Она је одреаговала на изјаву Чинг Теа који је рекао да Кина треба да одузме Русији „историјске” земље на Далеком истоку.
„Мишљења појединих маргиналних политичара, обузетим реваншистичким синдромима, могу да интересују свакога, али не и нас. Тако да Лај, кога Американци подстичу на сепаратизам, може да 'лаје' колико хоће. То неће донети ништа добро ни њему ни становницима Тајвана“, поручила је Захарова.
Она је подсетила да су Русија и Кина у Споразуму о добросуседству, пријатељству и сарадњи од 16. јула 2001. године забележиле да одустају од било каквих међусобних територијалних претензија. Последња тачка на питање граница стављена је 14. октобра 2004. године када су Москва и Пекинг потписали и ратификовали Додатни споразум о руско-кинеској државној граници на њеном источном делу.
„Русија се доследно придржава принципа једне Кине, а Влада Кине је једина легитимна Влада Кине“, напоменула је Захарова. С тим у вези, додала је, шеф тајванске администрације није овлашћен да даје било какве изјаве у име Пекинга.
Такође, по њеним речима, он би требало да се детаљније позабави економским проблемима острва и да конструктивно сагледа предлоге руководства Кине о мирном уједињењу са континенталном Кином.
„Сигурни смо да наши пријатељи у Пекингу имају исти став“, закључила је Захарова.
Кјахтинским споразумом је још 1728. године утврђена кинеско-руска граница. Тачније, утврђен је њен највећи део. Одредбе овог документа касније су прецизиране и допуњене најпре Ајгунским (1858), а затим и Пекиншким споразумима (1860. године). Договор из Кјахте је издржао тест времена и разграничење између две земље заснива се на њему већ три века.
КАТАСТРОФА НА ПОМОЛУ: Украјинске јединице могу бити опкољене код Покровска
Извор: Спутникпортал.рс
