Ле Пен је рођен је 20. јуна 1928. године у Ла Трините-сур-Меру, у традиционалној бретонској породици. Његов отац, рибар, страдао је током Другог светског рата, што је обликовало Ле Пенову личност и ојачало његов осећај патриотизма и националног идентитета.
Од ране младости показивао је изузетан борбени дух и интересовање за историју, политику и војну стратегију. Студирао је право на Универзитету у Паризу, где је почео да се политички ангажује.
Војна служба и политички успон
Ле Пен је добровољно служио у Легији странаца и учествовао у борбама током Индокинеског и Алжирског рата, где је стекао искуство и формирао своје патриотске и конзервативне погледе на свет.
Политичку каријеру започео је као најмлађи посланик у француској Народној скупштини 1956. године, када је имао само 28 година. Брзо се истакао као харизматичан говорник и неуморни борац за националне интересе Француске.
Оснивање Националног фронта и политички успех
Године 1972. основао је Национални фронт, политичку странку која је убрзо постала најважнија снага патриотског покрета у Француској. Под његовим вођством, странка је заступала очување националног идентитета, традиционалних вредности и економски суверенитет Француске.
Ле Пен је учествовао у пет председничких избора (1974, 1988, 1995, 2002, 2007) и постао један од кључних политичара Француске. Његов највећи успех био је 2002. године, када је ушао у други круг председничких избора против Жака Ширака, чиме је показао да је његов политички програм постао део главног тока француске политике.
Политичко наслеђе и утицај
Ле Пен је деценијама унапред упозоравао на изазове масовне миграције, економске глобализације и губитка националног суверенитета. Његова политика инспирисала је многе патриотске покрете широм Европе, а његов утицај и даље је присутан кроз рад његове ћерке Марин Ле Пен, која је наставила његову мисију.
Као непоколебљиви борац за Француску, Ле Пен је оставио дубок траг у политичком животу земље, иако често суочен са јаким противљењем естаблишмента. Његова идеја о сувереној и снажној Француској остаје једно од најважнијих наслеђа модерне европске политике.
Извор: Информер
