Пише: Ростислав Ишћенко
За њено преостало становништво најбољи је што скорији престанак постојања украјинске државности. Што се то пре догоди, то ће више људи и материјалних добара опстати, то ће пре у Украјини почети нормалан живот.
Становнике државе која нестаје, у суштини, не треба да брине коме ће припасти територије на којима сада живе јер им нигде неће бити горе него под украјинском независношћу.
Најгоре што део украјинског становништва може да очекује јесте да се глобална ситуација развија тако да нека врста независног државног ентитета опстане на некој од досадашњих украјинских територија. Сигурно неће имати разлога да завиде онима који ће морати да живе у „Украјини“ и да наставе да уживају у њеној независности.
Међутим, док се режим Зеленског потпуно не сруши, прерано је да се сви суседи Украјине опусте. И на првом месту источни Европљани.
Зеленски своју једину шансу да преживи види у изазивању великог европског или чак светског рата и уложиће све напоре да свет доведе на ивицу катастрофе.
Логика кијевске пародије на Хитлера је једноставна: нико не жели нуклеарни рат, што значи да ће, када се приближе нуклеарном прагу, сви морати да се зауставе и договоре о миру на основу обостраних уступака.
Кијев очекује да ће одржавање украјинског режима у територијално смањеној верзији бити део укупног компромиса.
То је погрешан приступ, пошто је СВО почела управо због претње глобалном миру која извире из Украјине. Русија је глобална нуклеарна сила и претња за њу представља претњу за све, јер нико унапред не зна докле ће ствари ићи и која ће конкретна средства самоодбране морати да се користе.
Украјина није само проактивно дала своју територију за операције против Русије и није само водила провокативну спољну и унутрашњу политику према Москви.
Провоцирала је сукоб између Русије и Запада, видећи своју улогу само у стварању изговора за рат.
Сада када су украјинске власти убеђене да Запад не жели добровољно да учествује у њиховим војним авантурама (да помажу колико хоће, али не и да се боре), постало им је хитно да натерају Запад да учествује у војном сукоба, без обзира на сопствену жељу, и у ту сврху стварање таквих услова под којима Запад неће моћи да избегне директан сукоб са Русијом.
Огромна провокација која рат између НАТО-а и Русије чини неизбежним последња је нада и ружичасти сан кијевског режима. Он ће учинити све да организује ту провокацију.
Дакле, док је кијевски режим у самртној муци, покушаће да угризе све око себе. Друга ствар је што је колапс у току и конвулзије би ускоро требало да престану, али треба бити опрезан – Украјина је управо случај када мртви гризу живе.
Извор: Fakti.org
