Србија нема много времена. Након ступања на снагу санкција против Нафтне индустрије Србије, залиха нафте имамо још неколико месеци, према неким проценама до краја године.
Уколико брзо не буде постигнут договор, односно ако не буду повучене рестриктивне мере против српске нафтне компаније, наћи ћемо се у тешкој ситуацији, најтежој од деведесетих. У понедељак ће бити одржан састанак председника Александра Вучића и представника руске компаније Гаспромњефт, на којој ће бити речи о опцијама за излазак из кризе.
Пумпе у Србији до сада су се великим делом снадбевале куповином горива од НИС-а, али сада ће морати на друге начине.
Добро упућени саговорници Нова.рс наводе да ће нафта бити транспортована баржама, односно речним путем, и железницом.
“То сигурно неће бити довољно и уколико се договор не постигне у кратом року доћи ће до несташица. Ако дође до несташица, порашће цене горива, а онда и свега осталог”, слажу се извори нашег портала.
За сада нема наговештаја да би могао да буде постигнут договор. НИС-у су уведене санкције још у јануару ове године, али су све време одлагане и то захваљујући посебној лиценци. У последњих готово девет месеци Србија покушава да постигне договор са руском страном. Све понуде су одбијене.
На оба излаза из ове ситуације постављене су озбиљне препреке.
Продаја удела
Како је и Стејт Департмент саопштио, неопходно је да Србија преузме контролу над НИС-ом, односно да се руски удео спусти испод 50 одсто. Из изјаве амбасадора Русије Александра Боцан Харченка, јасно је да је мало вероватно да ће предузимати било какве потезе. Ипак, порука је да “немају намеру да нам окрену леђа”.
„Одлука америчке стране је донета давно, затим је било одлагања, и на крају крајева то је потпуно политичка одлука. Овде нема ничега што се тиче економије, енергетике или било чега другог, то је политичка одлука“, нагласио је.
Србија је својевремено имала намеру да купи руски удео. Александар Вучић је чак помињао цифру од око 600 милиона евра, што је очито мало, имајући у виду да, према неким проценама, НИС вреди између две и три милијарде евра. Приходи те компаније у протеклој години износили су око 3,3 милијарде евра.
Понуда за НИС има. Хрватски ЈАНАФ је, према речима тамошњег министра привреде Анте Шушњара, спреман да купи 20 или 25 одсто српске нафтне компаније, али то није имало позитиван одјек у Србији. Сасвим сигурно, на исто су спремне и бројне дуге регионалне компаније, јер НИС добро зарађује.
Ипак, чини се да није на продају.
Национализација или преузимање управљања
Друга опција је национализација или преузимање управљања. Та опција у старту је одбачена.
„Као земља која баштини владавину права и која се никада није хвалила отимачином не можемо са радошћу да пристајемо на моделе отимања нечијег капитала или имовине, то је наша политичка одлука. Ми смо разговарали и наставићемо разговоре са америчким партнерима, јутрос сам разговарао са руским амбасадором, очекујемо реакцију Москве“, изјавио је оАлександар Вучић после увођења санкција.
Ипак, од владавине права много већи проблем је у томе што Србија зависи од руских енергената и што дугорочни енергетски споразум још нисмо потписали. Постојећи, који је потписан пре 10 година, анексом је продужен до краја октобра, а уместо да се стави параф на нови, најављено је да ће доћи поново до продужавања постојећег аранжмана и то до краја децембра.
Како смо до сада чули од српских званичника, Србија је до сада плаћала најјефтинији гас у Европи, а исто се очекује од новог гасног споразума. Уколико би Србија само преузела управљање НИС-ом, не и национализовала компанију, противно вољи Москве, угрозила би испоруку и цену гаса.
“Ми смо сада у ужасно тешко ситуацији. Најбоља опција за нас је да се Руси и Американци договоре, а то је мало вероватно. Готово немогуће. Руси не желе да продају НИС, а ми не можемо да га преузмемо јер би тиме угрозили и гас”, закључује наш саговорник.
Нова.рс
