Пише: Бранко Вељковић
Због свих тих дивних студената Србије, због часног професора, уваженог, речено од пријатеља, преко заједничког пријатеља, текст.
Професоре, поклањам вам садашњост.
Постоји нешто страшније од тога да Онај који то може уништи наш свет. Страшније је да га једноставно – заборави. Тада је Изабрани умро узалуд а овај свет више неће имати будућност.
Зато су студенти Велики. Јер они су будућност и не боје се те будућности. То су показали! Студенти су победли оба лопова – и жал за прошлошћу и страх од будућности!
Студенти су својим чињењем сво то страшно учинили даљим од Србије и за свој народ тако изборили још једну шансу.
Тако их треба и уважити.
Убијање Истине је процес који се одвија у уму појединца, исто као и рађање истине. Истина се дакле рађа у уму сваког од нас који је за Истину спреман. Зато су студенти већ победили, јер су препознали Истину и не одустају од ње. За крај времена процес је наравно убрзан, драматично. Отуда тако незаустављиво, силовито и брзо рађање рођених а јасно је да је та одлука била исправна.
Студенти су показали да имају и срце а поштујући Блеза Паскала разумећемо шта је срце за Истину: „Ми спознајемо Истину не само разумом него и срцем; срцем сазнајемо прве принципе и разум који у томе нема никаквог удела узалуд покушава да им противречи.“
Студенти зато сада имају и разум и срце.
А самозвани безочник који ће на крају све те своје идиотлуке да на суђењу таксативно набраја као своју одбрану, размишља на дресирани начин. Он, наравно, не уме другачије. Зато он, такав дресиран и постоји, зато је креиран – да би сви видели Истину тако што свакодневно до имбецилности гледају бестијалну лаж и гадост. И ако бисте измерили монструозну количину и масу свих тих гадости које су изговорене у протеклим деценијама са очигледном метастазом у последних 12 година онда, по свеприсутном закону равнотеже, разумете каква се сила жеље за Истином сада створила у народу! И то сада стварно постоји, генерисано је!
Студенти су то покренули.
То зна и пурпурна братија и зато ћути. Страх их је јер и њихово ћутање сада има другачији призвук. Саучесник се може постати чињењем али и нечињењем.
Зато је самозваном дат сав тај простор на јавној сцени па чак и трагикомична тирада о томе да је постао ишта више од друга члана на једној мање видљивој сцени, са тенденцијом те сцене да се после свеопштег чишћења статиста врати у своје дискретно стање. Додуше, за њега постоји и конвертибилна цена за све то јер тако су генерисани строго контролисани механизми да он то што му за то треба и отме од свог народа и ето вам ту још пар одговора.
Наравно, дато може бити и одузето без обзира на девизне рачуне а њега онда чека „дародавац“ са којим је направио договор. Тај не препознаје валуте, а иронично, највише се радује управо свим тим валутно исплаћеним, још од времена 30 сребрњака. Степенице за самозваног у том делу представе јесу биле картонске али је „дародавац“ увек стваран. Самозванци су можда тренутни власници свега тог отетог и покраденог али само неизговорени све то стварно поседује. И кад сви потезом стилуса забораве и овог самозваног тај „дародавац“ га сигурно неће сметнути с ума. Његов ум је за човека бескрајан и памти и звук ветра када је ветар створен. Није склон забораву а опрост не познаје нити га тражи чак ни за себе. Тај стрпљиво чека своје.
Тако је овом игром свест о свим његовим и њиховим лажима постала политички став сам по себи, априори, а студенти су за свој увид сада јасно препознали пуно зачење појма САМОЗВАНИ у политици, дакле - НИШТА. Последично, чињеница да Устав не препознаје „ништа“, ни као правну ни као фактичку категорију, је само неопходни правни оквир за формулацију времена, дефинисање курса и наравно текст оптужнице која следи. Јер, ко не препознаје Устав ризикује да онда и Устав заборави на њега. Дешавало се то пуно пута.
И наравно, као и сви малоумни амбициозни ништавци, и ова генерација самозванаца реагује предвидљиво. Петљају се још више у манипулације, лажи, насиље и репресије. Хоће Истину да присвоје силом! Каква ноторна будалаштина! Безбукваровић је и ту послужио сврси. Предвиљиво, као и увек, како је притиснут новим, неочекиваним и по њега неиздржљивим стањем, тражио је и добио је да се у одбрану његовог лика и дела анимирају сви и све од тог генерисаног посттитоистичког талога, мимо свих географских граница и јавно-политичких логика. На унутрашњој сцени прва транша лојалсита су наравно Мали Маре Пате и његово легло експерата, Бизон и његови бизонизми, онај који би у име „државе то сам ја, тј. он“ да присвоји сву децу Србије, херој скупштинске туче у којој нико није добио ни једну модрицу али су зато сви добили бесплатан ручак па све до приблесавог деветара цокулића коме је запало у задатак да по договореном сценарију увеже студенте са „Цртом“. И да сад не објашњавамо да та „Црта“ има везе са студентима исто колико и самозвани са дубоком државом али ми је било неизмерно забавно то око црте. Па драги мој ципелићу, па ти и свеже напуштено циганче са подгоричким подадресама и друг чипси имате пуно право да причате о црти и цртама и кад цртате заједно и кад цртате свако за себе. Ви бар знате колико кошта црта у Београду иако цео живот волите да цртате на рецку, али било је и кад сте плаћали, зар не? Него, јел стоји црта стабилно, оће ли да пукне цена кад пукне и НИС? Оће ли цена црте да скочи пропорционално као бензин са 200 на 360 динара, рецимо? Договарате ли се око цене црте као што сте лепо договорили ову тираду око предаје НИС-а, или вас за тај ресурс и даље нико ништа не пита? А и НИС је тешка игранка. Шта ако на крају самозваног стварни власници принуде да га зарад пар сати власти стварно отме од уписаних власника?
Зато, гласам за ципелића. Не дирајте му његове црте. То је за њега и уплакано распевано циганче, пардон ромче, и пола Владе и Скупштине свети геометријски појам који је од свих њих начинио алхемичаре. Они су од те беле црте успели да начине 3 Д анимацију у којој су они министри, председници, директори, доктори наука и шта све још не. Неки су постали чак и хулигани и спаситељи. Зато, не дирајте им њихове црте, напротив, дуплирајте им их, са 9 на 18 па нек у својим делузијама буду шта год хоће, само нека народ оставе на миру.
Подршка са стране је посебно занимљива. Да их не набрајам, ту су у ред стали сви осведочени мрзитељи и себе и других са децидним ставом како подржавају студенте у Србији. Идеја је, студенти су схватили, да се кроз све те арлекине смуче народу, да народ посумља да је стварно тако, да су то деца неких других а не деца Србије. И опет, и ту су студенти разоткрили превару и победили. Ни ова подметачина није прошла.
Тако су наши драги студенти могли да лагано, уз кокице, виде и поименично попишу, добру требало, која се све булумента окупила да их блати и да им прети, да их назива комуноусташама и комунистима, џаболебарошима, анархистима и страним плаћеницима. Од наркодилера и стварних усташоида до 17.000 носилаца белих пелена које је, гле чудне логике, самозвани назвао лојалистима. Ако пренебрегнемо све Љотићеве експерименте са том терминологијом можда самозвани и даље верује да је он део француског светла те отуда и преписана терминологија! Као што пред огледалом вежба положаје руку и тихе гестикулације да би указао на „спознају“, тако би ваљда да copy paste препише и француску терминологију, можда и да је припише себи као што сада ешалон идиота хоће да представи себе као вође и идеологе студентских протеста! Сад би већ било смешно да није одвратно.
Али добро, ако већ толико воли француске кланице, или их можда призива, на крају текста га онда морамо песмом подсетити какви су били умови који су креирали француску рапсодију.
Можда да га неко подсети и на то како су лојалисти прошли у француској револуцији ако је већ заборавио како су напредњаци прошли у Србији другог тријумвирата. А можда је хтео да укаже на крволочност са којом су лојалисти требили грађане Париза да би одбранили неодбрањиво. И наравно, ништа они нису бранили, то је само био пригодан изговор за неизрециво зло, пљачке и масовне егзекуције. Нека неко каже самозваном да је и Француска праварена и тада и сада јер светло се не простире у складу са географијом већ упркос њој. Светло се само дели по географији због безбукваровића који дугачије не би умели да проходају али сунце не познаје те границе. И то јесте део несхватљивих Петроградских ћуди али о томе после ослобођења. Србија је у тој математици Француској додељена само као привремени кусур, прелазна фаза ка формирању десет царстава са три центра. Зато Србија као вечита разделница, ранжирна станица за несагледиве количине крвавог новца, вечито тржиште јефтине радне снаге и расадник регрута за неке туђе ратове.
И опет, центар једног региона неће бити Париз, свакако, али Париз ће наставити да постоји, макар и без Француза као што се под самозваним и Србији привиђа Србија без Срба. Али добро, и Рим је када је био у кризи регрутовао убице и малоумнике и то је можда умело да привремено спаси империју али никада није спасило императора. Историја, самозвани, и то она јавна коју си и ти имао и то у оне 42 књиге које си прочитао за три дана, може да се чита и изучава, нико ти то не брани. До оне друге историје ионако никада ниси дошао. Како су се тек сви смејали на све то, јел ти то испричао неко?
И тако су студенти прозрели све те самопонуђене „коловође“ њиховог протеста, баш као што су прозрели и оне скотове и масовне убице 90тих што су опет иступили са тим офуцаним „студенти су у праву“. И њих су студенти прозрели и презрели. Браво за студенте! Нису насели на кључну политичку подметачину примитиве припиздине вечитог варљивог лета – студенти су у праву. Јер студенти ЗНАЈУ да су у праву, сви знамо да су у праву, него шта ћемо сад са тим?
Овај пут, самозвани нема херца ни за партијски пленум, већ опет акламације. Схватио је да и у партији има родитеља чија деца треба да живе у овој припиздини и кад самозваног више не буде а и та деца, чак и њихова деца, сада виде све. Ћуте, али виде. Зато би да решење датира за април, мај док се народ примири али не пита се сада више самозвани ни око датума а још мање око умирења народа.
Овај пут нема маме и тате да ургирају код директора школе да га уплаканог постављају за председника одељенске заједнице као кад је као млађани самозванац у покушају плакао што га деца нису изабрала. Горски би зато сада могао да допише и допуни Габријела јер поред пуковника и патријарха ни самозваном нема ко да пише а ни ко да му брише сузе.
Можда би најбоље референдумско питање требало да буде – јесу ли студенти у праву?
И нека све ово, професоре, буде део одговора. Студенти, с’ поштовањем, сада вама!
Увек је било опасније кршити правила него законе!
Као што сви сада виде, у Србији је опасно бити студент. Нарочито ако сте студент који мисли и који увиђа и још, поврх свега, сме да говори и да делује. То је одувек био јако опасан студент. Тај студент се по фамозној трећој линији рада служби које ничему добром више не служе, по принципу „ја само радим свој посао“ води као унутрашњи непријатељ. И као што сада видите, унутрашњи непријатељ се постаје тако што почнете да мислите својом главом, да увиђате, да спознајете и делујете за спас нечег ширег и већег од пуке сопствености.
Надаље, студенти су опасни јер су самоорганизовани. Јер су стварно своји и самомислећи. Тако самовођени и самомислећи су сушта супротност од самозваног и свих других безидејних цуца које цео живот водају на поводцу. Студенти су развли свој глас а самозвани и даље глође туђе коске. Не могу ни да замислим тај бес свих тих цуца са кратких поводаца кад им необориве лекције о слободи држе сви ти млади људи и то јавно!
И то је та неиздрживо тешка утакмица за сваког самозванца – глас слободномислећег, глас ван њиховог казана који глас их панично плаши. Зато на студенте шаљу све те „вође“ и самопонуђене болесно амбициозне бестиднике који би да их присвоје, разне „организаторе“ и „финансијере“ овог студентског протеста. Има ту разних идиота, али ето, препознаше студенти и све њих. Једноставно су их обрисали. Кратким и једноставним, писменим и утемељеним саопштењима бришу их из свог поретка. Игноришу их као и све друге самозванце. Не упуштају се у полемике и не даве се у сплачинама режимске демагогије. Одлично и једино исправно!
Генијално је било како су студенти почистили и цео НВО сектор и све те високотиражне ПР подметачине попут оне црвене шаке – „Нас то не интересује, чији су то знакови били негде. Овде су руке крваве стварно.“ И опет тачно и једино исправно!
Да се цела Србија преметне у онај Пилатов лавор не би било довољно воде за све те крваве руке.
И студенти се не плаше да то и кажу!
Јер студенти су схватили да говорити Истину и разобличавати лаж није у потпуности исто. Истина је Истина и сама је себи довољна а разоткривање лажи је бесконачан процес јер је около нас бесконачно пуно лажи. То и јесте једна од замки блато политике, уплитање у бесмислене расправе чак и када сте недвосмислено у праву. Зато су исправно одлучили да једноставно говоре Истину и ето дара и победе. Бесконачност лажи се једноставно самообеспредметила, исчилела.
Зато за студенте обневидели спремају и упадне тимове и кордоне и „мере и радње“, зато се деле дневнице и спремају џакови готовог новца за тајна хапшења и прогоне. Зато, јер само комплетан идиот може да мисли да ће кордоном да ухапси Истину. Такав зликовац би заправо да ухапси мисао, зато хапси оног који мисли. А те кордоне су увек слали најглупљи и за њих су се бирали најбездушнији јер како другачије квалификовати неког ко је у стању да прегази колима или млати до крви нечије дете које говори Истину и бори се за своје право на живот!
За кордон је увек требао само изговор, макар и измишљени а за то што студенти раде довољан је разлог - жеља за животом! У том беспоштедном рату између свих њихових изговора и живота, живот је увек победник, Богу хвала!
Та силина и сва та армада која се дигла на вас говори вам колико сте заправо у праву.
И ваше је Уставно право да укажете на неуставно деловање и чињење, посебно ако то чини неко ко себе види као представника највише државне власти. А студенти управо то чине – аргументовано указују да је Србија у неуставном стању! Дакле, један човек је самозвано сам себе прогласио за самотумача свега и свачега. Студенти су против тога. Устав је против тога. Дакле, није реч о нападу на Уставни поредак већ о одбрани Устава.
Али добро је да између студената и самозванаца буду кордони. Ти кордони су сурова али јасно видљива граница између два света. И није тачно да су студенти затворени по факултетима. Студенти су поносни и суверени господари тих острва слободе а сви други грађани ове земље су још увек таоци сопствених страхова. Самозвани је студенте заменио за неке који га се боје, њега и његових кордона.
И опет, интересује ме како мисле да кордонима ударе на тишину. Како ће кордонима да разбију Србију која је због тих младих људи научила да се уједини па макар и око тих трагичних 15 минута тишине. Поништили су студенти све ваше букаче и преплаћене музичаре са трга на којима сте прослављали нову годину по једној од матрица конкордата, а и то по вољи народа, јел тако?
Не пролази више ни оно Пашићево покривање заставом кад год државни лопов нешто украде. Нема толико застава у Србији а известан је и генерални штрајк а радници умеју да у својој спознаји са собом понесу француски кључ, али онај стварни. Србију јесте разоружали али кључеви су и даље у рукама народа.
Сад се види јасно, читали су се текстови. Добро је. Јер као што ови студенти више нису студенти већ професори тако ни ово није више само политичка борба већ обрачун Истине са легионима лажова и њиховим кнезом. Зато, поновићу, самозвани паја по манастирима са аудио-видео екипом. Глумио је све па би сада да одглуми и верника.
Заправо, самозвани је као осведочени хулиган са трибина кога се нико са трибина не сећа и јунак који креће на петорицу са митраљезима који никада нису дошли, на прву назнаку да ће око новосадске трагедије да настане већи проблем од пописа 60 подизвођача, одмах јавно храбро иступио и слагао – нисмо ми реконструисали никакву настрешницу. Дакле у духу тог херојства треба да га виде и сви његови лојалисти пре него што запевуши „нисам ја мајке ми, они су то на своју руку“.
Зато, за ове студенте више нема ни испита ни испитног рока. Ти млади људи су упарво положили најважнији испит у животу, личном или академском, како год хоћете. Студенти су тај испит положили а за Србију ћемо тек да видимо.
Јер тај испит из ЧОЈСТВА је вазда био немерљиво тежи од сваког испита из јунаштва. Јер чојство је неустрашивост која траје а јунаштво је ситуација, нешто што се десило, дивна прилика или трагична не-прилика. И тако млади, какви јесу, студенти су свим професорима, свим родитељима, свим грађанима ове земље одржали час о чојству. Шта ће сад ко да уради са тим, то више није до студента. Из угла нереченог – студенти су управо одбранили Србију!
И колико су велики, ти дивни млади људи не траже ништа за себе. Они знају да не могу да иду фронтално на власт. Они само траже идеју која ово може да разреши у политичком контексту па да то подрже а да не упрљају све што су до сада урадили а урадили су много.
Можда је највећа победа студената што су победили а да нису постали као они против кога се боре.
До тада, у Србији је опасно бити студент, јер Србија има власт којој су и њена деца непријатељи.
У Србији је опасно бити и сељак.
Јер ако сте сељак, нарочито ако сте из околине Чачка, власт из Београда вас по устаљеном маниру понижава, презире, мрзи. Криви сте што имате свој кромпир и лук и што имате своју живину, своје „благо“, шљиву и имање. Криви сте зато што своју децу школујете мукотрпним радом, посвећеношћу и надасве љубављу а не криминалном, убиствима, издајама и купљеним дипломама. Зато ће на вас да пошаљу специјалне службе и њихове врле припаднике који нису ништа научили из времена кад су неки други заборавили да постоје ЗБОГ народа а не ПРОТИВ народа. Тада ће те сељаке да хапсе, да им плене радне машине и одузимају имовину јер је и тај сељак у оваквој мрачној Србији квалификован као унутрашњи непријатељ. По онима који те сељаке хапсе сељаци су непријатељи а не страни официри у генералшабу и сви ти душебрижни странци распоређени по министарствима, агенцијама и у државној администрацији.
И разумем шта их у том поднебљу плаши. Толико тога је рођено у том крају. Из једног села поред Чачка је и Владислав Петковић Дис и под том шљивом је записана и његова Недовршена песма, удављена у Јонско море монструозним одлукама тадашњих самозванаца. У тој тужној Србији у тужно време заокружена је и пуна, свевременска свест о свим тим „мрачним хуљама које су се назвале патриотама“. Како онда, тако и сада.
За оне који воле упоредно право а „само раде свој посао“, ето га пример из Судана. У поступку који је вођен против припадника снага безбедности који су „радећи свој посао“ тешко претукли и батинама усмртили једног учитеља током протеста који протести су на крају довели до свргавања председника Омара ал-Башира, изречена је осуђујућа пресуда. После политичких промена, на суђењу, ухапшени безбедњаци бранили су се управо тако – они су само радили свој посао. Судија је 27 њих осудио на смрт и поручио им је – и ја само радим свој посао. Обешени су сви до једнога по убрзаном поступку.
Дакле у Србији је опасно бити студент који мисли, сељак који привређује и радник који ради. Опасно је бити и испод настрешнице на железничкој станици, опасно је да вас спашавају хеликоптером, опасно је да будете на наплатној рампи, опасно је бити и дете јер може да вас отме нека социјална служба или да вас неки идиот прогласи за „државно власништво“, опасно је и да прелазите пут на пешачком прелазу ако наиђе неко партијом заштићено и заслепљено биће, опасно је и да протестујете јер ће неко на вас послати убицу за воланом, опасно је и да аргументовано говорите о свим тим зликовцима. Много тога је опасно у Србији јер у Србији је заправо опасно бити човек.
Србија је земља у којој је народ крив и када гине.
Али најопасније од свега, у Србији је најопасније бити родољуб, као што је родољуб неименовани студент коме се дивим и коме посвећујем овај текст или сељак коме отимају све или радник вечито на одређено време коме свакодневно прете отказима и немаштином. Опасно је бити родољуб, јер ако сте родољуб одмах ће на вас дићи све расположиве „патриоте“ и прљавим играма од тих патриота ће направити првоборце и браниоце свега „нашег“. А та улога, првог патриоте, је увек била најисплативија улога у Србији, ма где се налазиле њене географске границе. Зато су се за ту улогу тако здушно увек гложиле све оне сви-сви-сви сподобе и бокан-кокан службеници градских гробаља и војводе са не-србским пореклом и сви њима слични креирани монстуми са зарђалим кашикама. Зато је најпедантнији креатор опзиције, нарочито те патриотске, увек била власт, њиховим речником речено. И у неисцрпном портфолију свих њихових задатака један од најважнијих је да на запаљиве наративе све те њихове демагогије и баљезгарије окупе све те људе који стварно воле своју земљу и да их онда једноставно – побију. Лично, у сачекушама или у исценираним саобраћајним незгодама, у неким договореним ратовима, свеједно је.
Да, зато су служили и тој улози се радују и данас. Ништа се ту није променило.
И опет Блез, као да је препознао све те патриоте који би да угуше родољубе: „Трчимо безбрижно у провалију, пошто смо најпре испред себе ставили нешто што нам смета да ту провалију видимо.“ „Наше“ патриоте служе и за то да родољубима прикрију провалију у коју нас воде.
Али студенти су овај пут и све њих прозрели и препознали. Тако се и студенти родољуби јасно раздвојише од свих тих вечитих патриота.
И ако их из равни ове долине суза преместите у раван душе видећете и ко свим тим сподобама господари. Зато, студенти, ваш глас није само глас младих који глас слави слободу већ и глас људи који славе живот. Да имамо и једног високосвештеника који има ваш светоназор то би тако било и речено. Јасно и гласно. Али тога у Србији више нема или можда никада и није било а да није била у питању само још једна перфидна замка закулисне политике и неких још мрачнијих планова. Зато су служиле све оне литије. Да се сав тај узнемирени и бесни народ подведе под лажни мир пурпурних мајбах мантијаша. Народ поново у тор а исплаћени мантијаши у следећи платни разред.
Тај део онога што сте ви учинили је схватио и самозвани и зато је брже-боље платио да га види Хиландар јер он зна ко је на вашем а ко на његовом крају духовног правца. И зато, да би вама парирао, организовао је тамо мало гимнастике и целивања пред камерама јер његова вера траје таман колико и видео запис. Исто као и храброст. А заправо и даље се куне у Ничеа, оног који је прогласио Бога мртвим али није појаснио – ко је убио Бога а тај део се самозваном посебно свиђа. Он би да се самокандидује за убицу Бога баш као што се самокандидовао за егзекутора над Србијом. И зато је поверовао у Ничеову „ја држава, ја народ“ а да заправо није ни држава ни народ већ само још један пуки самозванац.
Дакле, све и да га носи, његов крст је наопак. И то сте успешно разобличили. И ту сте га истерали на чистину.
Браво за студенте!
Тако су ти млади људи, самоорганизовани и самовођени, оголили тиранинију која влада. Сада је време да се сви сете дефиниције тираније ако смо већ сви заборавли дефиницију издаје, организованог криминала, безбожништва и душевне болести а гледамо све то сваки дан.
И пре него што подигне све домаће и стране капацитете да нагрну на студенте можда да подсетимо самозваног да све евиденције које су му доступне нису ни кап у мору, рецимо, онога што је иза себе оставио само један инжењер. Рекло би се неупоредиво, ни по квантитету а сасвим сигурно не по квалитету. А инжењерев тестамент је огроман али је аманет једноставан, тек пар речи. А умео је и да пише и није био лењ као што сам рецимо ја, потписник свих ових текстова, понекада лењ. Рећићемо овако, суочен са свим тим терабајтима Сноуден не би покрио ни интерпункцију.
Могао бих сада самозваном да причам о недовршеним књигама Зајцанова али џаба, до тога се не стиже картонским степеницама. Могао бих и да му објасним зашто је господар углова страшно љут кад га безбукаровићи приморају да скрати свој угао и да од две ноге шестара направи једну, да од крака шестара направи копље и онда то копље лети искључиво ка његовим легионима. Тако мора да буде јер сваки злочинац је свезан за све своје злочине, копље је онда последица. То се онда зове реконструкција. Није добро тада проклињати Бога због казне коју човек сам себи одреди.
Рекао сам ти самозвани да ће те једном парализовати и сломити препорођени СРБСКИ ГЛАС и џаба сада несувисле контре и парирања. Србски глас је једновратан јер је тај врат Србија, није Лернејска хидра као та твоја политичка гнусоба. Србски глас ће тражити да се Устав врати у функцију и то је већ препознато и овде и онде где ти мислиш да живи „тамо“, а онда привремена а не прелазна влада следи по Уставноправној логици, о томе слушај Горског и Србски глас, а разлика између та два појма није само пука граматика и ти то одлично знаш.
И лепо сам ти рекао шта све не знаш.
А ако већ потежеш убиство премијера Зорана Ђинђића онда ајмо нешто са краја а ускоро можемо и од почетка. Ти, самозвани, јеси се напио када је Ђинђић убијен, заправо тим поводом напио си се два пута. И сетићу те, то је било у време када још ниси постао врсни стручњак за кошарку и познавалац скупих пића па си још увек уместо Џејмисона упорно наручивао Џејмса. Спасоја Вулевића кога би сада да прозиваш тада си назвао јунаком. Део око Џејмса је забављао Мирчића и Тодоровића, но они су се углавном смешкали и ћутали али је све то посебно веселио Брану Црнчевића који ти је тада дао 20 еура да одеш и купиш тог твог Џејмса у близини Yu бизнис центра. Отрчао си и купио Џејмса, јел тако? Него, јеси ли икада вратио Брани тих 20 еура?
Што се тиче оног из Наисуса што прориче да је Беба сценариста свеже снимљене „Сабље“, што он свакако јесте јер Беби консултанту да би заживео као недосањана „Купола“ треба измишљена позиција „ја сам одбрусио мрском УС амбасадору“, подсетник за свеопште отварање свих истина које следи ускоро – Акција Сабља“ је прекинута тако што си ти, Наисусовац, добио позив од инжењера. Рекао ти је: „Децо, доста сте се играли, доста је било, укидај ванредно стање.“ Ти си то наравно безусловно одмах спровео у дело. Тако је било. И са тим сте се сви ви питали исто колико и самозвани са лондонским шрафовима и шверцом гаћа из Турске.
И тако док самозвани још увек безуспешно копа да пронађе свог Јуду, кад већ није разумео да је по њега најбоље да га сам направи, у касти на власти полако почиње да влада очај. А очај је заразна болест, као и страх. Зато је очај и био врхунски грех, својевремено је могао да га исповеди само понтифекс максимус. Папа је очајнику, посебно ако је у питању неки самозвани политичар, морао да објасни да чак и Божији посао може да обавља и најнеугледнији роб и да то, срећом, не одређује човек већ Бог, те да је онда сасвим јасно да посао политичара може да обавља ама баш свака амбициозна демонизована будалетина. Историја је то толико пута потврдила све и да у сенате нису довођени невини коњи да буду сенатори међу сераторима и да онда с пуним правом равноправно одлучују.
Речи ради како рекох на почетку, слике ради како желим да видите завшретак овог текста, и опомене ради да ако је већ самовољно пристао на подчињавање Србије распалом француском буџету, да никако не призива француске сценарије у Србију, за крај овог текста, следи отац „Краља који се забавља“ и „Човека који се смеје“, пир де франс, Виктор Иго, цртач који је иако деснорук цртао левом руком без гледања у папир. Иго је свог земаљског тиранина прозрео и презрео. Владавина самозваног Наполеона III је обележена злочином. Наставила се руинирањем Француске, масовном корупцијом, ширењем страха и тиранијом у унутрашњој политици. На спољно политичком плану тадашња Француска је толико огрезла у неутемељеним и бесмисленим политичким одлукама да се све окончало новим Ватерлоом и потпуном међународном катастрофом.
Свака сличност са Србијом је намерна.
Зато је Иго написао – Песме о тиранији!
„Кликнути: Народе! Терај тиране!
Подижи људе, тобом биране!
Деспоту не дај да те злостави,
Спасавај Устав, ред васпостави,
Засвирај трубу опште атаке,
Везуј шпијуне, гони јатаке,
Хватај лопове и лицемере,
Што златом твојим пуне ћемере;
Исправи једном те прси криве,
Не дај се више ногом газити;
Испери једном те ране живе,
Нек спадну с тебе сви паразити!“
Дакле, студенти ЈЕСУ у праву - спасавајмо Устав, ред васпоставимо!
Извор: Правда.рс
