Европски парламент усвојио је у среду никад оштрију резолуцију о Србији у којој се истиче поларизација и растућа репресија у земљи, годину дана после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. За резолуцију је гласало 457 европосланика, против је било 103.
Међутим, једна од тачака ове резолуције која привлачи највише пажње јеста она која се односи на позив Европској комисији да покрене иницијативу за циљане индивидуалне санкције против оних који су одговорни за озбиљна кршења закона и људских права у Србији у складу са Глобалним режимом санкција ЕУ за људска права.
Овај механизам усвојен је у децембру 2020. године и примењује се без обзира где се кршења људских права дешавају у свету. Сличан је механизму санкција који примењују Сједињене Америчке Државе.
Савет Европске уније усвојио је одлуку којом је Унија први пут у својој историји добила могућност увођења санкција појединцима и ентитетима одговорним за озбиљно кршење људских права без обзира где се то догодило.
Одлука и регулатива глобалног режима санкција омогућила је ЕУ да санкционише физичка и правна лица и ентитете, без обзира да ли је реч о владиним или невладиним актерима, ако су одговорни, умешани или повезани са озбиљним кршењем људских права и злостављањем широм света.
Иначе, овим инструментом ЕУ превиђене су мере попут забране путовања и замрзавања имовине и за појединце и за правна лица. Уз то, особама и ентитетима из земаља ЕУ биће забрањено да, директно или индиректно, финансирају субјекте под санкцијама.
Кључ у рукама Усруле фон дер Лајен?
Како за Нову појашњава Драгана Ђурица из Европског покрета у Србији, Резолуција којом се тражи увођење појединачних санкција представља политичку поруку, али сама по себи не производи правно обавезујуће ефекте.
„Европска комисија ту може имати велику одговорност, али кључ није искључиво у њеним рукама, јер је ово озбиљна и деликатна процедура и део спољне и безбедносне политике ЕУ која, по правилима, мора бити покренута у оквиру Савета ЕУ где би коначну морале донети државе чланице, једногласно“, каже Ђурица.
Појашњаца да би се санкције заиста увеле, корак би био да Европска комисија и висока представница за спољну и безбедносну политику, ако оцене да постоје правни основ и политичка воља, предложе увођење таквих мера Савету ЕУ.
„Један од корака за утврђивање основа може бити и извештај са „фацт-финдинг миссион“, коју је Европски парламент већ најавио, а која би подразумевала долазак представника ЕУ у Србију ради утврђивања чињеница. Након тога, радна тела Савета ЕУ и Комитет сталних представника (ЦОРЕПЕР) би разматрали предлог одлуке, а коначну одлуку по правилу доноси Савет ЕУ, једногласно, што значи да ниједна држава чланица не може бити прегласана. Већ сада је јасно да би део чланица, нарочито оне са владама десног политичког спектра (попут Мађарске или Словачке), вероватно био уздржан или против“, сматра саговорница Нове.
Уколико, каже онам Савет закључи да постоје политичка и правна основа, усваја се одлука и пратећа уредба (Цоунцил Регулатион) која се објављује у Службеном гласнику ЕУ.
„Таквом врстом уредби се појединци стављају на листу санкција, а не држава, што значи забрану путовања и замрзавање имовине тих појединих лица на територији Уније. Након тога, државе чланице су дужне да спроводе мере у пракси, а Европска комисија надзире њихову примену. Такве санкције се обично доносе на одређени период и подлежу редовној ревизији“. каже Ђурица.
Према њеним речима, овај процес је дуг И све ово захтева време, а посебно је политички осетљив и захтева сагласност свих 27 чланица.
„ЕУ је до сада уводила такве појединачне санкције у случајевима кршења људских права, корупције или подривања демократије. Европска унија је већ уводила појединачне санкције бизнисменима и политичарима из трећих земаља који су профитирали захваљујући везама с ауторитарним режимима, што показује да такви преседани постоје и да Унија има развијен механизам за реаговање у таквим случајевима. Али овде је посебно осетљиво политичко питање пошто се ради о земљи кандидату“, додаје саговорница Нове.
На питање какав исход она очекује у случају Србије, Ђурица каже:
„Реално гледано, све зависи од спремности држава чланица да заједнички пошаљу јасну поруку да су корупција, политичка злоупотреба и некажњивост неприхватљиве. Сигурно ће Комисија и висока представница пажљиво проценити политичку ситуацију и да ће сигурно вршити притисак кроз условљавање фондова, док ће предлог појединачних санкција остати као отворена опција која неће бити искључена уколико власт у Србији настави са праксама које су у супротности са европским вредностима и обавезама земље кандидата“, закључује саговорница Нове.
Нова.рс
