Србија дугује нешто више од 38 милијарди евра, што значи да је наш јавни дуг тачно 50 одсто бруто домаћег производа, те наша земља, према оценама стручњака, спада у земље средње задужености.
Иако би то требало да буде добра вест, чињеница је да актуеална власт немилице троши новац, те некада делује да задуживањима нема краја. Тако ни следећа седница Скупштине Србије неће проћи без расправе о новим задуживањима.
Иако ће посланици о тим задуживањима можда расправљати, јасно је да ће их владајућа већина усвојити, чиме ће Србију задужити за додатних 300 милиона евра.
За сарадњу са Италијом – 200 милиона евра
Први предлог који се тиче задуживања односи се на зајам код Дојче банке и Societe Generale, у износу од чак 200 милиона евра, односно по 100 милиона од обе банке. Оволики износ биће искоришћен, како се наводи у предлогу закона, за „опште текуће буџетске и оперативне потребе“. Ово је, иначе, Предлог закона о портврђивању САЦЕ (италијанска финансијска институција за осигурање) уговора о кредитном аранжману, који је потписан крајем августа.
„Меморандумом о разумевању, потписаним у Риму, 21. марта 2023. године између Владе Србије и италијанске извозно-кредитне агенције (САЦЕ), у власништву и под контролом италијанског Министарства економије и финансија, стране су се обавезале да створе оквир за сарадњу у циљу истраживања нових могућности и јачања економске и трговинске сарадње између Италије и Србије“, наводи се у образложењу.
Како се даље наводи, Меморандум се посебно фокусира на размену информација о новим пословним приликама, подршку италијанском извозу у Србију, организацију пословних и образовних иницијатива за повезивање између италијанских и српских представника, пружање подршке позиционирању италијанских компанија у српским ланцима снабдевања…
Што се тиче камата које ћемо плаћати, она је варијабилна, односно променљива, што значи да зависи од прилика на финансијском тржишту. Конкретно, шестомесечни еурибор, који тренутно износи 3,271 одсто биће увећан за маржу од 1,65 одсто – и тако ће се рачунати камата. Рок отплате је девет година, у 18 једнаких полугодишњих рата.
За превенцију болести – 70 милиона евра
Влада планира да подигне и кредит од Међународне банке за обнову и развој, и то за Пројекат превенције и контроле незаразних болести. За ту намену, држава ће подићи кредит од 70.700.000 евра. У опису овог пројекта наводи се да ће за особље у примарној здравственој заштити бити обезбеђене обуке за превенцију незаразних болести, као и „решавање изазова у вези са насиљем у породици и подршком менталном здрављу“.
Даље, објекти примарне здравствене заштите ће се реновирати, спроводиће се кампање за подизање свести о здравом начину живота, набавиће се нова опрема…
За унапређење земљишне администрације – 30 милиона евра
Још један пројекат за који ће нас држава задужити јесте унапређење земљишне администрације, за који ће кредит дати поново Међународна банка за обнову и развој. Конкретно, кредит који ће ова банка да одобри износиће 30 милиона евра.
Овај пројекат састоји се од имплементације Система масовне процене вредности некретнина, успостављања катастра инфраструктуре, проширење Регистра ризика, подршке за Дигитални архив…
Иначе, имплементација неких од ових пројеката већ је почела. Примера ради, на сајту Републичког геодетског завода налази се база података о ценама непокретности у Србији.
Извор: Нова
