У Кијеву чекају и помно прате сигнале из Москве и Вашингтона и скоро свакодневно понављају жељу за „праведним миром“.
Према аналитичарима „Вар мапер“ Русија је заузела нешто више од 18 одсто али офанзива се захуктава. Руске снаге су заузеле око 400 квадратних километара у децембру прошле године.
Један украјински командант изјавио је да руска пешадија у малим групама истовремено напада у више праваца што отежава украјинским снагама да концентришу ватру.
Руске јединице сада су само пет 5 километара од центра Покровска и преузеле су контролу над Кураховом и већим делом града Торецка, према геолоцираном видео снимку, преноси Си-Ен-Ен.
Портпарол украјинске војске Виктор Трегубов каже да су борбе настављене око Курахова и да се трупе задржавају код електране, „тако да не можемо рећи да су руске трупе потпуно заузеле град. Али, наравно, већи део града је претворен у рушевине.”
Руски „модел једноставног исцрпљивања је непромењен. Непријатељ се неизбежно исцрпљује пре него што се истроши руски парни ваљак“, каже аналитичар Кит Д. Диксон.
Циљ Кијева је да одбрани оно што још има. Украјински министар одбране Рустем Умеров рекао је прошле недеље на састанку са савезницима у Немачкој да ће приоритети Украјине у овој години бити стабилизација линије фронта и јачање њених одбрамбених способности.
Чланови Контакт групе издвојили су више од 126 милијарди долара помоћи Украјини у протекле три године. Партнери су ове недеље обећали даљу помоћ у Немачкој, укључујући 30.000 дронова током следеће године и више система противваздушне одбране.
Амерички секретар за одбрану Лојд Остин рекао је у петак да коалиција „мора да настави да стоји чврсто са Украјином и да ојача украјинску позицију за преговоре који ће „једног дана довести до краја Путиновог монструозног рата“.
„Једног дана“ је горуће питање. Остин је рекао о долазећој Трамповој администрацији: „Нећу да спекулишем у ком правцу ће ићи.
Немачки министар одбране Борис Писторијус је чак сугерисао да би нова америчка администрација могла да прекине састанке Контакт групе, рекавши да ће у том случају „треба да се настави у другом облику“.
Преговори о окончању сукоба тренутно изгледају мало вероватни.
„Разлог је једноставан. Москва није спремна ни на какве компромисе. Игра на победу, а не на реми“, каже Аркадиј Мошес, аналитичар „19ФФ“.
„Успех се може постићи на бојном пољу или за преговарачким столом, али он мора бити неупитан. По Путиновом мишљењу, Украјина треба да буде поражена, а Запад мора јавно да призна пораз Украјине, али и свој,“ сматра Мошес.
Трампов изасланик за Украјину, бивши амерички генерал Кит Келог, рекао је прошле недеље да се нада да ће моћи да дође до чврстог и одрживог решења за сукоб у року од 100 дана. Сам Трамп је током кампање рекао да ће зауставити борбе у року од 24 сата од преузимања дужности, али је на недавно питање колико брзо може да оконча сукоб рекао: „Надам се да ћу имати шест месеци. Не, мислим, надам се много пре шест месеци."
Нејасно је како се непромењени циљеви Кремља слажу са плановима долазеће Трампове администрације.
Москва ће у апсолутном минимуму захтевати да Украјина уступи територију коју је изгубила и да одустане од настојања да се придружи НАТО-у. Управо то и Трамп сматра да је испровоцирало Русију да крене у напад на Украјину.
Али Кремљ ће вероватно захтевати много више.
Од Кијева се „очекује да прихвати опсежна ограничења величине својих оружаних снага и врста система наоружања које сме да поседује. Ови предлози нису рецепт за одрживо решење“, каже Серхиј Кузан из Атлантског савета.
Москва није показала знаке одустајања од свог максималистичког захтева за укупност сва четири региона за које тврди да је припојила. „То би значило предају велике количине неокупиране украјинске територије, укључујући град Запорожје са популацијом од око 750.000 људи“, напомиње Кузан.
За сада, и Бела кућа и многи коментатори не виде жељу ни једне стране да започну преговоре. „Сада нема очекивања да је било која страна спремна за преговоре“, каже портпарол америчке националне безбедности Џон Кирби.
Иако су и Кремљ и Трамп изразили спремност за самит, преурањени напори да се унапреде преговори о украјинском сукобу могли би да имају супротне резултате, сматра руски коментатор Георги Бовт.
„Ако се састанак одржи прерано, када услови за мир још нису сазрели, донеће више штете него користи. То би могло довести до још веће ескалације. Истовремено, обе зараћене стране и даље се кладе на наставак непријатељстава, не сматрајући да су њихове снаге исцрпљене“, написао је он на Телеграму.
Извор:Политика
