Ова два напада, као што се примећује, одиграла су се на готово идентичан начин. Председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша наводи за „Политику” да је реч о наставку политике Албина Куртија, додајући да га очекују парламентарни избори 9. фебруара следеће године, као и да је његово упориште у дијаспори. Курти, како истиче, настоји да отвори два фронта према Србима: један је на северу Косова и Метохије, а други је у дијаспори. „У емиграцији има огромну подршку. У Европи, САД и делимично у Турској. Постоји део албанске дијаспоре који се настанио у Турској”, наводи Бериша. Куртијево „Самоопредељење”, подсетимо, има огранке, односно представништва, широм Европе и света. Тако се канцеларије овог покрета налазе у Шведској, Данској, Француској, Финској, Италији, Аустрији, Швајцарској, Норвешкој, Немачкој, Великој Британији, Белгији, Холандији, Луксембургу, САД и Аустралији.
Говорећи о томе да ли Курти инструментализује албанску дијаспору да врши нападе на Србе, Бериша наводи да је реч о испланираним активностима и наглашава да је паралелно с овим процесом Курти усмерио оштрицу према северу КиМ. Истиче да је север КиМ Куртију потребан да би ту придобио бирачко тело, јер је њему пољуљан ауторитет и углед партије, зато што су људи уморни, заправо, након одласка великог броја Албанаца у иностранство. „А слично као што ради на северу КиМ – тамо отвара нове полицијске станице, војно-полицијске базе – тако исто и дијаспору усмерава ка инцидентима који се огледају у нападу на дипломатска представништва, представнике Републике Србије, припаднике српског народа, било где да се нађу. Курти има добре саветнике, као што је Дејона Михаљи, која је по свему судећи припадница тајне службе Албаније и која је пореклом Гркиња, а уједно је и Куртијева саветница. Она то добро води и контролише”, истиче Бериша и додаје да Михаљи спушта и подиже тензије.
А пре мање од месец дана путем електронске поште упућене су претње српским амбасадама и конзулатима у Немачкој и Аустрији, аеродрому у Београду и Београдском центру за безбедносну политику. Иза ових претећих мејлова, како је саопштило Министарство унутрашњих послова Србије, стоји Албанац Денис Краснићи из Швајцарске, који је пореклом са КиМ. Претеће поруке стигле су и на адресу српске амбасаде у Берну. Ни у претходном периоду нису изостајали напади на Србе с потписом албанске дијаспоре, али ни покушај провокације највиших представника српске државе.
Баш почетком прошле године на хотел у Давосу, где је одржан Светски економски форум, а налази се преко пута хотела у којем је одсео председник Србије Александар Вучић, окачене су заставе „велике Албаније” и тзв. Косова. Подсећамо и на случај који се десио у Бриселу, кад су двојица албанских младића отерала српску децу с трга. Пришли су им и махали албанском заставом, а један од њих им је показао симбол двоглавог орла уз, како се чуло на снимцима, повике на албанском језику.
Овакве активности албанске дијаспоре с КиМ нису нове. Некадашњи амбасадор Србије у Швајцарској Бранко Бранковић испричао је за наш лист како су Албанци у Женеви прескакали ограду и упадали у двориште наше мисије при УН. Ово се десило 1992. године, наглашава Бранковић, када се распадала Југославија.
„У Швајцарској су већ 1980/81. почеле демонстрације Албанаца, као што су биле и на КиМ. Углавном су демонстрирали испред Палате Уједињених нација. Међутим, један од класичних примера како они наступају био је кад је Југославија почела да се распада, и 1992. године, када сам био амбасадор у нашој мисији при УН у Женеви. Одједном су испред зграде Мисије, а она се налази у великом дворишту, почели да се окупљају неки људи за које смо одмах видели да су Албанци и преко мегафона су покушавали да траже да уђу унутра и разговарају са мном, као с амбасадором. Ја сам то одбио, није ми пало на памет, а позвао сам полицију и док је то ишло од нашег разговора до полиције, почели су да прескачу ограду и упадају у наше двориште. Нису се усудили да иду даље од капије, а у међувремену дошла је и полиција. Полицајац је дошао у Мисију да каже да они само хоће да разговарају. Ја сам рекао полицајцу ’или ћете овог тренутка да их избаците из дворишта или ћемо ми то да урадимо сами’. И показали смо им средства за то, зна се која”, присећа се Бранковић додајући да је полицајац био згранут кад је видео да су били наоружани.
Ми смо били спремни, истиче некадашњи амбасадор Србије у Швајцарској, да се бранимо да су кренули на нас. „Наравно, морамо да се бранимо, јер је тај део и Мисија, то је екстериторијалност, то је Србија. Било нас је четворица, још тројица и ја. А он, кад је видео, само што није пао у несвест, јер то у Швајцарској није једноставно, ми имамо право екстериторијалности на нашој територији, као што је мисија у Женеви. То је део Србије и захтевао сам да их одмах избаце напоље. Они су их најурили из дворишта и после извесног времена су се разишли”, подсећа Бранко Бранковић.
Бериша: До избора ће подизати лествицу за инциденте
Демо Бериша истиче да је Куртијев циљ да „очисти” КиМ, како би могао да влада онако како је зацртао, односно како стоји у програму „Самоопредељења”. „Прави и једини његов циљ јесте да на крају заокружи независност Косова”, истиче Бериша. Наводи да Курти има потребу да свакодневно организује неки инцидент у односу између Срба и Албанаца, односно између Београда и Приштине. „До избора ће се само лествица подизати”, наводи наш саговорник, „и можемо претпоставити да ће он покушати и нешто жешће, у смислу инцидента који би се десио на простору тзв. прешевске долине”, закључује Бериша.
Албанце предводио градоначелник Женеве
Некадашњи амбасадор у Женеви Бранко Бранковић подсећа да је 1992, дан након што су албански демонстранти покушали да упадну у двориште српске мисије при УН, у новинама објављено шта се десило. Наводи да се испоставило да је албанске изгреднике предводио градоначелник Женеве и да је он прескакао ограду да би с њима ушао унутра. „Након што је то објављено у медијима, градоначелник Женеве био је смењен. То је еклатантан пример шта смо тада доживљавали од Албанаца у Швајцарској. Поред тога што их има много у САД, у Европи су концентрисани у Швајцарској, у малом месту Бил, поред Берна, налази им се централа, а у Бриселу је концентрисан други део Албанаца са КиМ који све што треба по Европи организовано раде против нас”, указује искусни дипломата.
„Демос”: дијаспора треба да се наоружа и почне рат до ослобођења
И друге албанске партије са Косова и Метохије имају „своју” дијаспору, али по свему судећи, „Самоопредељење” води праву битку за бирачко тело у иностранству. Разлог за то лежи и у чињеници да све више Албанаца одлази с КиМ и да се у самој дијаспори мења састав људи, па се странке боре за њихове гласове. Без обзира на то што долази до сукоба између различитих струја, како у емиграцији, тако и на КиМ, кад је реч о односу према Србима, а нарочито северу покрајине, уједињени су у непријатељском ставу. Својевремено су поједини медији на албанском језику упутили и оптужбе на адресу Куртијеве дијаспоре, уједно позивајући њене припаднике да се докажу у герилским борбама против Срба на северу КиМ, јер како се наводи, имају комплексе због тога што нису учествовали у ратним дешавањима.
Бирачи из дијаспоре, наводи се, како би избегли непријатност да их питају где су били у рату, требало би да од тога направе герилски рат на северу. „Дијаспора Албина Куртија има добре шансе да излечи своје комплексе и он је био храбар пред децом која су му с времена на време прилазила с питањем „где си ти био, оче, кад су ратовали на Косову?”, наводи се у тексту који је објављен на сајту „Демос” и поручује се да зауставе ауто негде код Лепосавића и Зубиног Потока, да препусте својим супругама да управљају возилом, да се они наоружају пушкама и почну герилски рат до ослобођења севера, док поново не падну „НАТО и српске бомбе”.
Прочитајте ОВДЕ шта Зеленски каже о “плану победе”
Извор: Политика
