Са друге стране, наша земља за првих седам месеци ове године издала око 50.000 радних дозвола за странце, где доминирају радници из Кине, Русије и Турске.
Ситуација у Србији се неупитно поправила када је у питању број незапослених, а економско стање на тржишту рада данас и 2008. не могу да се пореде, нагласио је директор овог Института Ненад Јевтовић.
„Тада смо имали готово милион незапослених, а сада имамо 296.000 незапослених, од чега је доста привремено незапослених, који су у фази мењања посла“, појаснио је он.
Како је закључено, ти резултати су последица, пре свега, светских кретања привреде и тога што „већ 25 година немамо рат“, зато, према његовим речима „треба да будете антиталенат за економску политику да не напредујете“.
Међутим, као проблем се, према речима Јевтовића, јавља то што смо ми до 2027. године, изабрали модел раста који се заснива на грађевинарству.
„То је као да смо изабрали да возимо аутомобил на дизел, а немамо дизел код куће, морамо да га увозимо. Дакле, изабрали смо то, а немамо људи и радне снаге. Ми немамо људе за све те грађевинске пројекте“, указао је Јевтовић.
Због тога, закључно са јулом ове године, имамо око 50.000 издатих радних дозвола за странце у Србији, а тај број ће сигурно и расти у наредном периоду сматра Јевтовић и додаје да је то неминовно уз све радове које ЕКСПО захтева, јер Србија нема људи за то.
Домаћи радници одлазе, страни долазе
Јевтовић је навео да је од 25.000 до 27.000 људи годишње, од 2011. до 2022. године, одлазило трајно из Србије.
Међутим, према његовим речима, држава Србија нема никаве квалитетне податке о емиграцијама.
„Ми не знамо где су нам људи који оду“, указао је Јевтовић.
Са друге стране, подаци о имиграцији у нашу земљу су врло јасни, што је, како је казао, и део обавеза према Европској унији (ЕУ), које смо преузели још 2008. године.
Те податке у Србији прати КИРС (Комесаријат за избеглице и расељена лица).
Јевтовић је навео да слика људи који долазе на рад у Србију није баш онаква као што нама изгледа.
„Доминантно су ту Кинези, затим Руси и од 2017. године имамо експоненцијални раст Турака, који су се тродуплирали од 2017. до 2021. године“, открио је он.
Они нам, како је казао, нису толико видљиви, али су ту, јер Кинези свашта граде по Србији.
„Доминантнта места на којима раде јесу ауто-путеви и разна градилишта, као што је Моравски коридор и слично“, објаснио је Јевтовић.
Како је потврдио, тај тренд највећег раста радне снаге из ових земаља, настављен је и ове године.
Јевтовић је додао да се Индија јавља, такође, са великим бројем радника у нашој земљи и расте у сектору пољопривреде.
Како је појаснио, постоје случајеви где се њима плаћа целокупан аранжман да из Индије дођу авионом овде да одраде посао и касније се исто тако враћају.
То се, према резултатима истраживања, највише дешава у Срему где код нас, како је рекао Јевтовић, незапосленост готово и да не постоји.
Тржиште Западног Балкана строго подељено
Јевтовић је открио и да је тржиште Западног Балкана јако подељно и то подељено на „националне корпусе“.
„То су два национална корпуса, која су потпуно различита. Пре свега, ту је језичка баријера и нема размене културних добара, па се не може пронаћи ни размена радне снаге између српског и албанског корпуса, али то се не поклапа са границама држава“, објасио је он.
Угрубо, у границе српског корпуса, поред Србије, спадају и делови Северне Македоније, Црне Горе, као и Република Српска.
„Као да је између та два корупса повучена линија и ту нема размене радника. Колику год плату да понудите нико из другог корпуса неће прећи на другу страну. Дакле не можемо да црпимо радну снагу једни од других иако постоји потреба“, указао је Јевтовић.
Корпуси се разликују и по примарним дестинацијама одласка радника.
„Албански корпус има примарну дестинацију Италију, па онда долазе Немачка и Швајцарска“, навео је Јевтовић.
Он је додао и да је Албанија негативни првак по броју одлазака радне снаге.
„Њима је 20 одсто доктора медицине ван земље, затим је ту Косово са 18 одсто. Што се тиче Србије, нама негде између 10 и 12 одсто, од укупног броја лекара, живи ван Србије, што су резултати истраживања Светске здравствене организације (СЗО)“, навео је Јевтовић.
Подаци показују и да радници из Србије највише иду у Немачку, а ван Европе су то Сједињене Америчке Државе (САД).
Међутим, према Јевтовићевим речима, потпуно су различите карактеристике наше дијаспоре у Европи и у САД, јер они у САД много више зарађују.
Он је нагласио да није толико катастрофално стање, као и да се ми приближавамо Немачкој по ценама квалификоване радне снаге.
„На градњи за EXPO је 10 евра сатница за електричара, а у Немачкој је та сатница 14 евра, то је фактор који ће свкакао утицати. Тако да није трагичан сценарио, временом се исцрпи број људи који желе да оду“, сматра Јевтовић.
Он је подсетио и да готово цео ИТ сектор нема разлога да иде одавде.
„Радник у том сектору ради одавде, ради за странце, живи у стану у Београду, редовно путује, има добра кола, живи неки одвојени свет од већине грађана Србије и не користе исте услуге“, појаснио је Јевтовић и додао да код оних са мањим зарадама пресуђују углавном квалитет живота и лични фактори.
Ипак, како је навео, не расте ни тренд повратка људи у Србију.
Мит је да ‘у Европи не цветају руже’, указао је и додао да се исто односи и на питање да ли ће Немачка пропасти, јер то није реалан сценарио.
Добијање држављанства Србије
Јевтовић је октрио податак и да у просеку годишње око 21.000 људи добије држављанство Србије.
„Када гледате статистку и за и студенте и радне дозволе и све остало, нема нигде Срба из региона или да видите, Црна Гора, Босна и Херцеговина (БиХ), Северна Македонија, ни у једној категорији. Само се појављује финална категорија држављанства и видимо да имамо преко 20.000 држављанстава“, указује он.
Та квака је бриократске природе још из деведестих година, додаје Јевтовић.
Он је навео да студенти из других земаља када долазе на факултете у нашој земљи, довољно је да се само изјасне као Срби, без икакве овере код нотара и слично, они не улазе ни у какву статистику, а имају сва права на школовање и студирање као да имају пасош Србије.
„И ти људи, касније у тридесетим годинама само се појаве по пасош, када дође жендба или удадба и морају да се сусретну са бирократијом да узму пасош и личну карту“, објаснио је Јевтовић.
Од тог укупног броја издатих држављанстава, 17.000 држављанстава у просеку годишње је за грађане који су претходно поседовали пасош БиХ, додао је он.
„То показује колико ми исушујемо регион“, закључио је Јевтовић.
Извор: Данас
