Он је, одговарајући на питање шта ће други Милановићев мандат значити за Србију, рекао да ће ко год буде био на власти у Хрватској, имати забележене циљеве када је у питању Србија, а то су нерешене границе на Дунаву између Србије и Хрватске, питање несталих у рату деведесетих и суђење за ратне злочине.
"Србија је 2003. године донела законе о суђењу за ратне злочине, у које је уврстила регионалну надлежност, што значи да су српски судови и тужилаштва надлежни да суде за ратне злочине на подручју целе бивше СФРЈ. Томе се противе посебно Хрватска, али и ЕУ", објаснио је он.
Штрбац је истакао да Срби кандидату владајућег ХДЗ и њених партнера за председника Хрватске Драгану Приморцу нису заборавили да је он 1991. године учествовао у рату тако што је упадао у српске станове, избацивао те породице, док с друге стране Милановић није учествовао у рату деведесетих и има потпуно другачији однос према том рату.
На питање како ће изгледати кохабитација председника и премијера у Хрватској у наредним годинама након Милановићеве подебе, Штрбац је рекао да се, слушајући Милановића и хрватског премијера и шефа ХДЗ-а Андреја Пленковића у недељу, може закључити да ће кохабитација и сарадња бити још "тврђа" од сада, уколико је уопште буде и било.
Штрбац је оценио да ће сарадња Милановића и Пленковића зависити и од глобалних кретања, односно сукоба Русије и НАТО-а, истакавши да је Милановић један од ретких председника држава које припадају прозападним асоцијацијама који не жели да се Хрвати на било који начин мешају у руско-украјински сукоб.
Он сматра да је управо на тој политици Милановић и добио оволику разлику у гласовима на овим изборима јер је све време пропагирао да докле год је он председник, хрватски војници неће ићи у Украјину.
"Милановић је постао суверениста са левице. Суверенизам је одлика десних странака и крајње деснице, а Милановић је са левице постао суверениста залажући се за то да њихови не учествују у руско-украјинском сукобу", објаснио је Штрбац.
Извор: РТ
