„У интересу Украјине је проналажење међусобног разумевања са нама о свим тешким питањима, укључујући и историјска питања. Сетите се да Украјинци имају много проблема са својом прошлошћу током Другог светског рата“, рекао је Дуда за телевизију „Полсат“.
Он је објаснио да мисли на теме као што су сарадња са нацистичком Немачком, као и учешће у Холокаусту.
„Ово није само питање Волињског масакра. Ово је и питање СС јединица у којима су Украјинци служили. То је питање сарадње тадашњих, да кажемо, украјинских власти, господина (Степана) Бандере и других, са властима Рајха на челу са Адолфом Хитлером“, прецизирао је Дуда.
„Ово је такође питање украјинско-јеврејских односа у то време и учешћа у Холокаусту. Има много веома тешких тема за Украјину“, додао је он.
Осима тога, пољски председник пребацио је одговорност за погоршање односа са Украјином на владу.
„Покушавао сам да поступим тако да, колико је то могуће, не стварам напетост између Варшаве и Кијева, када је одговорност за то првенствено била у мојим рукама. То, наравно, није било лако, јер међу нама има веома тешких тема.
Али о овим темама сам разговарао са председником Владимиром Зеленским, а најбољи доказ за то било је присуство господина председника са мном у Луцку на годишњицу Волињског масакра, када смо се заједно молили у луцкој цркви и тамо положили цвеће“, рекао је Дуда.
„Данас се спољном политиком директно бави влада, бави се министар (Радослав) Сикорски. Они су данас у великој мери одговорни за пољско-украјинске односе“, објаснио је он.
Питање тумачења Волињског масакра, као и односа према вођама украјинских националиста током ОУН-УПА (организације забрањене у Русији) једно је од најтежих у односима Пољске и Украјине. У лето 2016. Доњи дом пољског парламента усвојио је резолуцију којом се 11. јул проглашава за Национални дан сећања на жртве геноцида који су украјински националисти починили над становницима Друге Пољске Републике у периоду 1943-1945. Према пољској верзији, масовна убиства су 1939-1945. чиниле присталице ОУН-УПА над пољским становништвом Волиња, Источне Галиције и југоисточних војводстава Друге Пољске Републике.
Крајем августа, пољску министар одбране Владислав Косињак-Камиш изјавио је да ће Варшава блокирати улазак Украјине у ЕУ док се не реши питање ексхумације жртава Волињског масакра. Његов став подржали су пољски премијер Доналд Туск и министар спољних послова те земље Радослав Сикорски, који су ову тему покренули на састанку са украјинским лидером Владимиром Зеленским 13. септембра.
Украјина је 2017. године увела мораторијум на претресе и ексхумацију, као реакцију на рушење споменика „Украјинској побуњеничкој армији“ (УПА) у пољском граду Грушовичи. У јуну 2023. године, директор Института националног сећања Украјине Антон Дробович рекао је да Кијев неће дозволити ексхумацију остатака жртава Волињског масакра док споменик не буде обновљен. Истовремено је Зеленски изјавио да је спреман да деблокира пријем дозвола за истрагу у Украјини.
ВЕЛИКА АКЦИЈА ФСБ! Ухапшен младић који је по налогу Украјине планирао да запали војне објекте Русије
Извор: Спсутник.рс
