И ако не дође до пуноправног чланства једне нове чланице, реално је очекивати да до краја ове декаде, барем једна земља закључи преговоре о чланству и само чека датум пријема.
Током касне јесени ће почети петогодишњи мандат нове Европске комисије.
Председница ове извршне институције Урсула фон дер Лајен је већ најавила да ће проширење ЕУ бити основни приоритет институције коју ће она поново водити и у новом мандату до 2029. године.
Тачно пре десет година, приликом првог говора као шеф Европске комије (ЕК) у Европском парламенту, тадашњи председник те комисије, Жан Клод Јункер је у септембру 2014. године први јавно изговорио да током његовог мандата ЕУ неће расти.
Био је то "хладан туш" за земље региона којима је од 2003. године, редовно обећана европска перспектива.
Јункеров мандат је окончан 2019. године, а превазиђена су његова најмрачнија предвиђања.
Наменски комесар за проширење – доказ посвећености процесу
Председница Европске комисије је недавно потврдила да ће именовати посебног комесара за проширење, што је, према њој доказ повец́ане важности портфеља.
"Проширење је било приоритет током првог мандата ове Комисије и председница Вон дер Лаyен је вец́ јасно ставила до знања да ц́е то и даље бити стратешки приоритет, унапређујуц́и њену намеру да у будуц́ем колегијуму именује наменског комесара за проширење", изјавила је за Радио Слобона Европа Ана Писонеро, портапролка ЕК.
Годинама је у ЕУ доминирао такозвани "замор од проширења".
Инвазија Русије на Украјину била је нека врста позива за буђење.
Могуће чланство у ЕУ се види као алат да се ублажи утицај Русије на неке земље које су ван ЕУ граница а које а које плутају између истока и запада.
Пре рата у Украјини, део процеса проширења биле су Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Србија, Косово и Турска.
Са обзиром да су ту обухваћене државе из Источног партнерства (Украјина, Грузија и Молдавија), то је сада постао важан ресор у Европској комисији. Сходно с тим и занимање је пуно веће него што је било на почетку првог мандата Фон дер Лејен, 2019. године.
Последњи комесар који се бавио искључиво проширењем, био је Оли Рен и током његовог мандата је дошло до последњег проширења ЕУ, када је Хрватска постала пуноправна чланица.
После Рена, троје комесара који су наследили ту функцију - Штефан Филе, Јоханес Хан и Оливер Вархељи су у портфељу имали и проширење и суседство ЕУ.
Иако комесари за проширење, сви они су имали много већи број држава у сектору суседства него проширења.
Јана Јурова, експерт из Института за европске политике (ЕУРОПЕУМ), је мишљења да унутар ЕУ сада заиста постоји политичка воља за пријем нових чланица у европски блок.
"Верујем да тренутно имамо одређену политичку вољу унутар ЕУ а приоритет је дат проширењу које нисмо видели у прошлој деценију и по. Знак за то је и најава Урсуле вон дер Лајен да ће у оквиру нове Европске комисије, постојати наменска позиција комесара за проширење које би могло помоц́и да се побољшају смернице које су дате за земље кандидате, и даље убрзати процес. Ако једна земља покаже убедљив напредак у испуњавању критеријума за приступање, могло би бити могуц́е видети још једно проширење Уније до 2030. или у најмању руку завршетак процеса приступања и почетак ратификацију уговора о приступању", оценила је Јурова у изјави за РСЕ.
Седам таласа проширења, један 'Биг Банг'
Од њеног формирања 1957 године, Европска унија је седам пута примила нове чланице, а 2004. године је дошло до највећег проширења у историји, такозвани "Биг Банг" (Велики прасак) када је ЕУ одједном примила 10 нових чланица.
Нико нема више очекивња да ће се "Биг Банг" поновити.
ЕУ ће највероватније наставити да се шири, у више таласа, али са мањим бројем држава.
"Имајуц́и у виду да с обзиром на велике разлике и различите нивое припремљености међу кандидатима, ово скоро сигурно нец́е бити још један 'велики прасак' проширења вец́ ц́е се примењивати принцип 'Регате', дозвољавајуц́и да свака земља која је спремна прва напредује", мишљења је Јана Јузова.
Србија и Црна Гора лидери из региона
Након почетка руске агресије на Украјину, наратив европских званичника о проширењу ЕУ се углавном односни на будуће чланство Кијева.
Међутим, не могу се заобићи земље Западног Балкана које су далеко напредније у приступном процесу и много дуже чекају пријем.
Црна Гора и Србија се сматрају лидерима из региона у приступним процесима.
Додуше ове две земље се налазе у неједнаким фазама у приступним преговорима.
Преговори између Београда и Брисела су практично залеђени већ три године због неувођења санкција Русији као одговор на агресију против Украјине.
Црна Гора је у јуну ове године одмрзла преговоре о чланству; отворила сва поглавља те ради ка затварању истих. Најнапреднија је земља из групе проширења.
Експерти из Европске комисије не искључују могућност да би Црна Гора, под условом да постоји политичка воља, могла затворити сва поглавља у наредне две године како би се отворио пут ка пуноправном чланству до 2028, најдаље 2030. године.
И за и против у Београду и Подгорици
Милка Кнежевић из Београда каже за РСЕ да би Србија "већ требало да је у Европи јер и јесте у Европи".
"Али та дистанца коју та такозвана Западна Европа, али то није ни Западна, то је и Западна и Источна јел, нас гура од себе. Мислим да та иста Европа дозвољава да код нас у држави ништа не функционише, да све пропада. Они то сигурно све знају, да оде и школство и здравство, судство – све оно што је база једне демократске државе пропада – а пушта то да се дешава, па онда мислим да она заправо одржава нашег властодршца на власти и значи ништа нам не жели добро. Једино што би вредело то је тај пасош. Али и без тог пасоша, сви се одселише. Тако да више не знам чему би нам та Европа уопште и служила", констатује ова Београђанка.
Она сматра да Србија неће бити примљена у ЕУ.
"Мислим да ће се они пре распасти него што ћемо ми ући, и да ће доћи до неке друге политичке расподеле у свету и да нам та Европа онда ништа неће ни значити", каже.
И Мустафа Мехмедовић каже како Србија и јесте у Европи, али изолована, те да "нема шансе" да уђе у ЕУ јер је "православна већином".
"Они причају то већ двадесет и нешто година да причају о проширењу, биће још двадесет и нешто година да причају о проширењу. То је чиста политика. У чему ми заостајемо за њима? Не заостајемо за ни чим. Него ја мислим, не знам, то је моје мишљење, да смо ми превише искрени и да много више верујемо њима, што не би требали да верујемо. Јер ја мислим да они нас само замлаћују", мишљења је овај грађанин Београда.
О томе да ли би улазак у Унију био користан каже:
"Ја мислим да народ, 70-80 посто не верује Европској унији, шта се дешава све, мислим да не верују. Јер ти мораш да кажеш оно шта они кажу, не можеш ти сам својом главом да размишљаш. Јер они сами себи бирају ко ће да влада у Србији. Не бира народ", истиче Мехмедовић.
Немања Перовић из Београда сматра да Србија неће ући у ЕУ "у наредних десет година минимум", а о разлозима каже:
"Мислим да и наша држава не функционише најнормалније, ова власт и претходне власти, а и Европска унија не жели тренутно никога у својим редовима, имају довољно већ проблема својих, тако да мислим да је обострано, а да је ово (процес придруживања) само про форме ради", коментарише Немања Перовић.
То да ли би било битно да Србија уђе у ЕУ и због чега би грађанима тако нешто евентуално било битно, Перовић илуструје примером Бугарске.
"Као што би један мој друг из Бугарске рекао, каже, ништа се пуно није променило, само су политичари постали мало више нормални. Не могу да више злоупотребљавају положај као што су пре могли. Једно то је нека предност. Тако да и код нас би могло то да се преслика.
"Били бисмо", сматра, "натерани да боље функционишемо".
"Не зато што се ми плашимо, него би морали да следимо нека правила", закључује.
Подгоричанка Андријана Сјеклоћа сматра да је "из више разлога" битно да Црна Гора уђе у ЕУ, "а највише због усклађивања свих сегмената друштва као што је образовни, здравствени, правосуђе и све то".
"А не знамо кад ће Црна Гора ући, не бих да нагађам. Нисам сигурна да ова динамика развоја и стања уопште у нашем друштву води неком брзом у уласку, али ето ја се надам чим пре, јер би за све нас било добро. Помиње се 2028. година, помиње се и 2030. али нисам компетентна. Надам се чим пре, јер нас треба обуздати и контролисати са свих страна", наводи ова Подгоричанка.
Међутим, угоститељ Балша из Подгорице сматра да улазак у ЕУ "не би донео добра омладини, будућности, јер би се изгубила искра слободе коју су Црногорци вековима бранили".
"Уласком у Европску унију губимо права на своје, независне законе и мораћемо да прихватимо све законе оно што нуди ЕУ. А сад можемо да видимо да Европска унија нуди лоше ствари као што су геј параде и остале ствари које су неморалне, тако да ко има очи може да види куда то све иде", наводи овај грађанин Подгорице који није желио рећи презиме нити је хтио фотографисање.
На питање да ли то значи да не види ниједну добру ствар у ЕУ, одговара: "Ако ћемо да продамо веру за вечеру, онда можемо да видимо."
Марија Јововић, трговац из Подгорице, каже како не зна када ће Црна Гора бити примљена у ЕУ, али мисли да то неће бити скоро. Сматра да не би ни требали ући уопште, јер "нипошто нисмо спремни, нити заслужујемо.
"Никако. Зато што нисмо тог менталитета. Нико ништа не поштује. Цела држава је таква. Здравство, школа, факултет, ништа немамо, државна предузећа немамо, ниједно. Можда би се уласком у Европску унију то променило, имали бисмо бољи стандард, али тешко да ћемо овакви ући са оваквим законима, правима. Све би требало да се промени да бисмо могли да функционишемо као цивилизовани народ. Да нема насиља, да нема наркотика. Да буду сви заштићени а не само неки. Данас нисам задовољна ни стањем у здравству ни образовању. Ћерка ми студира у Београду јер овде не може", наводи ова тридесетосмогодишњакиња.
Двадесетдвогодишњи Милош Дурковић мисли да би Црна Гора могла да уђе у Европску унију, у најоптимистичнијем сценарију, за неких пет или шест година. Сматра да је из године у годину боље стање.
"Политичари скупљају поене на питањима националног идентитета и баве се небитним стварима што оптерећује тај пут. Али дефинитивно је боље него што је било. Можда делује да су све мали кораци али ако се настави овако мислим да ће бити само боље. Народ би, такође, морао да се промени и да се не оптерећује питањима национализма, иако им се то пласира стално, како би смо сви кренули заједнички", оцјењује овај студент из Подгорице.
О томе зашто је важно да Црна Гора уђе у Европску унију, каже:
"Иако нисам највећи фан Европске уније, важно је да уђемо јер мислим да ће нам донети много бенефита. Лакше ће нам бити, бољи економски стандард, имаћемо слободу кретања, лакши прелаз у друге државе. Волео бих баш да будемо препознати као европска држава, да нас не препознају по криминалу, по којем смо први. Лично, нисам противник Уније само сматрам да ни тамо није толико добро колико људи причају. Није да имамо пуно избора. Боље и да смо у ЕУ него да будемо са неким зараћеним странака и да се мешамо у туђе унутрашње сукобе."
ЕУ достигла рекорд у застоју проширења
Председник Еврпског савета Шарл Мишел је прошле године поручио да ЕУ треба да буде спремна за пријем нових чланица до 2030. године.
Док су редовно оклевали да се обавезују датумима, након овог тренутка, разни званичници ЕУ нису оскудевали да спомену овај временски оквир као могућност.
Међутим и у случају да се остваре најамбициознија предвиђања, и ЕУ заиста прими, барем једну нову чланицу до краја ове декаде, или се макар заврше процедуре за чланство, ЕУ је већ сада постигла рекорд најдужег периода застоја у ширењу.
Биће скоро двадесет година да ЕУ није више расла.
Хрватска најдуже ужива статус најмлађе чланице ЕУ.
Никад у историји ЕУ, није било толико дуге паузе, а да нису примљене нове чланице.
Након пријема Хрватске 2013 године, не да се ЕУ није ширила, већ се и служила, одласком Велике Британије, након Брегзита, референдума који је одржан 2016. о изласку ове земље из европске породице.
Погледајте ОВДЕ ударе руских Сухоја у Курској области
Извор: Косово Онлајн / РСЕ
