Вест је изазвала глобални одјек, а Орбан ју је на друштвеној мрежи X дочекао с ентузијазмом.
- Сјајна вест за мирољубиве људе света! Спремни смо! - поручио је, нагласивши да Мађарска жели да буде домаћин преговорима који би могли да отворе пут миру.
У каснијој објави додао је да је "управо завршио телефонски разговор са председником Трампом", те да су "припреме за мировни самит САД - Русија у току".
Према писању Аирливе.нет, Трамп је потврдио да је тог дана имао "дуг и врло користан разговор" са Путином, те да је "постигнут велики напредак" у договору о могућем сусрету. Будимпешта се, пише портал, спомиње као неутралан и симболичан простор - чланица је Европске уније, али и земља која одржава отворене канале комуникације са Москвом. Ипак, долазак Владимира Путина суочава се с озбиљним логистичким препрекама. Због санкција Европске уније и забране прелета руских владиних авиона, Путинов председнички авион Иљушин Ил-96 не сме ући у ваздушни простор већине европских земаља. То значи да би рута из Москве до Будимпеште морала да заобиђе готово цео континент - преко Турске и Србије, двеју земаља које нису увеле санкције Русији.
Таква заобилазна рута би могла да буде дуга око 5.000 километара, што би продужило лет за готово три сата у односу на уобичајену удаљеност од 1.500 километара. Безбедносни стручњаци упозоравају да лет изнад Црног мора носи додатне ризике због појачане војне активности у регији, док би технички тимови требало да координишу сваки сегмент лета са турском и српском контролом ваздушног саобраћаја.
За Русију такве ситуације нису непознате. Од почетка 2022. године, након увођења санкција и забрана прелета, руски званичници присиљени су да користе алтернативне руте преко Средње Азије, Блиског истока или севера Африке. Прошле године, на пример, министар спољних послова Сергеј Лавров морао је да путује преко Ирана и Алжира како би стигао на самит БРИКС-а у Јужној Африци.
Извор: Директно.рс
