Омри Глазе, голман
5 – Биће велики проблем за Црвену звезду ако репрезентативац Израела овако буде бранио у наставку Лиге шампиона. Бенфика је имала три ударца у оквир, два су завршила у мрежи. Да, разумемо и дуго одуство и повреду. Али остао је укопан код гола Кокчуа, мада је ударац био одличан. Није уливао сигурност, остајао превише дуго на линији. Далеко од некадашње сигурности и самопоуздања. И игра ногом му је била јако проблематична.
Насер Ђига, одбрана
6- Почео јако уплашено, дозволивши Павлидису да му се ували лактом и лако окрене. Наставио врло добро. Није Бенфика нападала у континуитету, па репрезентативац Буркине Фасо није могао да се доказује из минута у минут. Али готово да није погрешио приликом процене дугих лопти. Стално на ивици додавања, увек спреман да користи раме и отресе директног ривала. Најавио је да би могао да буде највећи бенефит овогодишњег учешћа у Лиги шампиона.
Урош Спајић
Одбрана
6 – Слично као и Ђига. Дигао публику на ноге перфектним стартом у осмом минуту, имао неколико грешака у предаји. Али није одустајао, нити је дозволио да га Павлидис ставља на постер у сопственом доворишту. Пратио ритам тима, меч завршио на 30 метара од гола Бенфике, трудећи се да ишчепрка још неку лопту и понуди нову шансу Црвеној звезди.
5,5 – Јунг Ву Сеол, одбрана
Овај момак је и даље велика мистерија. Час одушеви лакоћом покрета, потом у року од два минута уради нешто да се над Мараканом надвију сенке прошлих времена, и да се људима привиђају Пичини против Ренџерса или Жандер. Можда треба него из клуба гласно да каже да ће репрезентативцу Јужне Кореје бити потребно мало више времена. Одиграо је меч највишег интензитета у животу, уз то мењао страну после повреде Мимовића. Писмен, али недовољно конкретан. То је био Сеол.
Раде Крунић, везни
5 – (до 80. минута) Не, није био ни сенка Ин Бома Хван. Јесте да је тек дошао и да заслужује грејс период, али је он, услед огромног искуства, био предодређен да екипу уведе у меч на достојанствен начин. Да им личним примером, потом виком и дреком објасни да са Бенфиком може да се игра. А претворио се у класичног скретничара, везисту са минималним прузимањем ризика. Био себичан у првом полувремену када је из тешког угла покушао да превари Трубина, мада је имао отворену повратну лопту. Тек у другом полувремену почео да чита игру и додавања Кокчуа на задовољавајућем нивоу.
6 – Тими Макс Елшник, везни
Његово тело и квалитет, који су користили Црвеној звезди до повреде Мимовића, принешени су на жртвеник Звездиних малера и недостатка још једне опције на левом беку. Када се тек повезао, морао је на сугестију Владана Милојевића да се премести на позицију левог бека. Делује да ће се опорављати три дана од овог меча, јер је у завршници трчећи за Амдоунијем испустио душу. Коректно импровизовао, хтео да се потрка са Ди Маријом. Да је један његов прекид био убојит као против Боде/Глимта, утисак би био јачи. Не сме нико ништа да му каже.
Силас Катомпа Мвумпа, Напад
5 – Он је био у економској класи на лету Штутгарт – Београд. Одсутан. Не седе у стручном штабу Бенфике полуаметери, па да не спознају да је српски шампион много тога у припреми меча заснивао на брзинским квалитетима репрезентативца Конгоа. Бенфика му није дала да трчи, фрустирајући га из минута у минута. Изугбио је тотално фокус и спортске мисли потребне за овакав меч. Покушавао је да се допадне београдској публици дриблинзима у месту и грешио. Деловао је и комично у ситуацији када је помислио да је замењен и одштетао пола круга. На том нивоу му је била концентрација
Мирко Иванић, Везни
6,5 – Да је Бенфика, као пре десет година опредељења на ово тржиште и да је бивши репрезентативац Црне Горе мало млађи, можда би се нашао у пртљагу за Лисабон. Велика већина играча Црвене звезде су били Лига Европе, он је у најкраћем био Лига шампиона. Перфектно је користио простор у бришућем трку, као вода је налазио пут до последње трећине терена. И оно мало ситуација које је Црвена звезда направила имале су ауторски печат Мирка Иванића. То је модеран фудбал топ нивоа. То је оно што је Црвеној звезди потребно од бар четворице играча како би овакве мечеве завршавала са ремијем. Повлачио га је повремено на позицију шестице Владан Милојевић како би Иванић креирао из дубине. И ту је знао да направи проблем Бенфици.
Питер Олајинка, Напад
5 – (до 71. минута) Покаврена плоча, без конкуренције најгора партија од када носи дрес Црвене звезде. Чак је деловао комичније него у периоду када га је Барак Бахар малтретирао честим ротацијама и променом позиција. Ишао је из грешке у грешку, деловао поред лаких играча Бенфике као фудбалер оловних ногу. Све је кулминирало у деветом минуту када се претоворио у бика Фернинада из цртаћа који мирно мирише цвеће, док се Бах мирно убацио и искреирао водећи погодак Актуркоглуа. Како се покварио за две седмице велико је питање за Владана Милојевића. Тотално изиритирао и онако нервозну публику. За нокат се поправио у наставку.
Бруно Дуарте, Напад
5- (до 71. минута) Није била ово утакмица за њега. Првак света и аргентински репрезентативац Николас Отманеди појео га је лако, као овсену кашу за доручак. Са лимитираним учинком Питера Олајинке и Силаса, нападач из Бразила је покушао да се враћа по лопту, да учествује у изградњи, свестан да ће на тај начин отупети оштрицу напада сопственог тима. Физички слабији од директних ривала, само је једном запретио Трубину. Каснио често у скоку, и био спреман већ у полувремену да буде замењен како би се покушало са сировом снагом Шерифа Ендијаја. Мораће Владан Милојевић да намести игру за њега, а то је у Лиги шампиона готово немогућа мисија.
Далсио Гомеш,Везни
5 – (од 25. минута) Сад замислите глас Младена Делића: Далсио? Далсио? Куда Далсио? Увенула ружа на терену крцатом играчима савршене технике. Сваки његов пас био је критичан, прљав, као понуђен играчима Бенфике да украду лопту и одраде контру. Крут, јак и дефанзивно неупотребљив. Опклада Владана Милојевића која није упалила.
Фелисио Милсон, Везни
6- (од 71. минута) Унео је мало живости. Спретно реаговао у зицер ситуацији, када га је са голом спојио Шериф Ендијаје.
Шериф Ендиаје, Напад
6,5 (од 71. минута) Можда је могао раније на терен, макар да умара Отамендија, скаче му по леђима и тупи аристокртаску сигурност светског шампиона. Комично је отворио меч, али је потом чувао лопту, и уписао асистенцију у стилу Мирка Иванића.
Владан Милојевић, Тренер
5,5 – Сигурно ће се анализирати то што му је екипа изгледала оптерећено и импресионирано за разлику од Бенфике. Чупао је ревере са сакоа у уводној фази меча гледајући како играчи Црвене звезде беспотребно враћају лопту назад. Обично је он био тај који хвата ривала у клопку, сада је он уловљен, јер је Бенфика дала два гола на бази поклона и рутине. Из предвиђених акција. Звезда је до примљеног гола играла као корисник Космодиска. Касније се раскравила чак у другом полувремену одбијала да умре и дозволи португалском веикану да јој се смеје у лице. Све је то била закаснела реакција. Можда је морао да уђе у већи ризик, и импровизије са Луком Илићем уместо јачим, али неупотребљивим Далсиом.
Извор: Моцарт
