То је после нове рунде дијалога у Бриселу изјавио главни преговарач Приштине Бесник Бисљими, додајући да је то потврдио изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак на јучерашњем састанку.
Исти човек који је и уздрмао јавност са својом изјавом почетком септембра да је писмо повучено.
Дакле, Бисљими је јуче објаснио да је од Лајчака сазнао да писмо није повучено, да нема ни захтева за повлачење, али да се ради са Србијом у том правцу. Свега неколико недеља раније, Лајчак је у Приштини рекао да је писмо тадашње премијерке у којем се саопштава да Србија неће применити оне делове Охридског споразума који угрожавају њене националне интересе – повучено.
Коментаришући ову ситуацију, дописник "Кохе" из Брисела Августин Паљокај изјавио је да је изненађујуће што се у процесу дијалога може више веровати Београду него Лајчаку.
"Београд никад није рекао да је писмо повучено, а Лајчак никад није разјаснио своју изјаву о повлачењу. Овде имамо посла са манипулацијом или импровизацијом господина Лајчака да помогне Србији, јер је то писмо било писани доказ да Србија није спремна да предузме неопходне кораке за спровођење споразума. С друге стране, нема никаквих последица по Србију", рекао је Паљокај.
Лајчак ствара конфузију и забуну, а због чега то је питање за њега, каже за РТ Балкан председник Одбора за одбрану и унутрашња питања Милован Дрецун.
"Генерално те две тачке из Охридског споразума за нас нису прихватљиве, никакво признање независног Косова нити чланство у Уједињеним нацијама", истиче Дрецун.
Читаву ситуацију око повлачења-неповлачења писма, Приштина користи да би избегла да разговара о било ком проблему који је актуелан када је у питању ситуација на Косову и Метохији и да све претвори у статусно питање, додаје наш саговорник.
"Њих само занима признање. Курти је пре неки дан говорио о три услова, између осталог је споменуо изручење Милана Радоичића, потписивање француско-немачког споразума и повлачење овог писма. Они то сад користе да би читав дијалог преусмерили само у статусно питање, да би од Београда добили признање, а уопште их не занима да разговарају о другим питањима која се тичу безбедности, опстанка и нормалног живота Срба на Косову и Метохији", напомиње Дрецун.
И дипломата у пензији Зоран Миливојевић поступање Лајчака и његове последње изјаве, не само око писма, већ и око моста на Ибру, види као део притиска на српску страну, како истиче у изјави за РТ Балкан.
"Сада у некаквој кулминацији и пред америчке изборе, и око Европске уније, притисак је на Србију да по сваку цену прихвати Охридски споразум. Све скупа пред неки велики расплет и са америчким изборима, али и око Украјине, желе да се убрза прича око региона Западног Балкана. Ту треба додати и уцене Европске уније око приступних преговора: да Србија мора да прихвати да је Охридски споразум правно обавезујући и да је ту услов свих услова", додаје Миливојевић.
То је један мозаик притисака, напомиње дипломата у пензији и додаје да је Лајчак у тој причи у потпуности на позицијама западних сила.
"Очигледно да има и личне интересе, али и да промовише интересе да се ствар око Косова убрза, да се то преломи у корист признања, а Србија на неки начин сломи", каже Миливојевић.
Кад је реч о самом писму, оно одржава резерве Србије и ту нема никакве дилеме, указује наш саговорник.
"После најављених мера српске државе у вези са Косовом и Метохијом и иступања председника Александра Вучића нема шанси да Србија од тих резерви одустане. Дијалог за дијалог, међутим, кад је реч о Охридском споразуму нема говора да се прихвате оне одредбе које воде у дефакто признање и да се изађе у сусрет приштинској страни која искључиво инсистира на томе", напомиње Миливојевић.
Он наглашава да је суштина да писмо одржава такве резерве Србије.
"Да ли је повучено или није, нико нас ништа није обавестио, али у сваком случају резерве Србије остају и са и без писма, независно од њега. Писмо је било израз и реакција у једном тренутку, али резерве Србије стоје", закључује Миливојевић.
Погледајте ОВДЕ уништење украјинске групе у Курској области
Извор: РТ Балкан
