„Током протекле декаде они су желели да успоставе потпуну контролу над Украјином. Финансирали су националистичке и антируске организације, усађивали су у грађане концепт да је Русија вечни непријатељ Украјине, непријатељ њеног постојања“, наводи се у писаном интервјуу руског лидера за монголски лист.
Украијна је постала монета за поткусуривање зарад реализације геополитичких амбиција Запада који подразумева да Кијев претвори у оруђе за борбу против Русије, што и предстаља оличење деструктивне стратегије Запада.
„Западне елите настављају да пружају кијевском режиму потпуну политичку, финансијску и војну подршку сматрајући Украјину оруђем за борбу против Русије. Ми то веома јасно видимо и настављамо да испуњавамо све задатке у оквиру специјалне војне операције како би у потпуности осигурали безбедност Русије и њених грађана“, истакао је Путин.
Руски председник се осврнуо и на историју руско-украјинских односа, те рекао да су бивши лидери Совјетског Савеза одиграли веома негативну улогу у вези са тренутном ситуацијом у Украјини. Према његовим речима, процес стварања Украјине почео је одмах након револуције 1917. године када су на тој територији почеле да настају нестабилне и краткотрајне квазидржавне формације без јасних граница.
„Границе савезних република у саставу СССР су се правиле поприлично произвољно, на основу такозване пролетарске потребе. Тако је, рецимо, Украјини био додељен Донбас који је био насељен у највећој мери Русима“, оценио је.
Потом је Стаљин, након Другог светског рата, Украјини доделио и одређене територије Пољске, Румуније и Мађарске, које су постале неотуђиви део територије Совјетског Савеза, да би након свега тока Хрушчов фактички поклонио Украјини Крим.
„Потребно је разумети да су совјетски лидери одлуке доносили у условима геополитичке реалности тог времена, не помишљајући да ће СССР једног дана престати да постоји и да ће се распасти по тим вештачки исцртаним границама“, нагласио је.
Осврнуо се и на ситуацију са руским новинарима на Западу рекавши да се тако нешто директно коси са демократским принципима слободе говора. Критиковао је и забране које се уводе против руских спортиста нагласивши да се оне косе са принципима недопустивости политизације спорта.
Говорећи о Монголији, Путин је рекао да је сарадња са том бившом совјетском републиком један од важнијих приоритета политике Руске Федерације на евроазијском правцу, те да је сигуран да ће она у будућности бити садржајнија и плодотворнија и бити од узајамне користи. Додао је да се тренутно воде преговори о испорукама руских енергената у Монголију по повољним условима што ће додатно утицати на развој економије и инфраструктуру те земље.
Иначе, Путин ће у Улан Батор стићи 3. септембра у једнодневну посету након чега ће отићи у Владивосток где ће учествовати на Источном економском форуму.
УКРАЈИНСКА КАТАСТРОФА У ЛНР: Да ли су ови губици реални!?
Извор: rs.sputniknews. com
