Пољопривредници у више градова Србије отпочели су дводневни протест испред својих општина, док је главни скуп испред Бановине у Новом Саду. Учесници протеста кажу да неће блокирати саобраћај него да је главни циљ да својим тракторима подсете надлежне да њихови захтеви нису испуњени.
Живот паора је потпуно посвећен опстанку. Сељак схвата обавезе које су му наметнуте као природну дужност или као неизбежну неправду, али у оба случаја оне су нешто што треба поднети пре него што отпочне борба за опстанак. Његов сан је да се врати у живот вредан живљења, а не у животарење. То је довољан разлога да пруже отпор и да се радују животу који је њихов.
Милета Сланкаменац, ратар из удружења Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, каже да их држава посматра као грађанине другог реда.
- Доста је било понижавања. Наши захтеви остају исти. Време пролази, а надлежни и даље не раде свој посао како треба. Ми нећемо блокирати мост јер од тога немамо ништа. Нама грађани нису ништа криви, према томе не желимо да их увредимо. Свако је изашао испред своје општине и то је довољно - каже Сланкаменац.
Како је новинарима у Новом Саду рекао Дејан Иванишевић, потпредседник Иницијативе за опстанак пољипривредника Србије, земљорадници су се организовали у својим оптшинама, за раслилку од претходног пута када их је више десетина било у Новом Саду.
- Ово је један од најављених протеста, биће их још и биће масовнији. Вероватно ће доћи и до неких ескалација јер људи када се саберу, када скину летину, видеће да, вероватно неће моћи да плате рачуне, ни да прехране своје породице ни до Нове године, а не до следеће јесени - рекао је он.
Живот сељака је потпуно посвећен опстанку. Можда је то једина особина која је заједничка сељацима широм света. И данас се још може рећи да већину светског становништва чине сељаци. Та чињеница, међутим, заклања једну значајнију. За деценију или две, можда више неће бити сељака. Сељаштво је увек само себе издржавало и то га је, у извесној мери, учинило класом за себе.. Против муке немају ништа, на њу су навикли. Он је решен да својој деци преда сва средства за преживљавање. Јер, сељаци живе с променом из сата у сат, из дана у дан, из године у годину, из нараштаја у нараштај.
Сада су опијени једноличном, сивом летаргијом која се одржава дневном дозом анестезије. То одузимање побуњеничке енергије је дугогодишњи опит са срећним робовима, навикнутим да је трпња начин живота. Сваког дана сељак непосредно доживљава више промена него било која друга класа. Орање чињеница да им је доста свега је намерно, јер је оно главно оружје апсолутне доминације власти Александра Вучића и СНС.
Извор: Директно.рс
