Да је Владимир Ђорђевић претучен приликом хапшења, први су известили из опозиционе Српске демократије, чији је потпредседник Стефан Вељковић навео да се иницидент навео на улазу у место Сочаница.
„Прекиноћ око 20.00, група од три другара боравила је у кафани Ловац у Лепосавићу. Након тога, хтели су да оду до Сочанице. На улазу код Сочанице, заустављају их специјалци. Траже им документа. Владимир седи на сувозачевом седишту и отвара врата како би дао документа (зато што прозор на вратима не ради како треба). Специјалци му насилно залупе врата. Владимиру не буде јасно зашто и покуша поново да отвори врата и да преда личну карту специјалцима“, рекао је Вељковић.
Потом је додао да су Ђорђевића два специјалца насилно су извукла из аутомобила и почела да бију.
„Тукли су га минимум три минута. Осталим путницима у возилу још четворица специјалаца уперила су пушке у главу. Владимиру је приликом зверског пребијања разбијен нос, поломљена аркада, лила му је крв из носа и из уста. Тукли су га док је био у блату, на поду“, написао је, између осталог Вељковић позивајући међународне организације да реагују.
О полицијској тортури сведочио је и Дејан Милетић, пријатељ ухапшеног који је свему сведочио.
“Крв је ишла из носа, из уста, са главе, не знам како је жив”, наводи Милетић у сведочењу за портал Алтернативна.
Потом је појаснио како је све почело.
“Синоћ око 20 часова били смо у локалу у Лепосавићу, са другарима, и одатле смо окренули до Сочанице да попијемо пиће. Зауставила нас је полиција Роса, ја сам возио ауто, Владимир Ђорђевић је седео на сувозачевом месту”, почиње сведочене Дејан Милетић.
Наводи да је личну карту дао полицајцу а да је Ђорђевић то покушао да учини са своје, сувозачеве стране, отворивши врата да документ преда полицајцу који је био са те стране. Додаје да је полицајац гурнуо врата, након чега је Ђорђевић покушао да личну карту да другом полицајцу.
“Двојица су прилетела, извукли га из аута, бацила га на земљу и почели да га бију, нас истерали из аута, раширили руке, ноге, почели да шутирају по ногама. То време док сам могао да гледам, њега су цело време, њих четворица су били”, описује Милетић.
Каже да је то трајало око два до три минута: “Кад су га подигли видео сам да му је нос малтене сломљен, крв је ишла из носа, из уста, са главе колико сам могао да видим кад су га усправили, почели су да се деру на нас, њега су ставили у блиндирано возило, нама рекли да се јавимо у полицијску станицу у Лепосавићу”.
Не знају где је
Наводи да је то последњи пут када га је видео и да до поподневних часова није знао где се његов пријатељ налази. Покушавали су да сазнају да ли је у дому здравља или у болници али без успеха. Незванично је сазнао да се налази у Приштини али без званичне потврде где тачно.
“Звао сам Владимира Радосављевића да питам да ли може нешто да нам помогне да барем сазнамо да ли је уопште жив”, додаје Милетић.
Наводи да је уз помоћ представника Српске демократије дошао до незваничних информација да се Ђорђевић налази у Приштини.
“Онолика, бруталност и онолико батина, не знам зашто, само зато што је држао личну карту и што је отворио врата, зар је то толики прекршај”, пита се Милетић.
Извор: Нова
