Прва комуникација такве врсте није добро прошла, а након бурног телефонског разговора са Трампом, данска премијерка Мете Фредериксен брзо је отпутовала на европску турнеју како би задобила подршку Берлина, Брисела и Париза у вези намера САД да преузму контролу над Гренландом, преноси Б92.
Други лидери страхују да би им Трамп могао увести казнене тарифе, наводи Политико.
Европски политичари стали су у ред како би дошли до новог председника САД и објаснили му зашто баш они треба да му објасне политику ЕУ.
Списак позваних на инаугурацију сугерише, међутим, да је Трампов табор блискији са неким политичарима екстремне деснице него са мејнстрим националним лидерима.
У првим редовима нашла се свакако десничарска италијанска премијерка Ђорђа Мелони која је постала једини лидер из ЕУ позван на инаугурацију Трампа, а већ пре тога се сусрела срдачно са њим на отварању обновљене париске катедрале Нотр Дам у децембру.
Ту је затим и приватни сусрет раније овог месеца у Трамповој резиденцији Мар а Лаго, када је он назвао Мелонијеву фантастичном женом и помогао око ослобађања италијанске новинарке заточене у Ирану.
Како наводи Политико, остаје да се види колико су њене везе са Трампом стварно дубоке, а негативан поен могло би бити то што је одржавала блиске односе и са администрацијом бившег председника Џозефа Бајдена.
Још један минус је и издвајање средстава за италијанску одбрану које је испод два одсто БДП-а, а додатно ће се смањити ове године, што је знатно мање од пет одсто колико Трамп жели да европске земље троше на сектор одбране.
Други кандидат за омиљеног европског лидера код председника САД је мађарски премијер Виктор Орбан који је 2024. два пута био позван у Мар а Лаго, а и ранијих година упућивао је обилне похвале Трампу.
Лидер САД је узвратио честим помињањем Орбана у својим говорима, назвавши га чак „великим човеком“.
Проруска и прокинеска политика мађарског званичника могли би, међутим, знатно умањити његову популарност код Трампа, оцењује Политико.
Осим тога, Орбан је јавно одбацио захтев да земље ЕУ троше пет одсто БДП-а на одбрану.
„Питање да ли ћете постати мост између америчке администрације и ЕУ је релевантно само ако САД траже такав мост, што се не може узети здраво за готово“, казао је мађарски министар за питања ЕУ Јанош Бока.
За улогу посредника између Европе и САД понудио се и бивши пољски премијер Матеуш Моравјецки, који је у децембру за Политико рекао да је он, заједно са Мелонијевом, идеална особа за то.
Ова изјава донела му је позив на инаугурацију Трампа, а Моравјецки је објавио фотографију на којој се налази у друштву са председником и потпредседником Џеј Ди Венсом, уз коментар да све брже дувају ветрови промене у правцу Пољске.
Ту је и пољски председник Анџеј Дуда који је међу европским лидерима које Трамп најбоље познаје пошто се са њим срео више пута у првом мандату.
Пољски премијер Доналд Туск је мало вероватни кандидат за блискост са Трампом због идеолошких разлика, док шеф дипломатије Радослав Сикорски има боље шансе и један је од првих европских министара спољних послова који су разговарали са Марком Рубијом након што је потврђен за државног секретара САД.
Како пише Политико, помаже и то што је Пољска на путу да испуни Трампов захтев да европске земље треба да троше пет одсто БДП-а на одбрану.
Један од десничара блиских Трампу је и лидер британске партије Реформиста, Најџел Фараж који је прославио победу председника у вили Мар а Лаго у изборној ноћи, а прикључио се и његовој инаугурацији.
Како Политико истиче, њихове политике су веома сличне, али Фаражу не иде у прилог то што није шеф државе или владе, а потиче из Велике Британије која све мање привлачи Трампову пажњу.
Још један припадник крајње деснице који има близак однос са Трампом је и Француз Ерик Земур који је 2022. објавио да политичке савете добија управо од човека који ће касније постати 47. председник САД.
У то време је Трампова популарност била врло мала, али Земур није обраћао пажњу на то, а његова лојалност и поштовање награђени су позивницом за инаугурацију 20. јануара.
Званичник који би могао бити међу кандидатима да постане један од саветодаваца Трампа је и генерални секретар Натоа Марк Руте који је био 14 година холандски премијер.
Управо он је човек на кога се Трамп ослања како би приволео Европљане да издвоје већа средстава за одбрану.
Холанђанин је прихватио ту улогу са одушевљењем, а Европљанима је поручио да је Доналд у праву у својим захтевима, упозоривши их да би Русија могла да им покуца на врата ако га не послушају.
Руте је такође међу неколицином европских званичника позваних у Мар а Лаго.
Када је реч о француском председнику Емануелу Макрону, његов однос према Трампу је по принципу „топло-хладно“, па је најпре пожурио да му честита на изборној победи, али је такође упозорио да Европа треба да почне да показује мишиће како би заслужила респект новог председника САД.
Макрон није добио позив на инаугурацију, али инсајдери сугеришу да је Трампова одлука да присуствује отварању обновљене катедрале Нотр Дам знак да француски лидер има утицаја код нове америчке администрације.
Трамп воли да истиче да је увукао Макрона у растући трговински рат, а пошто ће амерички лидер у другом мандату још више пажње придавати лојалности, мало је вероватно да француски председник има прави рецепт за успех код њега, оцењује Политико.
Кандидат за блискост са Трампом је и лидер немачких конзервативаца Фридрих Мерц који је на путу да постане вођа најмоћније европске економије, што би га учинило најприроднијим саговорником председника САД.
Сам Мерц је прошле недеље изјавио да Немачка мора преузети водећу улогу у преговорима са Трампом.
Како је навео, то би било могуће ако би Немачка од САД купила ловце Ф-35, али их одржавала код куће и изградила неопходне фабрике.
Пошто Трамп воли моћ, а Мерц би 24. фебруара могао лако постати најмоћнији европски политичар, био би адекватан саговорник.
Напослетку, међу онима који се надају ближем односу са Трампом су председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, затим висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас и шеф Европског савета Антонио Кошта, који су у врху европских институција.
Како пише Политико, они су, међутим, код Трампа на дну групе потенцијалних страних партнера.
Коментаришући Трампову наклоност према националним лидерима а не ЕУ, један европски дипломата је казао да је председник САД јасно показао да жели да ствара билатералне односе.
„То је можда преговарачка тактика пошто зна да ће када се ради о трговини морати да има посла са ЕУ, али то је потенцијално проблематично“, закључио је дипломата.
Прочитајте ОВДЕ шта Вулин каже о протестима у Србији и западним обавештајним службама
Извор: Косово Онлајн / Б92 / Политико