Оставке су поднели: министар спољних послова Дмитриј Кулеба, министар правде Денис Маљуска, министар за стратешку индустрију Александар Камишин, министар заштите животне средине и природних ресурса Руслан Стрелетс, потпредседница Владе за европске и евроатлантске интеграције Олга Стефанишина, потпредседница Владе - министарка за реинтеграцију привремено окупираних територија Украјине Ирина Верешчук, руководилац Фонда државне имовине Украјине Виталиј Ковал. Смењен је и заменик шефа Председничке канцеларије Ростислав Шурма.
У украјинсми „предратним временима”, вест број један била би да многи кључни чланови украјинске владе подносе оставке одједном. Али сада је пажња јавности на ове промене другог реда и много мања је у односу на ракетне нападе или тешку ситуацију на фронту код Покровска.
Али, рат је само један од разлога.
Други битан разлог је тај што су влада, па чак и Врховна рада (која отпушта и именује чланове кабинета министара) одавно престали да буду „центри одлучивања“ у Украјини. То ради кабинет председника и, по диктату и по низу питања, западни партнери.
Дакле, од реконструкције владе мало зависи и мало шта ће се променити.
На пример, оставка министра спољних послова Кулебе би готово могла да постане сензација, с обзиром да је он један од главних званичника и говорника Украјине у светским размерама. Међутим, прави министар спољних послова и сива еминенција у земљи је шеф председниковог кабинетаАндреј Ермак. Дакле, име особе која ће уместо Кулебе бити постављена на место шефа Министарства спољних послова не игра посебну улогу. Многи се питају да ли из свега не тиња главни сукоб на релацији Зеленски – Ермак и да у том фокусу треба очекивати буру. Ко ће изаћи као победник? Политички кладионичари шансе дају Ермаку, али све очи су упрте “преко баре” и резултате новембарских избора у САД.
Главни задатак ових реконструкција није случајно што се поклопио са током негативности: тешком ситуацијом на фронту, , проблемима у енергетском сектору после штрајкова, корупционашки скандалима. Масовно „чишћење” требало би да покаже јавности да је председник свестан проблема и да стога спроводи „ресетовање власти” како би организовао ефикаснији рад државног апарата. Зеленски жели да поврати урушену позицију и да настави владавину иако му је истекао мандат још у мају.
„Јесен ће бити изузетно важна за Украјину и наше државне институције морају бити тако конфигурисане да Украјина постигне све потребне резултате, потребно је да ојачамо неке области у Влади, а кадровске одлуке су већ припремљене. “, рекао је Зеленски јуче.
Одговорност за проблеме пребацио је индиректно на чланове Кабинета министара. У оквиру ове логике, планирано је да се разреши и шеф владе Шмигал. Али он тренутно није међу онима који су писали оставку. Иако га од јуна активно припрема Андреј Ермак, промовишући потпредседницу владе Јулију Свириденко на место шефа владе. Међутим, извори тврде да ће Шмигал ипак бити смењен, али касније.
На листи за разрешење је Маљуска, последњи преостали министар у влади из „пре-ермакове” ере, када је Кабинет министара формирао Ермаков претходник Андреј Богдан. Гласине о смењивању Маљуске, како је писао портал Страна, круже од пролећа у склопу процеса јачања контроле шефа кабинета над системом државне власти. Медији су видели именовали Олгу Стефанишину као његову замену.
У економији, а посебно у енергетици, постоји велико интересовање западних партнера, који помно прате шта се дешава и стално дају упутства и руководство председникове канцеларије даје упутства, али други желе да изграде систем контроле над енергијом што је понекад у директној супротности са оним што кажу западни партнери, Ко буде постављен, суочиће се са истом дилемом: или следити препоруке западњака и ускоро бити отпуштен, или не повиновати се и доживети медијски напад на себе од прозападних структура“, кажу извори.
Највећи раздор је око преговора. Украјинско руководство тренутно не види смисао за преговоре са Русијом, изјавио је шеф кабинета Андреј Јермак. С друге стране, Зеленски у последње време све чешће истиче потребу за преговорима са Русијом.
„Добро разумемо да нема смисла за било какве преговоре. Као прво, такви директни преговори данас не постоје. Ми у томе не видимо резултат који је потребан Украјини“, рекао је он у интервјуу за „Европску правду“.
Према речима кијевског званичника, Украјина није спремна на територијалне уступке и неће пристати на нове Минске споразуме.
Шеф кабинета Зеленског је додао да могућност позивања Русије на другу конференцију о регулисању украјинске кризе не треба тумачити као почетак преговарачког процеса. Крвави излет у Курску област довео је преговоре на нулту тачку. Зато је мало оних који виде излазак из ове пат ситуације, са све више бојазни од могућег нуклеарног сукоба.
Прочитајте ОВДЕ шта је Захарова рекла о Макроновој поруци Србима
Извор: Политика
