Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је стигло упозорење Народној банци Србије због плаћања на пумпама "дина“ картицом. Он је навео да се нада да Сједињене Америчке Државе (САД) неће уводити секундарне санкције за српске финансијске институције због пословања са НИС-ом бар до половине децембра, не би ли наша земља пробала да реши проблем санкција НИС-у.
Међутим, стручњаци кажу да су ове санкције најважнијим финансијским институцијама попут Народне банке Србије готово извесне, пише Нова.рс.
- Уколико НИС настави да омогућава платни промет ДИНА картицама, као и преко трансакција у готовом новцу (ефективи) стопроцентна је могућност увођења секундарних санкција у Србији - каже адвокат Томислав Шуњка, иначе стручњак за међународне санкције.
Он наводи да секундарне санкције могу изазвати озбиљне последице по финансијски систем једне државе.
- Ове санкције, које ће нама врло извесно бити уведене, значе пре свега забрану међународних трансакција са Србијом. Такође, са секундарним санкцијама све западне банке које послују у Србији добиће налог из матичне земље да обуставе пословање у нашој земљи, као и све стране осигуравајуће куће. Ако санкције погоде Народну банку Србије, све финансијске организације које кореспондирају са њом ће се повући из сарадње. Закључно, секундарне санкције значиће потпуни крах финансијског система Србије и искључење наше земље из модерне цивилизације - наглашава Шуњка.
Шта су секундарне санкције?
Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (Оффице оф Фореигн Ассетс Цонтрол – ОФАЦ) примењује такозване секундарне санкције према страним физичким и правним лицима која учествују у одређеним пословним трансакцијама са субјектима који су већ под примарним америчким санкцијама.
- За разлику од примарних санкција, које се односе на лица из САД или на трансакције које имају везу са америчким финансијским системом, секундарне санкције могу бити уведене и против субјеката из других земаља, чак и када не постоји директна веза са САД. Сврха ових мера јесте да се повећа притисак на државе, организације или појединце који су предмет америчких санкција, одвраћањем страних компанија и финансијских институција од пословања са њима - објашњава Шуњка.
Секундарне санкције, истиче он, могу укључивати ограничења на кореспондентске или друге рачуне у америчким банкама.
- Такође и забрану одређених трансакција са субјектима из САД, уврштавање страног субјекта на листу Специаллy Десигнатед Натионалс (СДН), чиме се забрањује пословање са америчким лицима, као и могућност кривичне или друге правне одговорности у случају намерног кршења. Овим правилима ОФАЦ заправо настоји да спречи посредне или прикривене облике пословања са санкционисаним лицима и да обезбеди доследну примену међународних финансијских рестрикција - каже он.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић изјавио је јуче да се нада да САД неће уводити секундарне санкције за српске финансијске институције бар до половине децембра.
- Молим само наше америчке партнере ако ме сад чују, а знам да чују, пошто помно прате сваку изјаву, молим их само да нам не уводе тзв. секундарне санкције за наше финансијске институције због пословања са НИС-ом, да нас пусте макар до средине децембра да пробамо да решимо све своје проблеме. Онда нека нам најаве бар седам дана раније, па ћемо упозорити све и да обезбедимо макар сигуран живот и сигурну будућност нашим банкама, посебно Поштанској штедионици, али и другим банкама које раде у нашем систему - рекао је Вучић новинарима у Ташкенту.
Одговарајући на питање да прокоментарише наводе појединих медија да САД нису спремне на компромис око НИС и да очекују од српске владе да у потпуности елиминише руско власништво у нафтној компанији, Вучић је рекао да није одушевљен таквим ставом.
Подсећамо и да након што су америчке санкције уведене НИС-у почетком октобра, ова компанија је укинула плаћање горива платним картицама, свим осим ДИНА картицом и увела плаћање готовином.
Извор: Нова.рс
