„Вучић се неретко понаша као пубертетлија склон фасцинацији различитим идолима и потребом да их опонаша. Басну о својим лојалистима смислио је по узору на Трампову причу о лојалистима који су стали уз њега 6. јануара. Видела жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу. Вучић је одлучио да и он има тако неки преломни датум, па је изабрао 3. новембар. То је дан када је Србија оплакивала жртве у Новом Саду, а за Вучића тај датум има сасвим друго значење. За њега је то дан кад се осетио угроженим. Осећај угрожености, страха од губитка власти га не пролази од тада. Све што је је од тада смислио и урадио било је контрапродуктивно. Упао је у рупу и неразумно наставио да је продубљује“, наводи Понош.
Додаје да је прича о лојалистима „на брзину склепана“, те да Александру Вучићу служи да консолидује страначке редове који се распадају.
„Прича о лојалистима, о елитним следбеницима, служи му да консолидује своје страначке редове који се распадају. С друге стране, том причом покушава да уплаши студенте и све оне који су устали против ове власти и њеног злочињења. Прилично сам уверен да му је залудан тај посао на оба колосека. Никога не може ни да инспирише ни да уплаши та прича за лаку ноћ о преторијанској гарди чије војводе су му тата, брат и Вучичевић“, сматра Понош.
Прочитајте ОВДЕ шта Маск каже о терористичком акту у Лас Вегасу
Извор: Нова.рс
