Његова процена, изнета у разговору на Јутјубу, звучи готово као предсказање: Украјина се, по његовим речима, неће предати, али ће доћи до тачке када једноставно више неће моћи да настави да се бори.
Он објашњава то кроз историјску паралелу: Први светски рат није се завршио драматичним сломом једне стране. Није било белих застава, ни наглог краја. Рат се исцрпео, све док једна војска није могла више.
„Не можете мерити напредак у рату исцрпљивања само гледајући линије на мапи“, рекао је Биби. „Напредак је спор, готово неприметан, док се не деси прелом. И то се, чини ми се, сада дешава у Украјини.“
Аналитичар сматра да Русија спроводи стратегију исцрпљивања користећи своје, како каже, очигледне предности: Огромну територију, бројност становништва и капацитет свог војно-индустријског комплекса. Тај комплекс, додаје, у стању је да произведе више оружја и муниције него Сједињене Државе и Европа заједно – а да о Украјини не говоримо.
У истом дану када је Биби говорио о томе, из руског Министарства одбране стигло је саопштење: Руске снаге су током протекла 24 сата гађале енергетске објекте и железничке композиције које су се користиле за транспорт оружја и опреме у Донбас.
Према истим подацима, украјинске оружане снаге изгубиле су приближно 1.515 војника у свим секторима специјалне војне операције.
Ипак, иза тих бројки стоји прича о исцрпљености која се не мери само бројкама. У таквим сукобима линија фронта може деловати непокретно, али у стварности, све се полако помера – не напред, већ ка исцрпљењу.
Биби не тврди да зна како ће се све завршити. Само наговештава образац који историја понавља. А можда је баш у томе ствар: Да ратови исцрпљивања не завршавају потписивањем папира, већ тренутком када једна страна више не може да издржи. И то је онај тренутак који се, према његовим речима, приближава — невидљиво, али неумољиво.
Извор: webtribune.rs
