Напоменувши да блок већ има минималне захтеве за количину ускладиштеног гаса које чланице морају да поштују, бивши литвански премијер се запитао зашто ЕУ нема "неку врсту критеријума војне безбедности" за артиљеријске гранате и експлозиве.
"(Тиме бисте) ви допринели безбедности држава чланица, али уз то стварате сталну потражњу производњи, што је највећи проблем за одбрамбену индустрију. Недостају им стабилне дугорочне наруџбине за производњу", рекао је Кубилијус.
Кублилијус је оценио да ЕУ Закон о подршци производњи муниције представља позитиван корак, али да још тога мора да буде учињено.
"Колико знам, и даље смо иза Руса", рекао је он.
Блок је усвојио Закон о подршци производњи муниције 2023. године, када је постало јасно да тадашње стопе производње у блоку нису могле да испрате темпо којим Кијев троши артиљеријску муницију у сукобу с Русијом.
Закон предвиђа повећање производње на два милиона граната калибра 155мм годишње до 2025. Водећи европски произвођач муниције "Намо" претходно је изразио сумње у изводљивост овог плана, напоменувши крајем прошле године да "види мало резултата, а чини се да се процес одуговлачи".
ЕУ и даље није успео да постигне сопствени циљ да Кијеву пошаље милион граната до марта ове године године. Иако су се пошиљке убрзале током лета, број граната које је ЕУ послала Украјини у септембру је износио 650.000.
Са друге стране, консултантска кућа "Бејн енд компани" је у мају оценила да би Русија могла само до краја ове године да произведе, односно оспособи 4,5 милиона артиљеријских граната.
"Кинези гледају"
Шефица ЕК Урсула фон дер Лајен дала је Кубилијусу 100 дана од ступања на функцију да осмисли план за наоружавање блока, који би требало да подразумева европски ваздушни штит и систем сајбер одбране, напоменула је Фон дер Лајенова.
Први комесар ЕУ за одбрану жели да чланице заједно подижу кредит за наоружавање, чему се за сада противе Немачка и Холандија, наводи "Фајненшел тајмс".
Кубилијус је такође рекао да би планови требало да укључе и Уједињено Краљевство иако оно више није чланица ЕУ. Он је додао да види "опасност због наше слабости", оценивши да би Москва "могла да дође у искушење да потражи нове авантуре".
"Али, Кинези (такође) гледају. Они ће доћи до једноставног закључка. Запад је веома слаб. Упркос чињеници да је комбинована западна економска потрошачка моћ 25 пута јача од руске, ми нисмо у могућности да победимо. Шта је разлог? То је питање политичке воље", изјавио је Кубилијус.
Тврдње да би Русија могла да нападне неку другу НАТО чланицу након победе у Украјини приметно су се учестале ове године, упркос поновљеним изјавама Москве да нема ни воље, ни жеље, ни интереса за тако нешто.
И пре ескалације украјинског сукоба, Русија је у више наврата упозоравала да континуирано наоружавање Кијева и његово стремљење ка чланству у НАТО-у представљају претњу по њену безбедност, а СВО је покренута тек након што се Запад оглушио на све покушаје Москве да овај проблем реши дипломатским путем.
Прочитајте ОВДЕ више о Пакту за будућност
Извор: РТ Балкан
