Српска православна црква данас прославља Божић. Овај најрадоснији празник јесте дан рођења Исуса Христоса, који се оваплотио и постао човек. Ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља, а затим се празнује три дана.

Према Библији, девет месеци одкако се архангел Гаврил јавио Пресветој Богородици у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус", кесар Август нареди да се попише сав народ у Царевини римској. Стога Јосиф Праведни оде са Пресветом Богородицом у Витлејем. Али како је због пописа дошло много људи, нису могли да нађу конак и склонише се у једну пећину овчарску.

У тој пећини, у ноћи између суботе и недеље, Пресвета Богородица је родила Господа Исуса Христоса, без бола. Повила Га је у ланене пелене, поклонила Му се и положила Га у јасле. Затим је пришао и праведни Јосиф и поклонио се, а онда дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег и поклонише Му се. Чули су анђеле како певају: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.” Стигла су и три мудраца с Истока, вођени чудесном звездом, са даровима: златом, ливаном и измирном, и поклонили Му се као Цару над царевима и даривали Га.

Обичаји

Домаћин и укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе, прима се нафора и људи се поздрављају речима: „Христос се роди!”, и отпоздрављају: „Ваистину се роди!”, и тако све од Божића до Богојављења.

Рано пре подне у кућу долази положајник, који подсећа на Мудраце који су пратили звезду са Истока и поклонили се новорођеном Исусу, и који на Божић и целе године доноси срећу у кућу. Он поздрави дом и укућане, одлази до шпорета, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица; Колико варница толико парица (новца); Колико варница толико у тору оваца; Колико варница толико прасади и јагањаца; Колико варница, толико гусака и пилади; А највише здравља и весеља; Амин, Боже дај!”

Домаћица послужи положајника вином и дреном и дарује га симболичним поклоном. Касније се сви укућани послуже вином и дреном и ломе чесницу коју је направила домаћица. Она је меси рано ујутро и у тесто ставља новчић, гранчицу бадњака и дрен. Износи се на сто где је постављена божићна трпеза. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем да окади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се „Оче наш”.

Рођење Богомладенца

На сајту СПЦ наводи се и да је „рођење Богомладенца најавила звезда, којом су се руководили мудраци била је, у ствари, једна посебна појава (појавивши се, по светом Димитрију Ростовском, још на Благовести). Свети Теофилакт Охридски вели: ’Када иђаху мудраци, иђаше и звезда, када они одмараше, она стајаше.’ Ниједно небеско тело се не креће из правца север-југ (правац Јерусалим-Витлејем) већ само исток-запад, стога Витлејемску звезду и не треба објашњавати природним путем, астрономијом. Долазак мудраца од истока само је доказ да су Месију очекивали сви народи, а не само Јевреји, и да је Месија дошао да спасе све људе о чему говори псалмопојац Давид, пророци Исаија и Михеј, као и апостол Павле у посланици Римљанима. Символика рођења Богомладенца Христа на попис становништва сазваног на захтев цара, јесте да ће и Христос, Цар славе, пописати у Књигу Живота, Књигу Јагњетову, све верне поданике своје.”

Извор: Политика