а. Али, Турска мора узети у обзир ограничења, као што је трговински дисбаланс Анкаре са чланицама БРИКС-а, посебно Кином, што је забрињавајуће.
Турска је 2023. извезла само 3,5 милијарди долара у Кину а увезла чак 45 милијарди долара. Насупрот томе, трговински односи Турске са ЕУ су у истом периоду далеко уравнотеженији: 153 милијарде долара извоза, наспрам 160 милијарди долара увоза.
С обзиром на то да Запад остаје водећи економски партнер Турске и примарни извор кредита, нарушавање ових односа може представљати значајан ризик за Анкару, наглашава Делген.
Чланство у БРИКС-у могло би да поново покрене дебате о геополитичком опредељењу Турске. Међутим, улазак Саудијске Арабије и Египта почетком ове године у БРИКС- није изазвао никакве контрамере Вашингтона.
Постоје спекулације да би Ердоган могао да искористи захтев Анкаре за придруживање БРИКС-у као оруђе за преговоре са Западом, посебно након што су САД одобриле испоруку борбених авиона Ф-16 Турској.
Такав потез би послужио као инструмент против ембарга, посебно у сектору одбране и технологије. Успех ове стратегије зависи од тога како ће Запад, посебно САД, реаговати на нову спољну политику Турске, закључује турски аналитичар.
Зеленски спреман на прекид ватре!
Извор: РТ
