Правда

Осим општег става да иза пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду стоји системска корупција и апела на институције у Србији да овај случај џиви задовољавајућ судски епилог, посланици су говорили и о могућности слања посматрачке мисије у Србију, изражавајући забринутост за степен демократије, стање у медјима, поштовање људских и грађанских прва и ескалацију насиља на улицама којој смо присуствовали последњих месеци.

Као главни разлози за демонстрације које у Србији трају готово годину дана, наведени су корупција, недостатак демократије и слободе медија.

Европска комесарка за проширење Марта Кос позвала је на мир са обе стране и послала јасну поруку да без реформи транспарентности и поштовања демократије Србија не може да рачуна ни на чланство у ЕУ ни на средства из Фонда раста.

Председник Србије Александар Вучић оценио је да је резолуција добила подршку мањег броја европосланика него претходна, која је била много лошија од ове. Иако смо, према речима председника, били предмет и оштријих докумената, Резолуцијом је Европа јасно послала поруку напредњачком режиму да је тренутно стање у земљи неприхватљиво, као и да су спремни да предузму кокретне кораке уколико не дође до видног побољшања.

Будући да нас већ наредне недеље очеује извештај Европске комисије о напретку земаља кандидата, поставља се питање какав и колики утицај на овај документ ће имати усвојена Резлуција?

Владимир Међак, члан Европског покрета у Србији, каже да будући да је до објављивања извештаја Европске комисије остало је још две недеље, већи део, односно фактографија, већ је написана. Према његовим речима, међутим, са политичке стране Резолуија ће несумњиво утицати на његов садржај, поготово кад се узме уобрир оштрина њеног садржаја.

Он поручује да свакако не очекује да се понови ситуација од прошле године, када нам је, на пример, оцена за борбу против корупције порасла са 2 на 2.5, напомињући да то не сме да се деси због стања у медијима и селективног поштовања грађанских права.

– Те оцене се пишу на високом нивоу, те за њих и даље постоји време за промене – објашњава Међак.

Додаје да отворено остаје питање да ли ће и ове године Комисија задржати препоруку о отаврању Кластера 3, која је саставни део извештаја протекле три године. Он подсећа да је министар Старовић раније поручио да је добио зелено светло за отварања кластера, напомињући да постоји велика разлика између зеленог светла и препоруке.

– О томе ко добија “зелено светло” конкретну одлуку дооси Савет док комисија може само да да препоруку. Савет за то неће да чује, али био бих додуше изненађем да ту препоруку повуку. Политиче оцене нике тешко променит, а овако оштра резолуција мора бити део извештаја – закључује.

Горан Милетић, оснивач и директор Балканс Форwард Фондације, оцењује да нема никакве сумње да ће резолуције Европског Парламента, ова као и предходне, утицати на извештај Европске комисије. Он додаје, међутим, да с друге стране се не може очекивати да Европска комисија оде у другу крајност и изједначи Србију са земљама као што су Белорусија или Русија.

Милетић напомиње да је простор намењен за теме на које се осврће резолуција врло ограничен у извештају, подсећањући да је у прошлогодишњем извештају око петнаест страна било посвећено Правосудју и основним правима, од којих само пола стране било посвећено Слободи окупљања.

– Резолуције ће итекако утицати, али је извештај огроман и тај утицај ће бити видљив само у деловима који се односе на поглавља 23 и 24.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић, истиче да резолуција неће неће имати формални утицај, зато што би извештај Европске комисије требало да је већ припремљен.

– Међутим можда ће нека од питања која су поменута у резолуцији ЕУ парламента а која су а која се тичу развоја ситуације последњих неколико месеци, утицати и на неке формулације у коначном извештају Комисије – објашњава ђсаговорник.

Подсећамо, за почетак новембара најављено је објављивање годишњег извештаја Европске комисијео државама кандидатима за чланство у Европској унији. Овим документом процењује се напредак држава-кандидата у имплементацији реформи и стандардс Еу, а за цикљ има идентификовање главних изазова и приоритеат за земљу у наредном периоду, како би успоставила напредак на путу ка чланству.

Извор: Данас